четвртак, 28. април 2016.

Sa kojeg izvora piješ?

Nije sam rad dobar, nego je nerad izvor greha.

Kada se najbrže vrti, čigra izgleda kao da stoji.
Nalik uspravnom čoveku.
Nekome je ta čigra u glavi, nekome u srcu.
Ta čigra, zarobljena u telu, čini žiroskop.
Njegova nevidljiva rotacija drži čoveka uspravnim.
Kao što žiroskop u trupu čini da prekookeanski brod ne oseća talase, tako i čovekov unutrašnji žiroskop čini čoveka neosetljivim na udarce.
Ali vremenom se brzina rotacije smanjuje. Ostareli čovek se savija, potresi i spoljašnje sile ga naginju čas u jednu, čas u drugu stranu.
Tada više nije svejedno da li je unutrašnji žiroskop u glavi ili u srcu.


Čovek je kao žiroskop. A mi mu nudimo mir.
Mir ga pretvara u komad nekorisne mehanike.
Dovoljno je zaštititi ga od prljavštine, đubreta, blata, gorčine.
Ne dozvoliti da se zaustavi.
Ispravan žiroskop neće dozvoliti pad.

недеља, 17. април 2016.

Udahni ljubav

U školama učimo odgovore.
Nagrade i kazne ih utiskuju u dečje glave.
Posle toga je najčešći odgovor:  znam.
Plivanje u odgovorima drži čoveka na površini.
Površini čega? Površina nije dubina.

Ako se usudi da sumnja, da postavlja pitanja,
čovek će pokrenuti mozak na rad. Na razmišljanje.
Tada će se odgovori koje misleći slobodan um nudi jako razlikovati od naučenih.
Kome verovati? Zašto je potrebno verovati?

Lekovito i otrovno rastu zajedno.
Negde ima malo više jednog, negde drugog.
Ne valja uzeti sve što je ponuđeno.
Treba izdvojiti samo dobro.
Neko to radi razumom, nekome pomaže mudrost,
nekoga vodi pohlepa, a najčešće inat.
Nekoga ljubav.
Ima onih koji uče od drugih,
najviše je samoukih.
Tek se retki uzdaju u sreću.
Ko greši?
Imamo li izbora?

rammstein feuer und wasser

Udahni ljubav i kod kuće si.

петак, 15. април 2016.

Put beznadja

Obicni ljudi se ponasaju kao da su oni stvorili svet. A nisu. Svet je stvorio njih.
Naucnici se ponasaju kao da su izmislili nauku, fizicke principe i zakone, ne shvatajuci da su zakoni stvoreni pre njih.
Robovski umovi govore da vladaju prirodom, kosmosom, da su gospodari svega. Ne vladaju sobom.
Ubice tvrde da su najsavrseniji oblik zivota, i da im se sva bica moraju pokoriti. Ako se pokore brze ce nestati.
Umisljajuci da su bogovi svemu smisljaju svrhu i cilj. Osim sebi.
Vlastoljubivi brisu i izbacuju iz postojanja svakoga ko je bolji.
Pohlepni podizu zgrade sa svojim imenom, bezuspesno pokusavajuci da podignu sebe.
Kada su drustvene mreze nametnule obavezu druzenja, drustva su se raspala. Svako sedi ispred svoje kutije i bulji u ravno staklo. U zatvoru se ljudi mnogo vise druze.
Ni lekari vise ne gledaju u bolesnika, nego u ekran.
Otrovani holivudom i hladnoratovskom propagandom, ljubavnici su poverovali da je objekat ljubavi druga osoba. A nije, ne moze biti, nego je sama ljubav koju stvaraju.
Knjizevnici novog veka su jako nacitani, u zivotu su procitali skoro sve svoje knjige.
Diplomate i demagozi su postali uvazeni i cenjeni, kao nekada zanatlije.
Profesori lazu tudju decu, zaboravljajuci da ce istovremeno neko lagati njihovu.
Laz je prerasla malog coveka. Moderan covek se predaje bez borbe.

Jedino onim buntovnicima vazda nesto smeta.

Kad pisam ja moram da povucem magarca za rac.

понедељак, 11. април 2016.

Prevremeno rodjen


Rodio sam se prevremeno.
Ali ne dan, nedelju ili mesec ranije.
Rodjen sam više decenija pre termina.
Sada vidim.
A mogao sam lepo da sačekam da prođu ratovi, krize, tranzicije, laži.
Jer to nisu moji ratovi, bratoubilački.
Krize su još manje moje. Napravili su ih bankari, njima su potrebne.
Tranzicije služe da ološ ispliva,
laži napravljene da se održe na vlasti. Privremeno. Jer oni ni sobom ne vladaju.
Da sam sacekao par decenija sretao bih bolje ljude.
Zvao bih ih svojima, kao sto i sada zovem,
ali bi i oni mene.
Ne bih pohlepno pravio greške.
Sin sam kovača.
Nije on mene od gvožđa na vatri kovao, nego od obične zemaljske ljubavi pravio.
Zato teško nosim krst. Kao da je od gvožđa.
I zato što znam da put vodi nazad.
Neću se vraćati.
Sada se trudim da popravim svoj deo sveta.
Kada čovek ode, ostace njegova dela. Reči će proći, dela nikada.
Zato ne pravim ništa na brzinu, moderno.
Neko bolji će doći, neka dođe na dobro.


недеља, 03. април 2016.

Diktatura kao moderno shvatanje demokratije


Ko god izađe na izbore - unapred je dao podršku onome ko pobedi, ma ko to bio.
Dakle, vi koji glasate, vi nemate pravo da se bunite.

Upravo zato jer ste glasali i svojim glupim postupkom unesrećili narod.

To je siguran put u diktaturu.

Vi ćete, tog dana, demokratski izabrati nekoga ko vas pune četiri godine neće baš ništa pitati.
Upravljaće vašom imovinom i životima ne pitajući vas za mišljenje.
Vladaće onako kako god poželi.

Ali ne onako kako je obećao,
zato što je lažno obećanje postao legitimni vid političke borbe.

Posle četiri godine teške diktature, opet će doći demokratija.
Ceo jedan dan, od 08 do 20h. Opet ćete obići svoje škole.
Ponovo ćete demokratski izabrati nekoga ko vas četiri godine ništa neće pitati.
Vladaće kako on poželi.

Demokratija nije stvar koja se dešava jedan dan u četiri godine.
Teško vašoj demokratiji.
Teško, jer demokratski pristajete na surovu četvorogodišnju diktaturu.





Na prošlim izborima je bilo puno listića na kojima je rukom dopisano:
PO OVOM REDOSLEDU HAPSITI OLOŠ

To su sve nevažeći listići.
Za sada.