Sizif i skarabej

Knjige opisuju Sizifa kao sliku upornosti, istrajnosti, neodustajanja.
Sizif gura ispoliranu kamencugu uz brdo, odradjujuci svoju kaznu.
Iako uporan i vredan, njegov rad ne daje koristi.

Skarabej je buba, insekt koji, samo naizgled, radi isto sto i Sizif.
I jos gore. Skarabej ne gura fin oblutak, nego balegu.
Govno, da prevedem na srpski.
Dvadesetosam dana glupa buba kotrlja govno ka zapadu. Biolozi potvrdjuju ono sto su stari Egipcani znali, da se skarabej upravlja po zvezdama.
Dvadesetdevetog dana se desava cudo.
Balega postaje leglo. Iz nje se izlezu mladi, nesvesni koliki je trud ulozen u njihovo leglo.
Skarabej jeste Sizif. Gura i gore stvari od Sizifa.
Ali njegov rad donosi korist celoj porodici.
Celoj vrsti.
Mladi skarabeji ce jednog dana pronaci svaki svoju kuglu,
i uvecati dobro, cineci svet bogatijim.

Priroda je dala i svrhu i smisao.
Da citiram govor Alije Sirotanovica u Centralnom Komitetu: "Ljudi, mora se raditi. Jebiga, pa mora se raditi".

Covek bira da li ce biti Sizif ili skarabej.
Bira da li ce gurati kamen ili govno.
Bira da li ce raditi uzalud, ili sa svrhom.
Alija Sirotanovic je izabrao.
I ja sam izabrao.
A vi?

Slobodan covek

Čovek je slobodan onoliko koliko mu žena to dopusti.

Oooops....

Tačno.
Samo što moraš ti prvo dati ženi dozvolu da ti ograničava slobodu.
Žena zna da joj svakog trenutka možeš oduzeti dozvolu.
Takvo balansiranje se zove brak.
Kada to shvatiš, otkrijes da su papuče vrlo udobna obuca.

Ma nije to baš pravo uslovljavanje... više briga, znak pažnje, zabrinutosti, pokušaj čuvanja od drugih...
kao kada te pored sebe ušuška, da te zaštiti od sveta.
Nije to prava zabrana, više kompromis, prećutni dogovor.
Ona kao brani, ti kao pretiš, a papuče tople i udobne.
Brak ništa ne upropasti, nego upropaste supružnici koji promene pravila koja su do braka dovela.
Potreba za jednom ili vise žena nije tema, ali je potreba. Svaki pojedinac ima različite potrebe. Tu valja biti prema sebi iskren.
Biti slobodan znači ostvariti svoje potrebe.
Ako time nikoga ne ugrozavaš, još lepše.

Ja nosim papuče, i žena mi svašta nešto brani.
Prava istina je da sam je ja tome naučio, da joj ja to dozvoljavam, i da se sa time slažem. do sada.

mada, kako odoleti...? i zašto?

odluka je na meni, a ne osećam se slobodnim.
to znači da sloboda nije mogućnost donošenja odluka.
Šta je onda?

Sloboda je žena.
tuđa?
ko je probao neka kaže.

Droga

Kada si gladan, smotas jedan duvan i glad prodje.
Kada si zedan, povuces dva dima i ne osecas zedj.
Kada si tuzan, sam, punis pikslu i zabavljas se praveci kolutove od dima, razmisljajuci kako ono sto pravis nestaje.

Isto je sa televizijom.
Kada si gladan, prebacis na parove, gledas gozbu, i uzivas u pecenju i torti, pozdravima, svadjama, raspravi ko je uzeo vise a ko sad mora u izolaciju.
Kada si zedan, pustis zurku na farmi, pice i alkohol teku u potocima. Sevaju sise i samari.
Kada ti se spava, ukljucis se direktno u kucu velikog brata i do jutra posmatras kako ukucani mirno spavaju.
Kada si tuzan, sam, davis se u slatkim lazima Holivuda, posmatrajuci kako hrabri americki heroji zrtvujuci svoje zivote spasavaju svet.

Da li si posle toga sit, napojen? Da li si nasao nekoga?  Imas li osmeh?
Ne, ne. I ne.
Posle toga si u jos vecem daunu.
Izgleda kao da dna nema, da nikada neces pasti.
Ipak si svestan da padas, i da taj pad nije let.
Ponovo uzimas istu drogu. Vecu dozu.
Ovoga puta zbog straha.

"Prvo covek uzima drogu, zatim droga uzima drogu,
na kraju droga uzima coveka."
Izadjite iz anestezije.
Iskljucite televizore. Potrazite neciji osmeh.
Tek tada mozete pronaci i svoj.

