Ukidanje starog sveta

Izborom nesposobnih zdravstvenih vlasti i štabova se urušava zdravstveni sistem.
"Nesposobni imaju sposobnost da onesposobe sposobne", govorio je Brana.
Ukida se zdravstveni fond. Zatim penzioni fond.
Evo od sledeće nedelje 55% stanovnika neće moći da uđe u domove zdravlja da se leči. Onih neposlušnih 55% koji nisu primili. Sledi ista priča sa penzijama.

Generisanjem nestašice nafte ukida se dostava hrane gradovima. Gradove će posetiti glad.
Nestašica energenata (da mala Greta ne plače) će smanjiti potrošnju struje na petinu.
Ne ZA petinu nego NA petinu.

Svaka nestašica snažno podiže cene što stvara inflaciju. Novac će prestajati da vredi sve do potpunog obesmišljavanja, pa će prestati da postoji.

Vlade su formirane tako da neće moći da reše ni zdravstvo ni finansije ni energente. Nesposobni ni jedan problem neće moći da reše, pa će biti sa ulice zbačeni a ne smenjeni. To će uvesti bezvlašće.

U bezvlašću profitira onaj ko ima sirovu snagu. Vojska je razbijena i osiromašena, podređena i poslušna NATO-u, pa na sceni ostaje samo veoma osnažena policija.

Policija koja je poslednjih decenija sistemski jačana - platama, privilegijama, naoružanjem, kamerama za praćenje, huavej elektronikom i novim vozilima. Selekcijom i obukom kako da budu što brutalniji.

Policija ima fizičku snagu i preuzeće ukupnu vlast, ona je država u državi jer na svojoj strani, pod svojom komandom, ima značajan broj navijača sa policijskim značkama. Parapolicijska sila.

Navijači se ne naplaćuju iz budžeta nego ubiru plen na terenu, odobrenim reketiranjem i otimanjem.

Do kraja decenije država će prestati da postoji. Pretvoriće se u policijsku huntu.

Ne samo naša država.

Zakon jačeg. Divlji zapad na istoku.

Nuspojave

Zdravstvene ustanove su ponovo nedostupne.
Ako nemate nevidljivog neće vas niko primiti.
Ako imate, čeka vas 4 sata čekanja na otvorenom.
Kažu da nema dovoljno lekara.
Gde su lekari? Pa na vakcnalnim punktovima.
Tu je lova.

Ljudima je nedostupna zdravstvena zaštita.
Naređeno je da sada postoji samo jedna bolest.
Ko ima bilo koju drugu ne može kod lekara.

Pitanje je dana kada će građani reći:
kada već nemamo pristup zdravstvenoj zaštiti, zašto je plaćamo?
Plaćamo državi lečenje, unapred, a zatim se lečimo kod preskupih privatnika.

Tada će vlast izaći u susret zahtevima građana i ukinuti zdravstvene ustanove.
Bolje zgrade će pretvoriti u šoping centre, lošije u privatne klinike.

Ili, kao Australijanci, u logore.

Blato

Potrebna je životna zrelost da bi čovek razumeo zemlju.
Mladom čoveku smeta blato, prljavo lepljivo i klizavo.
Isprva je ljut na vodu što je pokvasila dobru zemlju.
Kasnije mu opet smeta blato, ali se ljuti na lošu zemlju što se pomešala sa čistom vodom.
Onda prihvati da ne mogu ni voda ni zemlja biti dobri ni loši, i da ne postoji u životu ništa osim te čudne mešavine.

Samo zajedno mogu stvoriti život.

Tada počinje da voli zemlju i vodu zajedno; iz blata ubire letinu, u blatu seje žito, blatom ozidava kuću, blatom štiti kaleme.
Blatom prekriva pretke.
Naslućuje se da će preci postati to blato, kao što je od početka vremena. I da su u svakom grumenu želje predaka.
I shvata da voda i zemlja moraju zajedno.

Zemlja pokušava da pregradi vodu; voda svojom snagom oblikuje zemlju. Izdaleka to izgleda kao rat, večni sukob, svaki put sa drugim pobednikom.
Ko ume da gleda videće da zemlja i voda vode ljubav stvarajući plodno blato, ono iz koga sve rađa, iz koga smo se i mi rodili;
kome ćemo se jednog dana vratiti i sve ispričati.

