субота, 4. мај 2024.

Maska

Život može da bude bol. Sreća. Zadovoljstvo. Tuga.
Svrha. Smisao.
Po izboru cilja, potrebno je podneti žrtvu.

Dokazivati se ljudima koje nikada nismo sreli
da bismo ispunili njihova očekivanja
je uzaludna žrtva.

Brijemo se da gorima od sebe ne bismo izazvali lošu emociju.
Da ne bismo povredili njihova tanana i prefinjena osećanja.
Očekivanja da im budemo lepi.
Oblačimo samo ono što ima istaknutu firmu. Logo.
Jedemo u restoranu da bismo se slikali, ne zbog gladi.
Pojedemo samo pola, da ne izgleda da smo zbog gladi olizali tanjir.
Ostavljamo veliki bakšiš da ne bismo izgledali siroto.
Uzimamo kredit da bismo letovali gde drugi ne mogu.
Obuvamo tesne cipele jer su, ljudima koje ne poznajemo, lepe.

Imamo strpljenja da se družimo i slušamo naklapanja,
da bi drugi pomislili da smo prijatni, topli, srdačni,
i da odobravamo gluposti koje izgovaraju.

Naručujemo strana pića, nikada stomakliju, da konobar ne bi pomislio da smo seljaci.
I kapuciner od jednog gutljaja, nikada domaću kafu.
Šalteruši kažemo Vi i kada je sama.
Volimo zrele banane, ali kupujemo samo prvu klasu - zelene, da ne bi izgledalo da kupujemo zbog niže cene.
Na društvenim mrežama smo široko nasmejani kao da smo upravo dobili sedmicu.
Tamo su svi lepi. Zdravi. Nikada krezavi, ćelavi, dlakavi, debeli... Nikada glupi.
"Umetnica mora biti zdrava."


30 коментара:

  1. Анониман4. мај 2024. 19:45

    https://www.hoorag.com/wp-content/uploads/2020/10/w-smile.jpg

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Osmeh, pa makar i lažan, mnogo je bolji u svakodnevnoj komunikaciji od namrgođenog lica i grubog tona.
      Prijatan izgled, uviđavnost, uljudnost, čini razliku između civilizovanog i primitiovnog ponašanja.

      Našim društvom vlada epidemija netrpeljivosti, mržnje, nekontrolisanog besa, uz nepredvidive ispade i bujicu najodvratnijih psovki.

      Za ovo mentalno poremećeno društvo maska bi bila spas,
      a za lečenje uzroka potrebno je nekoliko decenija, kroz nekoliko generacija.

      Избриши
    2. Iskrenost je potcenjena.
      Iskrenost je bolja od maske.
      Ujedam na četiri jezika.
      Ujed na maternjem, na prvu, iskreno i bez foliranja,
      je manje-više poljubac.
      Lažni osmeh donosi nadogradnju,
      osmehujem se naučeno, dopadljivo, ujedam tek kada ti se dopadnem.

      Избриши
    3. Iskrenost je precenjena, ponekad i štetna.
      Ne sme se lagati, ali iskrenost se može i treba dozirati.

      Ja ne lažem, osim u nužnoj samoodbrani kada je pitanje biti ili ne biti.
      Inače, jedino prema najboljem prijatelju treba biti iskren do bola.
      Prema partneru zdravo je biti uzdržan, jer će doći vreme kada će on to zloupotrebiti.
      Decu ne treba štedeti lažnim pohvalama, enegična kritika u pedagoške svrhe daje bolje rezultate, a zagrljaj i poljubac posle svega biće uteha.
      Prema poslovnim partnerima, poslodavcima i slučajnim prolaznicima u životu, dobro je biti diplomatski iskren.
      Jedino prema neprijateljima treba biti iskren na svim poznatim jezicima, posebno na sočnom maternjem.

      Избриши
    4. Kad znam da bi moja iskrenost nekog bliskog mogla povrediti,
      ugrizem se za jezik.
      Ćutanje je najbolji izbor Između istine i laži.

