понедељак, 30. мај 2016.

Prostor i Haos


Sav pojavni svet je nastao iz haosa.
On je nalik razbacanim raznobojnim kockicama za mozaik.
Hrpa nicega, neopisivo postojanje, beskrajna pustinja.

Ono sto nazivamo praznim prostorom,
nekima je to etar, nekima vakuum,
jeste prvobitni haos.

Ali prazan prostor ne moze biti prazan.
On je samo beskrajno neuredjen skup svega.

Pravilnim orjentisanjem tih kockica mozaika, kvantova prostora,
kao kada se sneg na ekranu pretvara u sliku,
moze se stvoriti bilo sta.
Materija, energija, vreme. Rakija, ptica, zlato. Sve.

Osim svesti. Svest je iskra koja stvara.

Haos, prostor, vakuum, etar, jeste beskrajni izvor svega pojavnog. Iz necega sto mi zovemo i smatramo praznim, nastaju svetovi.

Prvorodjeni Haosa bio je Eros. Slucajnost?


Kada ispraznis prostor pocinje stvaranje.
Ti si iskra.


среда, 25. мај 2016.

Apsurdistan

Kada predaš knjigu u štampu, osudio si nekoliko zdravih stabala na smrt.
Umeš li ispričati više istina od tih stabala?

Vegetarijanac u kožnoj jakni lepi plakate o neophodnosti zaštite prirode.

Dobri ljudi osuđuju zle ljude na smrt.

Borci za slobodu se ujedinjuju u udruženja i partije.

Imati vlast nad nekim znači biti njegov rob, provesti vek baveći se drugim.

"Uspešni" ljudi ne dele uspeh sa drugima.




Ne razumem svet. Ali izgleda da imam sreće: ne razume ni svet mene.

понедељак, 23. мај 2016.

Buvlja pijaca

"Pedeset dinara, odlicno je necese pokajes, ajd evo ti dva za sezdeset."
"Osam puta cetri cetresosam i evo jos jedna do pedeset."

Tamo se mogu naci lakovane orahove vitrine, tanjiri za na zid, figurice "uspomena iz banje".
Drveni civiluci sa nastavkom za sesire, izduvane lopte, nikada obuvene cipele, podvrnute zvoncare, novcanici sa oprugom.
Sestari i vinkle za tehnicko crtanje, sabrana dela Lenjina i lektira iz sedamdesetih.
Skolske krede, mede punjene slamom. Satovi na navijanje, i oni zidni, kukavice.
Ploca Lepe Brene u omotu Bitlsa. Partijska zastava. Parkerica i olimpija pisaca.

Na buvljaku se nude nasi prosli zivoti.
ali ih niko nece, i to vise nije pitanje cene.
Sve ono sto smo odbacili niko drugi ne zeli.
Nase uspomene drugima ne vrede.
Nasi zivoti drugima ne vrede.

I ono za cime sada zudimo i sto preskupo placamo ce za koju godinu doci na buvljak.
Cetriputaosamcetresosam, i evo jos jedna do pedeset. Imam i dizalicu za ficu, dacu ti jeftino.


петак, 20. мај 2016.

Neodređeni integral

Na jeziku matematike život je diferencijal.
Na jeziku matematike smrt je integral.
Integral je derivat i proizvod limesa.To znači da integral u sebi sadrzi ceo zivot.
Matematika tako dokazuje da smrti nema.


Život je tako naporan i plitak, a smrt je ponižavajuće patetična. Ako ih odbacimo, šta nam ostaje?
Svaki čovek za života sagradi najmanje jedan zid.
Odnos sagrađenih i porušenih, plus broj zaobiđenih, govori puno o čoveku.

петак, 06. мај 2016.

U pola cene


Na internetu je sve. Baš sve.
Spalićemo, po ko zna koji put, sve knjige, jer nam više nisu potrebne.
Na internetu je baš sve.
Kada spalimo nekorisne memljive knjige, neko odgovoran, savestan i dobronameran, će sa celog interneta ukloniti ono što je štetno. Ima takvih stvari zaista puno.
Zatim ono što je nepotrebno. Nepotrebno samo smara i troši misli, a nema nikakve merljive koristi.
Potom sve ružno i uznemirujuće.
Paralelno će biti brisane suvoparne književne i umetničke ideje i misli. Istorijske podatke, priče o ratovanju, poeziju i kontinente ćemo zaboraviti. Pragmatično ćemo ostaviti samo ono što je korisno.
Za manje od dve generacije imaćemo precizna uputstva kako obući odeću a kako pidžamu, kako pravilno pozdraviti šefa a kako policiju. I to će biti sasvim dovoljno.
Sve će biti slikovno objašnjeno, pa će učenje čitanja i prekomplikovanih slova biti ukinuto.
A za one koji izvoljevaju, koji traže više, a uvek se nađe poneki smarač, tu su knjige.
Jao, zaboravio sam da su još na početku spaljene.
Pa nema veze, ionako je sve na internetu.




Zašto ćumur ima veću energetsku vrednost nego drvo od kojeg je napravljen?