Život u logoru

Da li je zatvor deo društva,
ili je društvo deo globalnog zatvora?
Zatvori u koje se ulazi ali ne izlazi su praktično ukinuti.
Zamenjeni su civilizacijskim normama.
Kulturom, moralom, pravilima.
Autocenzurom, policajcem u sopstvenoj glavi.

Ulični nosilac pendreka (UNP) je zamenjen nevidljivim policajcem u glavi.
Ovaj drugi prima komande iz jutarnjeg programa, značajno je senzibilniji na prekršaje i nikada ne spava.
On je i sudija, maštovit i strog.
Postali smo zatvorenici pod budnim policijskim okom.
Policijski nadzirani život je doživotna robija na koju pristajemo da bismo se uklopili sa drugim osuđenicima na doživotnu.
Kao svi osuđenici dobijamo obroke;
slobodni Zarađuju platu, robovi je Primaju.
Zatvorske uniforme su živopisnih boja.
Od neobeležene odeće slobodnih, razlikuju se vidljivo ispisanim brendom - nike, levis, prada...

Da li ste slobodni kada vas policijski zaključa u 4 zida?
A da li ste slobodni kada nema policijskog?
Kada ste slobodni?
Šta je sloboda?
Sužanj u zatvoru sanja da pokisne.
Kada bi neko rekao: slobodni ste,
šta biste uradili što sad ne smete,
a šta biste odbacili kao zarđale okove?

Navijači, nuklearna snago,

pokazali ste ko ste. 

Pokazali ste čiji ste.

Dođe vas pedeset hiljada na tekmu. I još platite.
Niste bili na protestima, tamo gde vam je mesto.
Osim navijača u uniformama.
Protestima protiv frikova, ordenovanog Konja i slične gamadi.

Ne zaslužujete nikakvo poštovanje.

Ne postojite po sopstvenom izboru.

Samoukinuli ste se i odvojili od svog naroda.

Udavićete se u sopstvenom stidu.

Pljunuće na vas i Konj. Pljunuti sa apetitom.

Plašite se mraka.

Bojkot stadiona!

Open Balkan and close

Ustav i zakon su skup napisanih pravila koji određuju šta se sme i šta se ne sme.
Obavezujuć je za sve stanovnike države.
Tako piše u ustavu i zakonu.

Živeo sam, ne pomerajući se, u različitim državama i svedočio njihovom raspadu.

Poslednja u kojoj sam živeo bila je Republika Srbija.
Ona se, posle kratkog postojanja, nije raspala, nego se ujedinila sa ekonomski gorima od sebe. Zakon spojenih sudova uvek uradi sve ostalo.

Naša nova država se zove Open Balkan. Dobrodošli i čestitam na izboru.
Službeni jezici su Albanski, Severnomakedonski i Srpski.
Administrativni centri su Tirana, Skoplje i Beograd.

Nova država neće imati jedinstvena dokumenta, ali će sva dokumenta važiti na celoj teritoriji.

Himna će, slutim, biti Šote mašala.
Ustav i zakon više nisu potrebni jer ih nosioci vlasti nigde ne poštuju.

Kako će se ova nova država raspasti? Verovatno na Beogradski Pašaluk i Veliku Albaniju, a Severna Makedonija će prestati da postoji.

Živi bili pa videli.

Ne živi čovek samo o hlebu

Sloboda je najskuplja.

Kome su preci osvojili i ostavili slobodu, mora da je čuva.
Ako je ne čuva moraće da je ponovo osvaja.
Ako je proda, ne zaslužuje je.

Sloboda je pravo da kažeš DA.
Sloboda je pravo da kažeš NE.

Imate li vi to pravo?
A da li to pravo priznajete drugima?

"Pakao, to su drugi".

Veliki reset i Pol Pot

Obesmišljavanjem svake vlade na svetu oduzevši joj suverenitet, izborno pravo i samostalno vođenje, stvorili su se uslovi da sve vlade postanu kvislinška feudalna uprava, produžena ruka svetske vlade.