      Избриши
    5. Анониман7. мај 2024. 11:03

      Prema svakom različito?
      To zahteva dobro poznavanje sagovornika.
      Računamo da će i oni prema nama biti jednako neiskreni.
      Tako maskirani se nikada nećemo sresti.
      Zaštitićemo se? Zaštitićemo ih? Od čega?
      Da li iskrenost povređuje više od laži?
      Ne možeš upoznati puno ljudi a da se dobro ne isečeš.

      Iskrenost nije isto što i istina.
      Da li više povređuje iskrenost ili istina?

      Избриши
    6. Naravno, tek kada se dobro isečeš naučiš da prvo treba dobro upoznati ljude i prilagoditi ponašanje spram njih i u skladu sa situacijom.
      Izletati se i ujedati na sva četiri jezika može dovesti do toga da još jednom budeš isečen, ili da ostaneš sam okružen brisanim prostorom, kao vuk samotnjak.

      Nema iskrenosti bez istine, obe mogu povrediti ali i ohrabriti, kako kad, kako koga.

      Избриши
    7. Društvene maske su potreba, kao što je odeća potrebna da pokrije golotinju.
      Upoznavanje je proces i tek kad proceniš ko je ko i kakav je, odvažiš se da masku skineš, uz rizik da pogrešiš još jednom, ako onaj drugi nije skinuo svoju, ali to je samo još jedna lekcija plus.

      Društvene mreže su primer kako izgleda ogoljeno ponašanje kada su sve maske skinute - borilački ring u blatu i niski udarci uz psovke, iskreno, najiskrenije.

      Избриши
    8. Анониман7. мај 2024. 16:03

      Odeća služi da zagreje, zaštiti.
      Ne da pokrije golotinju.
      Prevareni smo.

      Sati, dani, nekada i godine prođu dok upoznamo nekoga.
      Tek kada se upoznamo skidamo maske.

      Ko se upoznao? Dva maskirana fantoma?

      Tek onda sledi susret dva bića koja se nikada nisu srela, još manje upoznala.
      Ono što svaki zna o drugom je da je lažov i prevarant.

      Da li nam je kultura nametnula maske da bi nas, ljude, međusobno izolovala?

      Glasam za psovke. ;)

      Избриши
    9. Vredelo bi isprobati tvoj ujed na maternjem koji je manje više poljubac, mmm...?

      Избриши
    10. Ako mogu da biram, uvek ću izabrati :zag: :* :heart:

      Избриши
    11. Анониман7. мај 2024. 18:39

      :zag: :* :heart:

      Избриши
  2. Najveća žrtva je živeti da bi zadovoljili nekog drugog.
    Ali to je očekivana i najčešća žrtva koju dobrovoljno podnosi svaka
    majka, otac, dete, učenik, radnik, naučnik, umetnik, svaki zaljubljen čovek...
    U tome prolazi život i nesrazmeno veličini žrtve, svako od njih dobije svoju porciju radosti, tuge, nevolje, bede, žalosti, nesreće.
    Bez obzira na sve životne šamare, najveće zadovoljstvo je žrtvovati se za nešto što voliš ili nekog do koga ti je stalo više od sebe.
    Sreća je usrećiti drugog.

    Ko uspe da usreći drugog , žrtva se pretvara u čisto zadovoljstvo i radost.
    Retka s e d m i c a.

    ОдговориИзбриши
  3. Istina je da mogu proći godine dok se dvoje ne upoznaju i skinu maske, a onda sledi rat, razlaz, razvod, uz "gde su mi bile oči, šta mi je ovo trebalo..."
    Pitam se koliko je generacija moralo proći kroz takvo iskustvo da bi se iskovala izreka - treba pojesti zajedno džak soli da bi nekoga upoznao.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Boca vina je prava stvar, brzo hvata, dok stigneš do dna već si bez maske, a možda i bez gaća?
      Nezgodno je što posle mamurluka sledi kajanje i sudski poziv za sve prekršaje zakona koji si napravio u skladu sa svojom pravom prirodom.

