Boju visokonaponske varnice u fluidu određuje vrsta gasa. Svaki gas svetli svojom bojom iz vidljivog dela spektra. Talasna dužina je u direktnoj vezi sa masom molekula fluida.
Kao udarac u zvono - munja će pobuditi svaki gas da osciluje na svojoj frekvenciji. Da emituje svoju boju.
Boje kiseonika, boja azota, argona, ksenona... se jako razlikuju, i po boji znamo koji je gas u pitanju.
Boja je karakteristična frekvencija, talasna dužina izračene svetlosti.
Ako iz nekog balona ili cevi potpuno izvučemo gas, i kroz tako stvoreni visoki vakuum pustimo električnu varnicu, ponovo će fluid snažno emitovati svetlost.
Koji sad fluid kada je izvučen i poslednji molekul gasa? Koji fluid postoji u visokom vakuumu?
Etar. Najfiniji fluid. Njegova talasna dužina je značajno kraća, u zoni visokoenergetskih X-zraka.
Šta se dešava unutar vakuumskog balona?
Jednako kao kod balona ispunjenog gasom - visoki napon stvara plazmu.
Ipak, etarska plazma ne svetli kao azotna, argonska, neonska... vidljivom svetlošću, karakterističnom bojom. Ona je nama nevidljiva, ali je i dalje plazma, i u prostor snažno emituje x-zrake.
Po frekvenciji emitovanog zračenja možemo izračunati finoću etra kao fluida.
Energija emitovanog zračenja je plankova konstanta puta frekvencija.
Pomoću te relacije moguće je izmeriti veličinu čestica etra.
Analizom spektra ti proračuni padaju u vodu, jer ne postoji samo jedna emitovana frekvencija, nego šum koji je suma od niskoenergetskih x-zraka do gama talasa.
Ako i postoji iznad - nije merljivo.
Dakle: jonizacijom, stvaranjem plazme u vakuumu, dobijamo visokoenergetsko zračenje širokog (ali nikad vidljivog) spektra.
Etar nije sastavljen od jednorodnih identičnih nosioca naelektrisanja. Etar je nalik pomešanom pesku, šljunku i kamenju. I da, opet sam se ozračio.
Tako dakle!
ОдговориИзбришиOno što vidimo kao prazno, nije prazno?!
Šta više, nabijeno je svim i svačim i skladište je neviđene energije?!
Zaista, samo neki ćaknut fizičar sa IQ od četiricifre, može ući u trag Bogu, makar se ozračio do koštane srži. :heart:
Proticanjem struje kroz vakuum na nepoznat način stvara se vodonik. Ni iz čega. Proticanjem struje kroz vakuum. Posle nekoliko dana rada spektar koju izračuje cev postaje spektar jonizovanlg vodonika, vodonične plazme.
ОдговориИзбришиS obzirom na debljinu stakla i načina na koji su zatopljene elektrode, ulazak atmosferskog vodonika je isključen.
Kako i od čega se sintetiše vodonik? Radijacija ne razlaže natrijumovo staklo. Elektrode su volframske, nisu sklone otpuštanju elektrona ili nedajbože protona.
Imam ideju da probam leguru 96%volfram, ostalo torijum koji emituje alfu, jezgra helijuma, da vidim da li će se umesto vodonika stvoriti helijum.
To "ni iz čega" mi izgleda neverovatno.
ИзбришиMoraćeš još malo da poradiš na tome.
Samo pazi da se ne prebaciš u neko drugo vreme i prostor. :*
Mislim da ne postoji rizik. Vreme je sada a prostor je svuda. Može se malo zgusnuti, ako je bilo koja pretpostavka tačna.
ИзбришиA ako se ti zgusneš? ;D
ИзбришиA ako se mi zgusnemo? :) :*
ИзбришиU neku udobnu leguru? :* :zag* :heart:
ИзбришиA ja ? ? ?
ИзбришиTi četvorocifreni su polivalentni, možda se i ja nekako
Избришиuguram ?
Ne znamo strukturu materije. Čak i tamo gde mislimo da je nema, u vakuumu, ona se samo od energije ni iz čega stvara.
ОдговориИзбришиMožda su emitovani x zraci samo ubtzane čestice etra?
Znala sam da je moje znanje okeansko, ali baš ovoliko!!!
ИзбришиOdoh da brstim dudovo lišće, do dalnjeg.
Čekaj, ostavi malo i za mene. :)
ИзбришиMožda je bolje da sačekamo dudinje? Svila je ionako precenjena.
mmmmm...dudinjeeeee... njam. :D
ИзбришиSve zakonitosti fizike, hemije, biologije, sve pojave vidljive i nevidljve u Univerzumu, dokaz su maštovite i precizne kreativnosti, kojoj se možemo diviti kao najlepšoj stvaralačkoj simfoniji.
ОдговориИзбришиAko to nije svevišnji Tvorac, šta je?
Naš život na Zemlji mogao bi biti muzika, čista poezija, kada bi smo imali sluha i malo više pameti.
