петак, 04. децембар 2015.

Slika ljubavi

Kako naslikati nešto što se ne vidi, iako je stvarno, nešto što jako osećamo?
Naslikati nevidljivo može samo onaj ko je nevidljivo video.
Opisati ljubav može samo onaj ko je ljubav osetio.
Onaj ko je osetio ljubav, je onaj ko je dao ljubav.
Jer ljubav oseća samo onaj ko je sposoban da je da.
Dajući ljubav, osim sebe, još je nekoga učinio bogatijim za to osećanje.
Uvećao je bogatstvo.

Dati ljubav je jednako zahtevno kao prihvatiti ljubav.
Ili jednako lako.
To nas razlikuje.

19 коментара:

  1. Upitao me je hladno kako se usuđujem da stanem pred njega i kažem mu da ga volim?
    Tek mnogo kasnije shvatila sam zašto.
    Ali nikada mi neće biti jasno zašto je hrabrost za to potrebna?
    Ipak, nikada više neću reći tako nešto.
    Čekaću da se on usudi. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ima da se načekaš.
      Nežne reči i reči ljubavi ne izgovaraju se tako lako kao reči mržnje i besa.
      A lakše od svega izgovaraju se psovke, sve više.
      Psovke su postale poštapalice, čak su izgubile i svoje prvobitno glagolsko značenje.
      Psovke su prazne reči, bez značenja, kao što smo i sami postali prazni.

      Избриши
    2. A bilo bi dovoljno samo jedno jedino slovo da ispuni tu prazninu...
      Lj.... kao Ljubav :)

      Избриши
  2. O ljubavi je najbolje ćutati.
    Tako niko neće biti povređen, pa ni ljubav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa ipak, ne mogu da odolim.
      I svaki put moram da kažem, iako znam da ne treba, i možda baš zato , ja uvek kažem- "volim te".
      I nije me briga.
      Moram da kažem, inače će mi srce pući :)

      Избриши
  3. Možeš objašnjavati i objašnjavati ljubav i pevati pesme o njoj, ali sve te reči zvučaće istrošeno, pa čak i u najlepšim ljubavnim pesmama.
    Samo će se onom ko voli učiniti da ih čuje prvi put i da ih niko pre njega nije čuo.
    Ali ono što ne mogu reči, može muzika.
    Muzika je od reči moćnija, muzika udara tačno tamo gde treba, pravo u srce.
    Muzika se razume srcem, isto kao ljubav.
    Um tu nema šta da traži , samo smeta. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Ima ljudi koji ne znaju i neće nikada upoznati ljubav.
    Možda bi i hteli, osećaju da im nešto nedostaje.
    Ali nikada neće saznati šta je to.
    To su ljudi sa greškom, kao oni sa ravnim tabanima ili zečijom usnom.

    Kad naiđeš na takvog, ne zavaravaj se.
    Sve je uzalud, kao da su od kamena.
    .
    O njih se možeš samo razbiti. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Marianne de votre jeunesse05. децембар 2015. 11:33

      Oui, to su oni što celoga veka tragaju za "smislom".

      Избриши
  5. Čovek je izopačen stvor.
    Lakše mu je da mrzi, bije, psuje, ubije...nego da kaže te dve jednostavne reči
    "volim te".

    ОдговориИзбриши
  6. Pa ipak, ne odustajem, iako ne znam zašto mi to treba?
    Kada naiđem na nekog takvog, pokušavam da ga raskravim, iako bi bilo lakše izvući nilskog konja iz blata :)

    ОдговориИзбриши
  7. Znam da sam ćaknuta, ali nije to.
    Možda Hakim zna,?
    Hakim sve zna.:)

    ОдговориИзбриши
  8. „Ако љубав зависи од наше слободне воље. зашто не престану да воле они који би хтели да престану? Напротив, плачу од бола и робују љубави чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лишавају због љубави нечег чега се иначе никад нису хтели одрећи; и носе своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле."
    Дучић

    ОдговориИзбриши
  9. Ljubav je van kontrole razuma.
    Kakva slobodna volja, kakav ponos ?
    Ljubav je uvek van njihovog dometa, za nju ne važe nikakva pravila, nikakvi zakoni.
    Ljubav je slatko ropstvo, a njeni robovi jedini su srećni robovi.
    Samo oni čuvaju svoje okove.

    Zar i Dučić to zna? :)

    ОдговориИзбриши
  10. Ljubav je lako dati, ali je još lakše izgubiti.

    ОдговориИзбриши
  11. Najveca gužva nije kod lekara koji brzo rešava probleme, koji efikasno leči ljude.

    Najveća gužva je kod onog lekara koji provodi radno vreme u običnom, ljudskom razgovoru sa pacijentima.

    To je zato što ljudi boluju od samoće, od nedostatka razgovora, od nedostatka priznanja.

    Kao što gospodar nije ostvaren bez priznanja roba, bez roba on i ne postoji, tako ni običan čovek nije ostvaren bez priznanja drugih ljudi.

    Razgovaramo sa drugima da bismo dobili potvrdu da smo živi.

    Da postojimo.

    Kada zadovoljimo tu osnovnu potrebu, rastu apetiti, i trazimo potvrdu da smo voljeni.

    Dobiti tu potvrdu je nesto teze. I onaj ko je dobije, ima problem da u nju poveruje.

    Zato se mnogi zadovoljavaju obicnim postovanjem, poslusnoscu, divljenjem, umetnoscu.

    A to jos uvek nije ljubav.
    Sva nesreca ovoga sveta, svi sukobi i ratovi, vlast i propast, nauka i umetnost, nastali su iz neuspesnog priznanja ljubavi.

    Pokusavajuci da se domognemo te, naizgled jednostavne potvrde, grabimo vlast i funkcije, pocinjemo i okoncavamo ratove, angazujemo se i posvecujemo zivote stvarima koje smo proglasili velikim.

    A znamo.
    Nema velikih stvari osim ljubavi.

    ОдговориИзбриши
  12. Jedini nacin za dostizanje je usuditi se.
    Zakoraciti u nepoznato.
    Onaj ko se usudio, stigao je.
    Potreban je jos samo pecat. :*

    ОдговориИзбриши
  13. Evo ga, i pečat je tu.
    Uvek je tu bio. *)

    ОдговориИзбриши