Mrvice

U snu se slabo secamo jave,
kao sto se na javi slabo secamo sna.
Biti ostvaren je kao biti ziv. Ostvaren covek dise, gleda pravo, stoji uspravno.
Ali je veci od zivog. Jer ziv to nece zauvek biti.
Sumnjalo se maje i petlja sa sa samim sobom. On je stalno zabavljen ne svojom duznoscu, nego svojim licnim stanjem i polozajem. Sumnjajuci u sve na svetu, u ljude, umetnost, religiju, znanje, jednako ne stedi samoga sebe. Um je dovoljno razvijen da bi se zadovoljio mrvicama koje u sebi nalazi. Svestan svoje slabosti stalno motri na sebe, vecno zavirujuci u svoju unutrasnjost. Do tancina zna svoje nedostatke, prezire ih, i u isto vreme zivi hraneci se tim preziranjem. Ne veruje u sebe, a tast je i sujetan. Ne zna sta hoce i zasto zivi.
A voli celim bicem, i vezan je za zivot.
Da li je moguce voleti onoga ko nikoga ne voli?

"Nista" je tek u poslednjem veku postala imenica.
Sve cesce se pise velikim slovom.
Treba je se odreci. Makar izbaciti iz drustva imenica, i vratiti medju prideve.

Slika ljubavi

Kako naslikati nešto što se ne vidi, iako je stvarno, nešto što jako osećamo?
Naslikati nevidljivo može samo onaj ko je nevidljivo video.
Opisati ljubav može samo onaj ko je ljubav osetio.
Onaj ko je osetio ljubav, je onaj ko je dao ljubav.
Jer ljubav oseća samo onaj ko je sposoban da je da.
Dajući ljubav, osim sebe, još je nekoga učinio bogatijim za to osećanje.
Uvećao je bogatstvo.

Dati ljubav je jednako zahtevno kao prihvatiti ljubav.
Ili jednako lako.
To nas razlikuje.

Nikada necu razumeti svet...

Eto naslova.
Našao sam ključ sreće.
Potrebno je još pameti da prestanem da kopam.
Jer, sreća je već iskopana.
Ne želim da zagrebem po onome što je ispod.

Koga briga za objekat ljubavi?
Pitanje je da li ljudi uopšte vole.
Da li su zaboravili?
Ili nikada nisu naučili?
Onaj ko je sposoban da voli pronašao je cilj.
Koga briga za objekat ljubavi?

Ne postoji "više ili manje" ljubavi.
Onaj ko voli zna da je to potpuno, celo.
Ili voliš, ili ne. Ne postoji "više ili manje".
I to znaš, što bi Latini rekli "from balls to bones".

Ljubav i sve druge neprilagođenosti odlažu smrt.
Sve dok se ne prilagode, i postanu monotone, svakodnevne, rutinske, mrtve.
Uzbuđenje, strast, leptirići, adrenalin i endorfin naizmenično, čine nas živima.
Bez njih je svejedno da li smo i fizički živi.

Posle ljubavi ponovo dolazi ljubav.
Vraća se, uporno, kao planinska reka.
Treba uvek čekati proleće.

Metamorfoza

Rodis se kao kopija, vaspitavaju te uzorima kopijama, uce te da kopiras, odrastas kao kopija, sto si bolja kopija vise ces biti nagradjen. Imamo kopirane knjige, kosulje, hamburgere, zelje.
Oni koji nisu kopije su
1. retardirani koji ni pored ulozenog truda nisu uspeli da postanu kopija. Oni nece postati ni original, nesposobni su da postanu bilo sta.
2. buntovnici i otpadnici, probudjeni, koje sistem proganja i lovi kao zveri, stavljajuci ih ispred izbora: kopija ili smrt odbacivanjem.

Pogledaj svoju sliku, pogledaj slike predaka, izadji na ulicu i shvatices da si kopija. cak iako mene sretnes, ma koliko se toga uzasavao.
Kafka samo konstatuje stanje, ali ne predlaze resenje. Resenje je najveci ljudski tabu: odreci se dostojanstva. Tada gubimo sve osobine kopije, i ozbiljno je pitanje da li ce ista ostati od jedinke. Ako i ostane, bice to covek bez generacijama gradjenih mehanizama odbrane, bez zastite, slab, emotivan i ludo hrabar. Takav nece preziveti ni najmanji sukob sa kopijom.
Ali ce biti covek.
Vaspitanje stvara klonove, a ne slavoljubivi naucnici.