Da li je čovek ono što čini?
Ono što želi? Ono čega se boji? Ono u šta veruje?
Ono od čega beži?
Naravno da je sve to, sabrano, ali jedna uloga vodi. Dominira.
Da li se, po tome ko vodi, ljudi razlikuju,
ili je presudan redosled drugih?
Da li ljudi jedni u drugima prepoznaju vodeću silu?
Šta bi bio čovek kada bi se odrekao glavne osobine?
Da li bi prva sledeća uloga postala glavna, ili bi čovek postao slobodan?
Na polici je samo jedna dinja. Okrećem je, gledam, izgleda baš dobro, zrelo, sveže.
Zašto je samo jedna? Kupili su sve dobre a nju, najgoru, ostavili. Ili je izvučena iz magacina, sa nekog dna gde je bila zaboravljena. Ma, sigurno joj nešto fali.
U prodavnici preko puta dva kubika dinja. Prevrćem, preturam, sve su zelene. Uzimam najmanje lošu i donosim na sto. Otvaram, a unutra gorak kaktus, nema boljeg opisa. Jedva sam zaustavio kobnu alergijsku reakciju.
Od jutros razmišljam gde sam pogrešio.
Da bi shvatio da si glup, moraš postati pametan. Al onda nema nazad.
Ne možeš znati šta je bure dok ne izađeš iz bureta.
Ne znaš ništa o braku dok si unutra, kad izađeš i pogledaš sa strane, možeš razumeti celinu.
Na isti način ne znaš šta je život. Materija. Ljubav. Radost. Briga.
Adam je u raju bio životinja, Tarzan, dok ga Eva nije izvukla napolje i pokazala kako raj izgleda.
Riba sazna šta je voda tek kad je iz vode izvade.
Pogled iz daljine nudi uvid u celinu. Ko shvati celinu, shvatiće sastavne delove. Ne može obrnuto.
