петак, 15. јануар 2021.

Stokholmski sindrom

Svet merimo u odnosu na sebe.
U odnosu na predstavu o sebi.
Ne vidimo stvari kakve zaista jesu. Jedino što smo u stanju da spoznamo je koliko su različite od nas.
Trava je zelena, meka i hladna tačno onoliko koliko je od nas zelenija, mekša i hladnija.
Sve vidimo kao relaciju, odnos, poređenje.

Nesposobni da vidimo svet kakav jeste, nas gura u pogrešnom smeru. Ucimo javu, php, python  programske jezike, gutajući iluziju da napredujemo.
Sa takvim napretkom za dve generacije nećemo umeti da napravimo staklo, za tri nećemo umeti da iz rude izvadimo metal, za četiri ćemo zaboraviti kako se prave mostovi i brane.
Kada se seje i kako se pravi hleb.
Tada će biti pravo vreme da zaboravimo javascript, php elm i c#, jer ćemo prestati da se razumemo sa drugim bićima i nasmrt ogladneti.
Tada će biti pravo vreme da prestanemo da opslužujemo mašine.


петак, 08. јануар 2021.

Indirektni život

Nametnuta ideja, tragična ubeđenost i umišljenost da "zaslužujemo" više, odvaja nas od životnih radosti.
Takva ambicija je pretvorila raj u pakao; cvetne livade u robovske boksove, reke u kanalizacije, oblake u industrijski dim.
Lepota se svela na raskošno osvetljeno pozorište na koje je naslonjena zadimljena birtija.
Svestan da mu je nešto oduzeto a ne znajući šta, savremeni čovek halapljivo guta sve što pred njega stave. Neumeren u hrani i piću, tražeći lepotu dobija modu, tražeći informacije dobija reklame, tražeći istinu dobija dogmu. Tražeći lek dobija otrov.
Traži na pogrešnom mestu. Odrekavši se hrabrosti da posumnja, svet traži izvan sebe. Izvan svojih želja, ljubavi, neuslovljenih misli i nadanja.

Postoji izlaz, rešenje: zaljubi se, i svet će se promeniti :-*