Nekada su ljudi sa ovih prostora na pogrešnu reč potezali oružje,
na državni pritisak odlazili u hajduke,
ginuli u borbama, jer je borba veća od čoveka,
prihvatali žrtvu zarad pobede.
Pobeda je uvek donosila slobodu.
Razmagnetisali smo se.
Reči su ostale zaglavljene u pesmama koje niko ne pamti
i knjigama koje niko ne čita.
Mir, stabilnost, magarac, su novi bogovi.
Razmagnetisali smo se.
Zaboravili da je mir privilegija snažnih, a stabilnost vrednih.
Uzdamo se u magarca.
Kad dođe zaborav magarac dobije glavnu ulogu.
Razmagnetisani čekamo da nam neko da platu,
zaštitu, sigurnost, granice.
Ekologiju. Puteve i zajmove. Sto evra pride.
Da neko drugi za nas osvoji Kosovo.
Razmagnetisali smo se i od crkve. Od morala, svetaca, praznika.
Crkve su nekada bile dobri ljudi, braća. Nikada zgrade.
Tržni centri su novosagrađene crkve, mek nudi pričest, starbaks krv boga, hm i zara ikone.
Plastična kartica bog.
"Uzdam se u Vučića".
Razmagnetisali smo se.
Gugl će, koliko vidim, ubrzo zatvoriti i ovo mesto. Suvišno mu je.
Ali mene neće, uporno puštam struju kroz kalemove i širim magnetno polje.
Namagnetisan sam, oštro odbijam i snažno privlačim.
Ne uklapam se u razmagnetisan prosek.
Hvala bogovima na tome. I vama :-*
