Uroboros

 

Zmija koja grize svoj rep, simbol koji svako tumači drugačije.
Tumačenja su legitimna tema za raspravu.

Trenutno zaglavljen u žice i struje, gledajući u crtež, namotao sam kilo bakarne žice prateći crtež velike zmije,
a zatim manji kalem, 150g bakra kao manji namotaj, malu zmiju unutar velike.
Poštujući crtež unutrašnji navoj sam okrenuo u suprotnom smeru od spoljašnjeg.
Dobio sam dvodimenzionalnu "palačinka" formu.

Vezao ih na red i pustio naizmeničnu struju, 50Hz iz mreže, termogeno ograničavajući struju na 1A.

Merenje polja nije dalo bogznakakve rezultate, bilo je gubitaka zbog kontranavoja.

A onda sam, pogrešnom greškom, spustio aluminijumsku ploču na uroborosa i uključio.
Ploča je mirno lebdela. Levitirala. Grejanje kalemova se smanjilo, imali su kome da predaju energiju.

Aluminijumska ploča debljine 6mm je lebdela 2cm iznad namotaja.
Levitirala.

Onaj ko je nacrtao crtež je imao poruku koju je svako mogao da protumači različito.
Dobijena antigravitacija je tek jedna od poruka.
Da li se zmija hrani sobom da bi živela?

Haloperidol

Prošla su šinterska kola; kultura se gnuša nad prizorom dok viljuškom po tanjiru traži mesto spoznaje.
Ljudi su zarobljeni samo onim sadržajima kojih nisu svesni.

Kada jedni kupuju a drugi prodaju rad, svako pokušava da proda po najvišoj mogućoj ceni, pri čemu se svako upinje da kupca i samog sebe ubedi da drugi vredi manje.

Apstraktne vrednosti, novac, zlato, akcije, stvorene su cevima pušaka školovanih profesionalnih ubica i palikuća, a ne iz interesa za opšte dobro.
Upotreba oružja je oblik apstraktnog rada. To je svaki rad koji se obavlja za novac pri čemu je sadržaj rada postao nevažan. 

Akvarijum je ponekad dosadan, ali niko ne može da povuče vodu.

Pogrešna greška

Ukupan napredak civilizacije i najvažnija naučna otkrića ne dolaze od sistematskih marljivo ponavljanih proba i merenja, predviđanja i statističkih analiza...
Ne.
Izvor najvećih otkrića, od penicilina preko gipsa do tranzistora, je pogrešna greška.
Greška koja nije ispravljana, precrtana, odbačena,
nego pažljivo izučavana i do kraja shvaćena.
Greška nije proizvod slučajnosti, nego upornosti.
Razumevanje grešaka je nauka.

Da li su i obične, manje naučne, česte ljudske greške nekakav nauk, i da li služe dobrom razvoju i rastu?
Ko danas uči na greškama?