Svetska vlada danas najavljuje veliki reset.
Znamo smer ali se ne znamo ciljeve.
Pretpostavke su dodatno podgrejane izjavama elite da je cilj značajno smanjiti broj ljudi.
Da je potrebno ukinuti energiju, krave i potoke, tobož zbog zaštite atmosfere.
Prelazak "cenjenih potrošača" iz megagradova na njive i davno zapuštena imanja.
Povratak u srednji vek. U "nultu godinu".

Odakle Klausu Švabu, promoteru velikog reseta, čoveku iza koga stoje moćne države, vlade i korporacije,  ovakva ideja?
Nije uopšte morao da je izmišlja. Pročitao je na Vikipediji biografiju diplomca sa Zagrebačkog Sveučilišta, osnivača i vođe Crvenih Kmera, Kambodžanca Pola Pota.
Danas ga pamte kao jezivog zločinca poznatog po surovosti, ubistvima, genocidu nad sopstvenim narodom.

Ali mu priznaju efikasnost. Tokom kratke vladavine vratio je svoju zemlju u srednji vek.
Restartovao je civilizaciju i proglasio nultu godinu.
Pobio sve koji nose naočare, intelektualce i sve pismene ljude.
Pretvorio je Kambodžu u zaostalu siromašnu primitivnu poljoprivrednu zemlju čiji stanovnici, kada je loša godina, masovno umiru od gladi.

Nije ni lepo ni romantično kao u pesmi.

Пол Пот је постао дефакто вођа Камбоџе средином 1975. Током периода у коме је био на власти, Пот је земљи наметнуо верзију аграрне колективизације, приморавши становнике градова да се преселе на села и да раде на колективним фармама и другим пројектима који су подразумевали принудни рад, а у циљу рестартовања цивилизације у Нултој години. Услед принудног рада, изгладњивања, слабе медицинске неге и смакнућа, процењено је да је страдало од 1,7 до 2,5 милиона људи, што је приближно 21% укупног становништва Камбоџе.

Stranci i vreme

Ne postoje stranci. Ne postoji vreme. Igramo istu predstavu bar dve hiljade godina.

Scenografija se snažno menja. Okolina je ni nalik onoj od pre dvadeset, sto, kamoli pre hiljadu ili dve hiljade godina.
Ali glumci su isti, tekst je isti, isti je zaplet i radnja.

Ono što čekamo, zbog čega ponavljamo predstavu, je pokušaj da napravimo drugačiji rasplet,
da dramu i tragediju pretvorimo u slavlje,
improvizujemo i odigramo srećan kraj.
Za to je potrebna dobra publika,
i samo mrva hrabrosti vise.

Ili Deus ex machina?

Ko pređe igricu ide na drugi nivo.
Mi još uvek ponavljamo. Pronalazimo lepotu u igri.

Raslavljivanje

I kada se ljudi raslave, postoje stari putokazi kojima, ako im poveruju, mogu i imaju gde da se vrate, da ponovo budu ljudi.

Nekada su to krstovi, često stare knjige, možda nauka,
i uvek muzika,

ali nikada istorija, ona uvek rađa mržnju.

U kori tame

Moderan čovek rado i lako odbacuje religiju smatrajući je skupom dosadnih kanona, strogih pravila i običaja.

Nije moguće da čovek odbaci deo sebe, i zato prihvata različite surogate; umesto bogova počne da obožava idole, ljude, novac, slavu.

Kada uvidi grešku - potpuni nedostatak oslonca u obožavanom - ne reterira, ne vraća se u početnu poziciju, nego nastavlja da luta, izgubljen i očajan jer ne razaznaje svoj cilj.
Slabi ljudi se, u potrebi za prihvatanjem, često priklanjaju ekstremnim ideologijama, gubeći i prepuštajući svoj život vođi.
Jaki se ne predaju, istrajno nastavljaju lutaje, više se ne nadajući da će pronaći boga nego da će bog pronaći njih.
To će se, tek na kraju kada odustanu od lutanja i shvate besmisao, i desiti. Tek tada će, kada iscrpljeni i razočarani odbace oholost i ego, kada odbace imperativ da sve zavisi od njih, napraviti u sebi dovoljno mesta za ljubav.
Ona će doći kao "gorušičino zrno", mala i naizgled beznačajna semenka, a onda u srcu koje se potpuno očistilo i ispraznilo od ega proklijati i izrasti, dajući hlad, hranu i dom. Ljubav. Prihvatanje. Poverenje.
I neće doći na munjama i gromovina kao supermenov zrak. Doći će kao nečiji osmeh. Pogled. Poruka. Naizgled slučajan dodir. 
Ljubav tada postaje religija, baš kao što bog zapoveda.