Možda je u haos, etar, prazan prostor, homogenu strukturu,
Избришиodnekud došla energija i stvorila sve što vidimo. Pokvarila mir, jednoličnost, tamu, ravnotežu, homogenost,
i naterala mir da se kreće i sudara.
Tako je mir postao nemir.
Ako je materija stvorena ni iz čega (volim da mislim:etra) i energije,
onda materija čuva u sebi energiju koja je stvorila.
Nestanak materije bi vratio energiju u sistem,
a onda sve ispočetka.
Da li suvišak znanja ima mogućnost da pokvari mir na Zemlji, poeziju, muziku?
ИзбришиAko znanje posmatramo kao uvećanje energije, onda ima. Energija menja, pa čak i stvara materiju.
Kao sitan pesak prosut na plaži - uz energiju postaje kula ili neka druga figura. A uz dobru mješalcu postaje hotel.
Osim energije potrebna je i namera, ideja. I tu dolazimo do novog pitanja.
kakva zayebancija
ИзбришиDa bre. Još tražim grešku. Teško je poverovati u sintezu materije iz energije, iako zakon to predviđa.
ИзбришиObrnuto odavno postoji.
Transmutacija je najstariji alhemijski san.
ИзбришиNaučnik i vernik su dve pameti, dva karaktera, dva sveta.
ИзбришиSvako živi u svojoj izabranoj stvarnosti, ne beži već joj se dobrovoljno predaje.
Naučnik je radoznao individualac bez predrasuda, u opsesvnoj potrazi za novim znanjima, vernik jedan od poklonika iz stada, prepariran popovskim manipulacijama.
Međutim, iznenadim se svaki put kada se neki naučnik duboko pokloni nakinđurenom popu u zlatnoj odeždi s kraljevskom krunom na glavi.
Ja se čudim, a Bog se sigurno smeje.
Naučnik poštuje pravo vernika da veruje,
Избришиpravo nevernika da ne veruje,
čudaka u odeždi čarobnjaka...
Naučnik je sumnjalo; kad sumnjalo poveruje, ta vera traje samo do prvog pitanja.
Svako će pommisliti da sumnja stvara. Nije sumnja, za stvaranje su zaslužni kratki periodi vere između sumnje i novog pitanja.
Nema naivnijih ljudi od naučnika, zavise od kapljica dopamina kad poveruju. Sam sadržaj je manje-više nebitan.
Moguce je da je nauka, jednako kao i religija, bekstvo od stvarnosti.
ОдговориИзбришиIzgleda glupo kad promašim pravo mesto za komentar, ali nije prvi put. :D
ИзбришиSuštinsko pitanje koje se svaki put postavlja je - odakle dolazi nepoznata energija koja niizčega stvara sve?
ОдговориИзбришиBez namere, volje, ideje, plana, ne nastaje ništa, ne?
Ko ili šta je izrekao onu čuvenu reč "U početku beše...", ili sastavio program svega stvorenog?
Naučnik je mučenik koji troši život na sve teže zagonetke koje za njega izmišlja nedostižna Sfinga.
Poneka kapljica dopamina nije neka nagrada za toliku muku,
posmatrano iz ugla blentosaurusa koji sedi na balvanu pored reke, mada se i on to isto ponekad pita, ali to je sve.
"odakle dolazi nepoznata energija koja niizčega stvara sve?"
ОдговориИзбришиOdgovor na ovo pitanje je odgovor na sva druga pitanja.
Svako ima drugačiji odgovor i to je ono što nas razlikuje.
Odgovor kao sudbina.
Samo mudrac ima odgovor na pitanje na koje nema odgovora. :heart:
ИзбришиDok slušam ovu muziku, vidim kako okeanski talasi kotrljaju šljunak uz brujanje aboridžniskih duvaljki i eho nebeskih struna...
ОдговориИзбришиnjakanje mujezina sa minareta...topot i žagor pristiglih plemeena ... monoton marš vremena koje nas sve odnosi.
Pitam se šta drugi ljudi čuju i vide?
Bilo bi zanimljivo znati.
Meni je cela pesma jedan jedini talas,; raste iz tišine a na kraju odlazi u fejd-aut.
ИзбришиTako potcenjen, tek jedan od bezbroj talasa, nekome bi ostao neprimećen i nebitan, i ni po čemu različit od drugih.
Talas prolazi svetove, u sebi noseći sve što je ikada čuo. Dok je putovao nešto se sleglo i ponešto isplivalo, nešto smešalo nešto razdvojilo.
Taj sadržaj je njegov život. Predaje ga obali spirajući pesak, znajući da će se nekada vratiti, kao drugi talas, sa drugim sadržajem.
Na talasu. :zag: :* :heart:
ИзбришиTalas prolaznosti, moj talas, na njemu surfujem. :D
ИзбришиPostanje i nestajanje.
Избришиtaj me valjo po plićak
Избришиsav se izgulio umalo udavio
Tebe talas, mene život.
Избриши