четвртак, 31. децембар 2020.

"Sve ćemo da vas pobedimo"



Al je lep ovaj svet
ide mito za dzet set
droge, love kofer pun
moj je bata sad tajkun

Zakljucan je sada grad
mirise na skori pad
Jovanjica hangar pun
bratu balvan meni trun

Ovde gandza tamo krek
Jovanjica pravi stek
Šprica se s otrov sad
šprica se i selo grad

Bez maske nema hrane
do pobune oružane
al je lep ovaj vek
stari zakon novi lek

Hapsiće se svak ko kaže
da nas vođa stalno laže
glasali su poslanici
da budemo podanici

na kuruzu klečimo
esemesom lečimo
veliki im ljubi skute
vadeći se još na žute

Mentoli nam vode vlast
zaboravili pretke, čast
Okrenimo se svom rodu
a za njima povuć vodu

Ne prazniti septičke
nek na dnu smrde pi*ke
nek ručaju i borave
da ih ne zaborave

Al je lep ovaj svet
nekom mesec nekom pet
gleda me iz šolje
"brže jače bolje"

среда, 16. децембар 2020.

Džungla

 


Dobrodošli u džunglu.
Civilizacija uz koju smo srasli nestaje.
Normalnost na koju smo naučeni nestaje.
Utopije i antiutopije su propale.

Ostali smo sami, sa sakrivenim talentima u džepovima.
Sakrivenom ljubavi i dušama koje nismo pokazivali.
Možemo li njima stvoriti bolji svet?
Umemo li?
Ili ćemo ih izneti na svetlo i dozvoliti im da postoje kao novi bogovi?
Pokloniti, prihvatiti, zagrliti, dodirnuti...
Nadati se i po prvi put očekivati?

Bolest našeg doba je što smo ga proglasili normalnim.
Nauka je danas postala nova religija. Apsolutna istina, dogma. Agresivna i bezdušna.
Banalnosti sa ekrana postaju deo nas.
Odbacivanje banalnosti otvara prostor za misao, osećaj.
Buka u nama postepeno nadjačava buku oko nas. Okruženi tamom gasimo svoja svetla u strahu od  sukoba.
Svaka ruševina se gradi, teško i naporno.
Ali ropstvo nikada ne stiže do duše, i mi se nejasno bunimo.

Ambicija je naučena ograda. Naučeni smo da je uspeh imati nisku ali redovnu platu i punoletan auto. Sve iznad toga smatramo nedostižnim.
Visoke ambicije lome čoveka i pretvaraju ga u mašinu za kopanje zlata.
Ambicije su otrov kojim se hranimo jer nude privid cilja i privid smisla.
Ko se hrani otrovom postaje otrovan za druge.
Otrovana zemlja je tuđa zemlja. Ko nema senku živi u tami.
Treba prići nekome ko svetli i tu pronaći svoje svetlo.
Svoj san o ljubavi. Jer svaki naš san je o ljubavi.
Ljubav je naš bog.