петак, 23. јул 2021.

Crvena pilula

Naše shvatanje dobra i zla je kontradiktorno i zamagljeno. Sve što smatramo dobrim ima u sebi tačku zlog. Sve što smatramo zlim ima u sebi dobru stranu.

Svet u kome živimo nije mesto na kome može išta postojati bez svoje suprotnosti u sebi.
Ne živimo između suprotnosti, da se borimo i biramo stranu.
Ne živimo između nego smo uronjeni  njih.
Suprotnosti su naša predstava, ideja, beg od nemoći da shvatimo da je sve jedno. Naša potreba da razdvojimo dobro od zla je uzrok naše nesreće.

Možemo posmatrati sva živa bića kao stvorena. Kao robote.
Oni izvršavaju upisan program, softver koji se zove instinkt.
I pčele, mravi, cvekla i ameba, izvršavaju program. Odstupanje od tog programa briše ih iz postojanja.

Mi smo veštačka inteligencija. Imamo i mi bazični program, ali smo sposobni da ga sami menjamo i nadograđujemo. To se zove slobodna volja, kreativnost.
Neprekidno preispitujemo, i učimo i poboljšavamo.
Napredujemo.
Koje je krajnje znanje koje ćemo pre kraja spoznati, koje većina starih tek pred kraj shvati?
Da je trebalo slušati i pratiti instinkte.

7 коментара:

  1. Kažu da je starost sebična, samoživa, valjda zato što zna da nema više vremena, prepušta se instinktima samoodržanja.

    Od malena nas uče da suzbijamo instinkte, da činimo dobro, a kažnjavaju nas za zlo. Zlopamtila to nazivaju surovom dresurom. Ali da nije tako, svet bi bio još gori nego što već jeste, a život nepodnošljiv.

    Nema jedinstva dobra i zla, samo haotična zbrka suprotnosti
    u stalnom sukobu.
    Slobodna volja je naš alat da svet popravimo ili uništimo.
    I pamet za pravi izbor.
    Velikodušan je to poklon od Darodavca, čiju vrednost ne znamo da cenimo.

    Crvena pilula može da leči, ali i da ubije, u svakom slučaju je gorka. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. dve su vrste ljudi, dva nepomirljiva sveta.
      oni koji teze pravdi, i
      oni koji teze korisnosti.
      Njihovi ideali, vrednosti i ciljevi su potpuno suprotni suprotstavljeni.
      Jednima je pravda vaznija od koristi,
      drugima je korist veca od pravde.

      Избриши
  2. Da, ali.
    Ko traži pravdu samo za sebe, radi za sopstvenu korist i ne može se meriti sa onim ko radi u korist svih, pa makar i na svoju štetu.
    Sebičnost protiv dobrote, stara priča.
    Dobrota je trenutno na kolenima, pitanje je da li će se pridići.

    ОдговориИзбриши
  3. Dobrota je, otkad pamtimo, u manjini.
    Ali je ima dovoljno da se održi.
    Nije agresivna i ne preuzima vlast, takva joj je suština.
    Ko traži pravdu samo za sebe, u stvari traži korist.
    Pravda je opšta i univerzalna. Korist je lična.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Takva pravda je kosmička.
      U društvu bez morala i zakona, pravda je u progonstvu ili ropstvu izopačene, razorne politike.

      Избриши
  4. U životinjskom carstvu sve funkcioniše instinktivno, dobro i zlo jesu povezani u lanac koji funkcioniše besprekorno, kao samoodrživ sistem radi opstanka života.
    Baš tako, dijalektički. :)

    U ljudskom društvu nije tako jednostavno; ako nema humanih, a iznad svega moralnih zakona koji se poštuju, civilizacija je na putu propasti i povratka u životinjsko carstvo.

    I mravi i ljudi moraju i ispunjavaju zapisan program, ali ponašanje sapijensa podleže drugim zakonima, on ih rado naziva božijim, mada ih lako, divljački krši, kao i sve druge, najčešće i bez kajanja.
    U tome je čovekova nesreća.

    ОдговориИзбриши
  5. ..."koje većina starih tek pred kraj shvati. Da je trebalo slušati i pratiti instinkte".
    Naravno, u tome je mudrost starosti.
    Preterana ambicija, proračunavanje, upinjanje da se po svaku cenu postigne cilj, ne mora doneti zadovoljstvo, a ni spokojstvo u životu.
    Naprotiv, razočaranje i osećanje promašenosti je gorka pilula koja će zapeti u grlu na kraju.

    ОдговориИзбриши