петак, 04. децембар 2015.

Nikada necu razumeti svet...


Eto naslova.
Našao sam ključ sreće.
Potrebno je još pameti da prestanem da kopam.
Jer, sreća je već iskopana.
Ne želim da zagrebem po onome što je ispod.

Koga briga za objekat ljubavi?
Pitanje je da li ljudi uopšte vole.
Da li su zaboravili?
Ili nikada nisu naučili?
Onaj ko je sposoban da voli pronašao je cilj.
Koga briga za objekat ljubavi?

Ne postoji "više ili manje" ljubavi.
Onaj ko voli zna da je to potpuno, celo.
Ili voliš, ili ne. Ne postoji "više ili manje".
I to znaš, što bi Latini rekli "from balls to bones".

Ljubav i sve druge neprilagođenosti odlažu smrt.
Sve dok se ne prilagode, i postanu monotone, svakodnevne, rutinske, mrtve.
Uzbuđenje, strast, leptirići, adrenalin i endorfin naizmenično, čine nas živima.
Bez njih je svejedno da li smo i fizički živi.



Posle ljubavi ponovo dolazi ljubav.
Vraća se, uporno, kao planinska reka.
Treba uvek čekati proleće.

1 коментар: