среда, 20. мај 2020.

Svetlance u tami

Ne znam da li je stvarno, ali čini se,
stao sam ceo u jedan zrak.
Običan zrak svetla.
U klikeru prelomljen, šaren.
Kaže, samo me je dopisala.
Kao vazduh sam lak
u tom zraku.
Pamtim udobnost u zraku,
toplinu,
svetlo,
i puno dobrog vazduha.
Dišem.
Nikada nisam pitao da li zrak ide ka njoj
ili od nje.
Ni čime po svetlu piše.
Možda zrak oduvek tu stoji
i vezan svetli?
Nije ga valjda ona vezala
i prelomila klikerom staklencem?
Ljudi ne vide zrak,
ne mogu da vide,
gledaju dole.
Ali ako nekada neko
ko gleda gore
vidi zrak
i dopiše ime,
onda će zrak sići
i poneti ga.


4 коментара:

  1. Volim taj bulevar, naročito u jesen, posle kiše, kada su požutele rukavice sa platana polepljene po mokrom asvaltu.
    Hodala bih sve dok me noge nose, možda baš po tvojim tragovima, sve dok me život nije oduvao na drugu stranu.
    Sunce izgleda isto i ovde, a zrak postaje vidljiv tek u mračnoj sobi kada se probije kroz malu pukotinu.
    I od izvora putuje ka meni, uvek... o, soleeee mio. :-*

    ОдговориИзбриши
  2. Jedan zarobljen zrak sačuvan je u okruglom staklencetu samo za mene,
    o, soleee mioooo... :-*

    ОдговориИзбриши
  3. Zrak sobom nosi svetlost, toplinu, informaciju. Lepotu sakrivenu u bojama.
    Sve što taj zrak osvetli postaje svetlo. Sveto.
    A ako osvetli izvor, ceo tok će svetleti. Lomiti mrak.
    Zahvaljujemo zraku, a volimo onoga ko ga je poslao.
    Doneo šareni kliker staklenac. :-*

    ОдговориИзбриши
  4. Marianne de votre jeunesse4. јун 2020. 22:04

    Kakva tmina, teška pomrčina...
    Gde si, svetlance? :heart:

    ОдговориИзбриши