понедељак, 01. децембар 2014.

Autsajder

Trcanje na duge staze jako lici na zivot.
364 dana je podredjeno jednom danu, danu trke.
Sansi za pobedu.
Za medalju. Upis u almanah.
Onaj ko tog dana, na pojedinacnom prvenstvu, osvoji zlato, moci ce da ga pokazuje klupskim drugovima.
Ko zna, mozda jednog dana i svojoj deci.

Tako veliki uspeh zahteva veliku zrtvu.
Zrtva su pomenuta 364 dana.
Tih dana nema zivota, samo preciznog treninga.
Nema cak ni rastrcavanja, za svoju dusu, pet minuta po kilometru do susednog grada, a posle kod gazde na caj.
Ne.
Sve aktivnosti van glavnog treninga su precizno planirane.

To znaci da je 364 dana zabranjeno potrcati za autobusom (sada znam da to nije pametno, al ajde), odigrati basket, zapiti se sa drustvom, imati devojku, otici na koncert, raditi fizicko, jesti slatkise, citati do kasno...
Voleti.
Ziveti.

Uz puno srece nece biti neresivih sportskih povreda. Bugarin doktor-amater nedeljno ubrizgava hormone uz tetive. Pobeda je nadomak ruke.
Tako osvojeno zlato je pirova pobeda. Podsetnk na gorcinu, na propustenu jednu godinu mladosti, na karsil za oporavak jetre, povracanje posle treninga...
Ta se godina nikada nece vratiti.
Ni jedna se godina nece vratiti.
Sampion to poslednji sazna.

.....................................


Autsajder trenira cele godine. Naizgled tesko i naporno, ali uvek zabavno.
Kada ne bi bilo zabavno, autsajder bi odustao.
Uz druzenje, stvaranje prijatelja, ucenje i napredovanje, uz zivot u najrazlicitijim oblicima,  nikakav napor nije tezak. Devojke su pozeljne na treningu, jer uz njih autsajder gradi u sebi zastitnika.
Viteza.
Trening pocinje i zavrsava sa osmehom, bas kao i dan.
Sa nadom. Zeljom.
Autsajder tokom treninga ne prelazi granicu bola. Zato su sportske povrede nepoznat pojam.
Desava se da posle cele godine treniranja autsajder izadje na stazu, pogleda ložane oko sebe, okrene se i mirno ode da radi svoj trening.
Ono sto autsajder zna, a sto ostali mnogo kasnije saznaju, je da je autsajder odustao samo tog jednog jedinog dana. Ne se maje zbudale.
Jer te je godine pobedio cak 364 puta.
Komad mesinga zvani "zlatna medalja"?
Zlato autsajdera nije liveno kao lilihip, nego je iskovano. Kuca u grudima.

Pobednik? Pa zar ne znate da trka jos nije gotova?

A za koga vi navijate?

1 коментар:

  1. Uvek navijam za autsajdera.
    Ali sada vidim da su moji razlozi bili pogrešni.
    Mislila sam da je autsajder slabiji i da mu treba podrška.
    A on nije slabiji, nego pametniji.
    Pemetniji i od svih svojih navijača zajedno.

    O tegobnom životu šampiona sve se zna, o uživanciji autsajdera niko ne govori.
    Da nije Hakima, to bi još uvek bila tajna za nedužne navijače.

    A šampione ne razumem.
    Odkud im tolika želja za pobedom, da dokažu da su bolji od svih?
    Kome dokazuju?
    Sebi?
    I šta će im takav život ?
    Pravi šampion zna još od malih nogu da će biti prvak sveta i radi na tome!
    Da to nije neka bolest u glavi?
    Moram da priznam da sam zlurada i nije mi žao kad autsajder obori šampiona
    na leđa.

    A zašto ti sada njačeš?
    Nije valjda da si tek sada shvatio da nije vredno da se maje zbudale?
    Ako je tako, evo i ja ću sada da navijam za tebe i da njačem sa tobom...

    Jer nema goreg luzera od onog koji je propustio svoj život, da bi mu okačili malo zlata oko vrata.

    Taj je zaslužio običnu klepetušu.

    ОдговориИзбриши