Par decenija unazad svet su preplavili ljudi koji glasno pričaju o frekvencijama.
Vibracijama. Energijama.
Talasima. Rezonansama.
Ta graja traje do danas.
Bolji od njih ih smatraju neznalicama, gori od njih ih smatraju prevarantima.
Frekvencijaši zahvataju uzan međusloj vernika i zadovoljni su time.
"Mi smo vibracija" ponavljaju iz dana u dan.
Vibracija ČEGA prijatelju?
Vibracija nije imenica. Nije stvar, materija, energija, prostor.
Ništa od toga.
Vibracija, frekvencija, je samo pridev, osobina nečega što već postoji.
Dakle, ne postoji frekvencija kao entitet.
Pokušavajući da im objasnim zabludu i nagovorim ih da koriste tehnički jezik, krenuo sam da nabrojim šta je to što postoji i što tek posledično može da ima energiju, frekvenciju ili vibraciju.
Materija. Sastoji se iz atoma, a-tomos znači nedeljiv. U tom atomu postoji čvrsto jezgro i omotač od elektrona.
Kada bi jezgro bilo veličine fudbalske lopte na centru stadiona, elektroni bi kružili daleko iza spoljne strane tribina. Šta je između? Verujemo da je prostor, a zasigurno ne znamo.
Elektrone fizičari odavno ne predstavljaju kao kuglice materije, nego kao talas, kao vibraciju, frekvenciju. Elektron uopšte nema masu mirovanja, može se meriti samo kao frekvencija, vibracija, energija.
Jezgro atoma se sastoji od čestica koje, kada se dele i nasilno razbijaju u manje parčiće, podsećaju na skidanje slojeva luka. Kada skinete sve slojeve koji nemaju masu mirovanja nego samo vibraciju, frekvenciju, energiju, na kraju ne ostaje ništa. Dakle, i jezgro ne postoji kao čvrsta materija.
Ok, sve je energija. Šta je energija? Ponovo pridev. To je samo osobina materije i pokazuje njenu vibraciju i frekvenciju u prostoru i vremenu.
A materija dokazano ne postoji, ostaje smo vibracija prostora.
Šta je prostor koji vibrira pa se u njemu pojavljuju sve čestice koje grade naš svet?
Već sto godina ne znamo, ali pre jednog veka smo prostor zvali etar. Smatralo se da je etar fluid bez mase kroz koji se prenose talasi. Ni etar ni prostor ne postoje kao materija, nego samo kao talas, vibracija, energija.
Frekvencija, vibracija, jeste funkcija vremena. Vreme je samo sada. Da li je "bilo" i da li će "biti" to ne znamo. Ne znamo ništa o vremenu, čak ni da li postoji.
Ispada da na svetu ne postoji ništa što bi vibriralo, imalo frekvenciju, energiju, masu.
A ipak, postoji vibracija, frekvencija, energija.
Stvarnost je kao senka, hologram. Kao film na bioskopskom platnu. Na tom filmu mogu postojati stvari koje nas mogu naljutiti, rasplakati, nasmejati, raznežiti... a to su sve samo vibracije, frekvencije i energije.
Ništa van te iluzije ne postoji. Ni planete, ni brodovi, ni hrana ni zemlja. Sve je frekvencija, vibracija, energija.
Duh. Logos.
Put, istina i život.
Osmeh. Pogled. Misao.
I ljubav.
Beskrajna i večna.
Ovo me je očaralo, zanimljivo je i uzbudljivo :heart:,
ОдговориИзбришиali pre svega me je zapanjilo?!
Izem ti logos u kome nema logike.
I gramatiku gde su imenice postali pridevi. :D
Ako je talas, vibracija, energija - pridev, šta je i gde je imenica?
I zar se naučnici ubijaju stolećima da dokažu da je naš svet iluzija, da je sve jedno veliko NIŠTA koje vibrira?
E, pa ne dam!
Moj teleći mozak shvata Sunce kao IZVOR energije, talasa, vibracije, za mene je Sunce IMENICA tih "prideva".
I naša Zemlja i sve na njoj postojeće je plod stvaralačke energije koja zrači iz te imenice.
