четвртак, 04. децембар 2014.

Zakon spojenih sudova


Spojena srca moraju da kucaju istim ritmom.
Ako se jedno nacas umori, malo uspori, i drugo mora da uspori.
Ako jedno, ono ludje, pocne da kuca brze, i drugo mora da ga prati.
Srca izgleda dobro razumeju ono sto mi tek naslucujemo.
Poslusati srce ili razum? Oba prelepo lazu.


Uhvatim ponekad sebe da pod stare dane pocinjem da slusam klasiku; ali ne sva tri kompozitora, i ne svako delo... Za nekoga ko je svoj ukus izgradio na baroku, klasika je kao kriptonit, svojom neznoscu rastapa i lomi.

4 коментара:

  1. Neka lomi, i treba da lomi...

    Jednom sam mu rekla da kad mislim na njega
    čujem Betovena...
    ... a priviđa mi se aurora borealis.

    Da je bio manje učtiv - ismejao bi me.

    U to vreme on je slušao rok

    A sada sve češće kod njega gostuje Betoven.
    Dok mene sad razbija rok...

    Ni srce ni razum nikada ne lažu.
    Samo jedno nema pameti, a ono drugo ne zna šta je ljubav.

    A dva srca jesu spojeni sudovi - neprekidno se prelivaju jedno u drugo.
    Možda će se jednom stopiti u istu melodiju i ritam?

    Od Betovena do Šopena samo je jedan mali romantični korak.

    Možda im Šopen pomogne?

    A do tada - jedno u klin, a drugo u ploču.

    ОдговориИзбриши
  2. Nije njima lako da usklade korak.
    Ali ako se to ipak desi, noge im više neće biti potrebne.
    Izrašće im krila.

    ОдговориИзбриши
  3. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  4. Uhvatim sebe da slušam Betovena ponovo i ponovo.
    Razneži me i lomi, sve više, do suza.

    To opraštanje od sveta...
    Čežnja i bol.
    Mirenje sa sudbinom.

    Razbija me.

    Klasika je opasna po život.

    ОдговориИзбриши