недеља, 14. децембар 2014.

Anatomija

Pluća.
Otečena, mokra, bolna.
Tako velika a tako slaba.

Diši.

Što je manje vazduha više je vode.

Polako.
Seti se kiše. Oseti miris.
Diši.
Sporije. Neka uđe vazduh.
Neka dođe dokle može.
Neka siđe skroz u vodu.
Diši.

Kako bi valjalo da mogu da dišem vodu.
Tada bi se otvrdnula pluća ponovo širila.
Vazduh je suv i redak, ne može im ništa.
Suši ih kao stari hleb.
Kao morsku zvezdu za suvenir.

Diši.

I ruke.
Izborane, stare.
Sa pegama i čvorovima.
Ruke koje su me držale.

Diši..


15 коментара:

  1. Samo udahni, udahni duboko, što dublje možeš i diši...samo diši...
    Boli te?
    Zlato moje...
    Ne brini ...ono najgore je prošlo...
    Uspeli su da izvade više od pola i nije bilo krvi u toj vodi.
    Kažu da je to je dobar znak...živećeš.
    Samo se strpi ... i diši...diši duboko...
    Kako može toliko vode da stane u pluća?
    A onaj tvoj gadan san, što te je budio...
    ...onaj plimni talas ...a ti stojiš na uzanom ispustu na litici...udišeš poslednji put duboko duboko da uhvatiš što više vazduha, a znaš da ne vredi... čekaš da te potopi...
    To kao da i nije bio san... to je ova mora sada...
    Ali pošlo je.
    Najgore je prošlo.
    Samo diši, diši duboko, to je jako važno.
    Milo moje ... zlato moje...
    Hoćeš da ti naprvim princes krofne?
    Znam da to najviše voliš.
    Blago moje...jedino.

    ОдговориИзбриши
  2. Ma nemaš ti pojma niočemu...
    Džaba ti tvoja velika pamet.
    Sve dok se ne probudiš na tvrdom hirurškom stolu, hladan i ukočen, posle teške operacije...
    Pojma ti nemaš.
    Kad pogledaš oko sebe u ta siva i žuta lica koja jauču i kmeče...
    ...nemaš pojma....ni o životu.. ma niočemu pojma nemaš... o čemi ti to pričaš?

    Produži dalje.

    ОдговориИзбриши
  3. A kada se probudim u šok sobi, kao da sam se vratila sa onog sveta.
    Potpuna praznina, nema ničega, crna rupa.
    Pipam se.
    Dobro je, tu su obe.
    Znači da nisu morali da je odseku.
    I spavam mirno... prvi put posle dužeg vremena.
    I sanjam da letim.

    Kako je život lep.

    Nemaš ti pojma kako je život lep.

    ОдговориИзбриши
  4. Daj sebi sansu. Disi.
    Seti se ruku koje su te drzale.
    Daj sebi sansu.

    ОдговориИзбриши
  5. Sedim na čamcu i spuštam se niz reku ... voda me nosi.
    Ali spuštaju se i oni ...niz leševa...
    Plovimo uporedo.
    Rat je.
    Rat koji nije objavljen.
    Sve što se dešava nije istina, samo mi se priviđa.

    Gladna sam.
    Nastavljam da jedem svoj sendvič.




    ОдговориИзбриши
  6. Mozak je nezgodan organ.
    Skladište je koječega.
    Da je pristojan kao bubreg ili žučna kesa, napravio bi od lošeg taloga kamen i gotovo.
    A ovako ...
    Sve one horor filmove iz tvog života od kojih bežiš i želiš zauvek da zaboraviš, on krije i vreba priliku da te iznenadi.
    Najgore je ako te uhvati na spavanju.
    Onda nemaš kud - ustaj i njači na zvezde.

    ОдговориИзбриши
  7. Morao si držati mozak utopljenika u rukama, bez rukavica?
    Curio ti je kroz prste kao pokvarene pihtije.
    To je bila cena koju si morao platiti ?.
    Godinama posle toga nisi mogao jesti meso.
    .I sada ti se povraća kada se setiš ?

    A kažeš da to nije ništa spram ovoga... spram seciranja duše?

    ОдговориИзбриши
  8. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  9. Opet si obrisala, ukakila si se od strave?
    A cela tema je horor, nisi primetila?
    Kakva tema , takav i scenario.
    I ja se ježim. :)
    Ali sve to moglo bi se dogoditi, ili se već i dogodilo nekome.
    Život može biti veći horor od onog filmskog.

    A da ne postoji humor, muzika, poezija, lepota...
    kako bi se branili od životnih grozota?



    ОдговориИзбриши
  10. Mda, rasla sam u saksiji.
    Duso draga, nije stvar u uzasu, vec akcentu.
    Tema je horor da, ali sta je dovelo do toga... i sta to zivo jos postoji koje moze da pobedi taj sav bol.
    Mozda je to nacin, dirati u bolno mesto, mozda i braniti se lepim.

    ОдговориИзбриши
  11. Ne uznemiravaj se.
    Treba samo da navikneš na moj stil, preterano živopisan,
    to je sve.

    ОдговориИзбриши
  12. Nema većeg bola i većeg jada od seciranja duše.
    Najstrašnije je ako to radiš sam sebi.
    Niko kao ti ne poznaje sve te slabe tačke i bolna mesta u koja će zabiti nož.
    Niko kao ti neće to raditi tako uporno kopajući sve dublje.
    Niko kao ti neće i najmanju sitnicu upotrebiti kao dokaz protiv tebe.
    Tvoja krivica raste i naduvava se kao ogroman balon, pitanje je trenutka kada će pući.
    Ali i ako pukne ostaće griža savesti kao kazna.
    Od te kazne pomilovanja nema.

    ОдговориИзбриши
  13. Tvoj dah na njenom vratu...blag dodir prstiju i dlan uz dlan.
    Trbuh uz trbuh... miris kože.
    Dišeš ... i srce ti kuca u zajedničkom ritmu.
    Lebdiš iznad cvetnih livada
    Glava ti pluta iznad oblaka
    Iz očiju duga se izvija
    Odakle dopire ta božanska muzika ?
    Rastapaš se... nestaješ.

    Nema te.

    I odjednom - nisi više deo.
    Postao si - ceo?

    ОдговориИзбриши
  14. Kada se govori o čoveku, jedino je u anatomiji istina.
    Sve ostalo je samo - možda.
    Ili čak ni to.

    ОдговориИзбриши