      A boca po boca dok ne sretneš srodnu dušu i eto tebe vremenom u društvu nelečenih alkoholičara. :D

      Избриши
    2. u svakom bircusu dežurni taster
      lovac na jezike
      pije sodu fata beleške puni ćuzu

      Избриши
  4. A ja se pitam na šta bi ličio život u društvu u kome bi svako govorio bez zadrške šta misli i oseća prema ostalima i o svemu što se dešava?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kultura nam je vaspitanjem nametnula maske da bi nam život u društvu bio podnošlviji, inače bismo se poubijali,
      a i s maskama nismo mnogo bolji.

      Избриши
    2. S maskama uopšte nismo bolji, ali se bolje krijemo pa, tako prikriveni, činimo još veća zla.

      Društvo "što na um to na drum" ne bi patilo od nesrećnih ljubavi, izneverenih očekivanja,
      ali ni od ratova - jer se problemi ne bi gomilali nego odmah rešavali.

      Избриши
    3. Znaš ti nas,
      "što na um to na drum" donelo bi opšti haos, mržnju, zaraćena plemena, krvnu osvetu s kolena na koleno.
      Kako stvari stoje, nama nisu dovoljne maske, trebaju nam one specijalne košulje.

      Избриши
    4. Анониман8. мај 2024. 11:20

      "što na um to na drum" bi pokrenulo prirodnu selekciju,
      na nivou pojedinaca,
      ne na nivou država i naroda.
      Da li bi to bila pozitivna selekcija, veliko je pitanje.

      Избриши
    5. Ovakvi kakvi smo, mi smo rezultat selekcije, mi smo ta država.
      Još uvek se bijemo oko međe, izvora, oko senke drveta, zalutale kokoške, večiti parničari, a sekire još uvek rade i padaju glave, zbog sitnice, zbog gluposti.

      Da nosimo maske, bar bismo se pravili da smo bolji nego što jesmo, a to je već nešto.

      Избриши
  5. Kome nije dosadila, bar ponekad, uloga koju je odabrao da igra u životu, ili mu je nekim slučajem ona zapala?
    Ko nije poželeo da bar privremeno bude neko drugi, da se oslobodi pohabane tesne kože, da se opusti i uživa bez straha od posledica?
    I svi mi po forumima, skriveni pod avatarima i iza nikova, ko smo mi?
    https://youtu.be/7DTtfzefc8g
    "Život je pozornica, a svi ljudi samo glumci,
    koji skaču i krevelje se na bini za časak,
    a onda zauvek zaćute.
    To je bajka koju glupak priča,
    puna buke i besa, a ne znači ništa"

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa onda, krenimo, počinje karneval u Veneciji!
      Još samo da odaberemo kostime i maske, da pustimo svog skoro ugušenog zatočenika iz podruma, neka se šepuri i ludira bar jedan dan po gradu koji polako tone u mulj.
      Da se vozimo kanalima koji su nekad bili čisto mora, između
      nakinđurenih memljivih palata, dok gondolijeri veslaju lagano uz ljubavne kancone.

      Избриши
    2. Najorignalnija maska bi bila "ja" bez maske.
      Nesnosan, dosadan, naporan, glup... Veseo, zahvalan, zaljubljen, nežan... Sve istovremeno.

      Избриши
    3. :D :D :D
      Da, baš takav, a iznad svega ušati filozof, moj kućni mezimac.
      :zag: :* :heart:

      Избриши
    4. Ovo je jedino mesto gde je ulaz svima dozvoljen, nema pravila ni ograničenja.
      Još pred ulazom skidam sve sa sebe i puštam moju dvojnicu da bude ono što jeste, da priča i da se igra kao dete u hakimovom TAZ carstvu.

      Deca su jedino slobodna, bez maske, sve dok ih ne ukrote, dok ne odrastu.
      Bilo bi lepo kada bi i svet odraslih bio skrojen po dečijoj meri.

      Избриши