Statistika naša dika

šta zamisliš to naslika.

Zvanična statistika saobraćajne policije kaže da blizu 15% saobraćajnih nezgoda uzrokuju pijani vozači.

Ostalih 85% saobraćajnih nezgoda čine, kaže statistika, trezni vozači.

Zaključak: isključiti iz saobraćaja trezne vozače.

Tako danas radi zdravstvena statistika.

Zakon ogledalа

Ako želiš bilo šta da dobiješ, prvo moraš da isto to daš ljudima.
Ako želiš zdravlje prvo pomozi drugima da ozdrave.
Ako želiš bogatstvo pomozi drugima da se obogate.
Ako želiš znanje uči ljude.
Ako želiš ljubav pomozi nečijoj ljubavi.
Ili samo voli.

9-11 N.Y.

Dragim Njujorčanima čestitam praznik i želim da ga se često sećaju,
sve dok ih ne poseti savest.

Mene štiti to što znam

Logika je nekorisna ako imaš pogrešne premise, pogrešne podatke. Kako god da ih logički presložiš imaćeš pogrešan zaključak.
Čovek se budi tek kada udari u zid. Teške situacije bude ljude iz sna navike.

Zakon održanja materije i vremena:
Što više materijalnog imaš, više brineš i baviš se održavanjem i čuvanjem materijalnog,
i, posledično, imaš manje vremena.

Materijalni želi sve da poseduje. Čak i kada voli.
Ne veruje u ono što ne može da vidi, opipa, oseti. Zato njegovi bogovi nisu nevidljivi, nevidljive ne može da shvati. Njegovi bogovi su Ronaldo, Ceca, ključ od bembare, plastična kartica, saobraćajac. Pivski stomak, i on je materijalan i naređuje.

U strahu se obraca bogu sa "neka bude volja tvoja".
Ta želja mu uvek biva ispunjena.

Nula

Koordinatni sistem počinje nulom. Kao da je neko čiodom zakucao početak u jednu tačku.
Iz te tačke pod pravim uglom izviru dve linije. Između njih tražimo svoje mesto, uglavnom bežeći od obe.
U tom bežanju govorimo da svet nije idealan, da može bolje, i da bi koordinatni početak valjalo izmestiti u neki srećniji prostor i bolje vreme.
Postojanje početka nudi sigurnost, meru, svest o dobrom i lošem.

A onda se neko setio da izvadi čiodu. Koordinatni sistem, naizgled, i dalje postoji, ali mesto početka više nije na istom mestu, originalnom izviru.
Plutamo u nesigurnosti i neizvesnosti, sa slabim sećanjem i bez čvrste svesti o dobrom i lošem.
Sve postaje relativno, nestalno, izmiče i gubi vrednost.
I sada bilo koja tačka može biti nula.

Upravljanje stresom

Moja besna soba je bircuz na ćošku.
Mogu i da slomim i da prospem, al mi dođe žao.
Uđem iza šanka i odaberem pesmu,
pojačam,
naručim piće,
i kad se usklade talasi u čaši sa talasima iz zvučnika
počinje čarobno putovanje. Ne samo kroz prostor nego i kroz vreme.
To nije bilo koje vreme, ni prostor,
nego ono koje nudi odgovore.
Mesto kontrasta, suprotnosti, mesto svih izvora.
Odatle se vraćam kao sa godišnjeg odmora,
pomiren i izmiren.
Napunjenih baterija i sada svestan alternativa ulazim u stari život.
Život bi možda želeo da bude isti, ali ja više nisam.
Svest o suprotnosti, kontrastu, alternativi, menja sistem vrednosti i daje boje stvarnosti.
Novi ja posle toga dugo traje, sve dok racionalnost ne navali i ponovo preuzme kormilo.
Alkohol ne truje srce, nikada, samo ga omekšava da lakše kuca.
U njemu se dave sve naše inhibicije.
On spira naslage, talog sa dna, strahove, mržnje, zavist, ambiciju.
Briše prokockanu realnost i oslobađa mesto da stvorimo drugu, novu.
Živeli!