Za mene nema razlike - i Sunce i glavica luka su materijaaaaa, rezervoari energije i svih pratećih "prideva".
(Mislila sam da je svet iluzija samo u Ozimanovim očima?) ;)
Sad odoh da na brzinu naučim tehnički jezik, doktoriram atrofiziku i još nešto pride, da ne usfali,
ili je jednostavije da samo čekam da kuku-riknem? :D
E ,da! Kako neki smrtnik može da tvrdi da ne postoji vreme?
Ni prostor?
A da je putnik iluzija, ne bi bilo ni puta, ni života.
Bez Očiju i mozga ne bi bilo pogleda, osmeha, misli.
Ne bi bilo ni ljubavi, ni večite potrage za istinom.
Ostalo bi jedno veliko NIŠTA.
Savremena nauka kao ekstremni nihilizam?
Sva sreća da nema dokaza.
Možda je izvor svega postojećeg tako daleko, ne samo u svetlosnim godinama, nego pre svega u umnim godinama sapijensa, da mu ostaje nedokučiv zauvek.
Jedno je sigurno,
moja frekvenca obožava tvoju vibraciju. :heart:
Na kraju,
Pa nema kraja...To je ono najbolje. :)
ИзбришиVidim da i ti, baš kao i ja, uživaš u projekciji. :-*
ИзбришиU bioskopskoj sali neko razmišlja o radnji filma, udubi se toliko da poveruje da je unutra, u filmu, i da iz prvog lica posmatra.
Neko drugi posmatra granice osvetljenog filmskog platna, zaključujući da na platnu nema ničega. Nema ni na traci u projektoru, tamo je samo kilometarski niz čudno perforiranih dijapozitiva.
Pa gde je stvarnost koja nam se prikazuje? U drugom prostoru? U nekom drugom vremenu? Da li je ta stvarnost, prešavši na filmsku traku, prestala da postoji? Može li se ponoviti?
Od pitanja bez odgovora lako zaboli glava.
Onaj ko uopšte ne postavlja pitanja,
i onaj ko je toliko puta prošao kroz njih
nemaju dilemu:
Predstava je vredna uživanja, posmatranja, učestvovanja.
Lepote, i svega što se na nju lepi.
Uživajmo u filmu u kojem smo glavni glumci. Najsrećniji su oni koji u tom filmu glume sebe.
Frekvencija je mera brzine kretanja, rada, pa može biti i glagol.
ИзбришиIli osobina neke materije.
Možda suština?
Ne mogu da prihvatim da je život film i da smo mi glumci,
Избришиne postoji ništa stvarnije od života.
Nemam neko naročito znanje, daleko je od tvog, zato mi je lako da odvojim život od filma. Film je samo slika života, mogu da uđem u njega i gledam ga iz prvog lica, svesna da je to samo pretstava i da to nisam ja.
Kada se upale svetla, nastaje pravi život, živim ga, ne glumim. A film ostaje konzerviran u vremenu za nekog novog gledaoca.
Kada ja krepam, ostaće moji filmovi, a ja ću prestati da postojim.
Jednostavno je, bar za mene, oko toga ne boljoglavim.
Kako frekvencija može biti glagol?
Frekvenčiti bi moglo da prođe, eto. :D
Ništa nije stvarnije od života.
ОдговориИзбришиOno što nije stvarno je samo naša predstava, ubeđenje, naučenost da je materijalan. To ne znači da ne postoji, stvaran je i vredan truda.
Ponekad pomislim da je nepostojanje materijalnog pokušaj da se zaštitimo od veće štete.
Ipak, najlepše stvari, one za koje istinski živimo, nisu materijalne, pa je svejedno.
Frekvencija je i broj utovarenih lopata uglja u minuti. Odnosi se na rad, opisuje rad. Engleske imenice se pretvaraju u glagole dodavanjem -ing. Naš jezik je malo stariji, ne nudi tu mogućnost.
Naravno, život bez duhovnih vrednosti i usavršavanja je obično životarenje, vulgarno kao psovka.
ИзбришиMislim da je suština neprekidan rad na shvatanju i razumevanju postojanja.
Izabrao si pravu reč - u l o g o s staje sve što za to treba. :*