Ne možeš da pustiš sve juče. Juče je vredno, nije za bacanje. Juče služi da te nečemu nauči. Nauk se ne odbacuje, ne valja se.
Ni sva sutra. Ko odbaci sutra može da okači opanke o klin.
Kako se lako odreći života? Borbe i svega što borba donosi? Borba nisu samo žrtva, nego i pobede, priznanja.
Ono što se u borbu uloži tek je time stvoreno - Hegel.
1875. godine Tesla nije nudio način kako skinuti komutator sa motora. Nije nudio jer nije znao kako. Ali je tvrdoglavo ponavljao da je moguće da motor radi bez komutatora.
Profesor je održao zapaženo predavanje, objavljeno u novinama, zašto se takva priča svodi na utopiju.
Ismejao je naivnog učenika i njegove smele ideje.
Ali, gle, današnji motori nemaju komutator!
Rahmetli Vajninger se setio da čovek koji prepozna zlo treba da se bori protiv tog zla.
Zatim se setio da čovek koji u sebi prepozna zlo treba da se ubije.
Tako je i uradio, samo je pogrešio redosled, ubio se sa dvadeset, pa zlo koje je van sebe prepoznao više nije imao ko da zaustavi.
Umesto stotina zala stigao je da zaustavi samo jedno.
Važan je redosled.
Dugi noćni sati beskrajno teku...
Kada neki "uspešan" lik izjavi da ne bi ništa menjao u svom životu, da bi ponovio svaki korak na životnom putu,
ОдговориИзбришиzadivim se i zapanjim.
Kakav vidovit, uporan, nepogrešiv genijalac?!
A ja bih da promenim sve, ceo svet i ceo moj turbuletni curiculum vitae.
Nije do mene, kako bi rekao paranoični Sartr.
Ja bih da ostanem ista, baš ista.;)
Vidim zabačeno ostrvce usred okeana, van dometa robovlasnika i osvajača, kućicu od trske i bosonogu u suknjici od šaša.
Ta fantazija mi spasava razum i dušu,
"dok dugi noćni sati beskrajno teku..."
Takvo juče, postalo bi moje danas i moje sutra.
I ne bih menjala baš ništa. :)
Da, važan je redosled.
ОдговориИзбришиDa je mlađani Vajninger, nadareni filozof i poliglota, sačekao da odraste, sazri i upozna pravi život, možda ne bi tako lako upao u procep između asketskog sveta ideja i ovozemaljskog života.
Možda bi pružio šansu zdravim životnim nagonima i ne bi presudio sebi na tako teatralan način.
Rana mladost je najčistiji, ali i najteži deo života,
sklon idealizaciji, radikalizmu i prestrogim osudama svega postojećeg, a sebe naročito.
Mladost ludost?
Da.
Život se ne uči iz knjiga.
Tesla je dao sebi dovoljno vremena da osmisli i ostvari fantastične izume,
uprkos neverovatnom asketizmu.
Starost mudrost?
O, daaa.
Najvažnije je na vreme naučiti kako živeti u miru sa sobom.
Nauka je slobodno razmišljanje i eksperimentisanje, traženje u mraku, u nepoznatom i neotkrivenom. Ne traži naučnik nešto poznato, kao rudar ili lekar, nego nešto sto se ne da ni naslutiti.
ОдговориИзбришиU tom traženju ne sme biti ograničen naučnim dogmama, matematičkim aparatom, nego mora prihvatiti neprihvatljivo. Tek kasnije će spoznate stvari prosejati kroz zanatski filter.
Ono sto mi smatramo naukom, beskrajno i dosadno ponavljanje merenja da bi se utvrdile pravilnosti, je zanat.
Naučno otkriće je stvaralački čin, umetnički čin, potpuno je odvojen i od znanja i od logike, i vezan je samo za intuiciju.
Naučno otkriće nema recept i uputstvo kako se do nečega dolazi.
Čovečanstvo je do najvećih otkrića došlo slučajno, nesistematično, stihijski, vođeni samo nejasnom idejom, i tek su potom ta otkrića dokazivana unazad.
Odvajanje naučnika (vise volim reč pronalazač) od stabilnosti postojećih znanja koja su prerasla u dogme, i prelazak u zonu intuitivnog razmišljanja stvara potencijal.
Zaista, bez pronalazača i umetnika, bez intuicije i emocija, život bi nam bio ograničen, siromašan, čemeran.
ИзбришиAli bez dobrog zanatlije još i neudoban i nezdrav,
dok se naučne dogme sve brže menjaju i zbunjuju, skoro kao ženska moda. :)