уторак, 30. јануар 2024.

Šesti pečat

Apotekarskim hidrogenom oprana aluminijumska folija, izložena brzim alfa česticama 5MeV, otpušta brze neutrone i postaje fosfor 30.
(brzi i teški neutroni jako usporavaju prolazeći kroz vodu ili plastiku na brzine ispod 1m/s i nemoguće je predvideti koga će, kao bačen kamen, na svom putu polomiti i pretvoriti u radioizotop.)

Nestabilan dobijeni fosfor se raspada i prelazi u stabilan silicijum otpuštajući pozitrone, koji se lako detektuju gama zracima kao rezultatom anihilacije pozitrona sa nama poznatim svetom.

Ček, ček...
Učimo da se sva poznata materija sastoji od protona, neutrona i elektrona. Baš svaki atom. Čak i taj radioaktivni fosfor.
(Ponekad retke pozitrone detektujemo kao deo kosmičkog zračenja, ne znajući ni kako nastaju ni odakle dolaze.)

A onda nam fosfor, dobijen na opisan način, ničim izazvan izračuje pozitrone,
čestice koje u njemu ni na koji način ne postoje.
Izračuje antimateriju, bogato i obilno. Gajger neprekidno pucketa.

Kako pred našim očima nastaju čestice koje nisu sa ovog sveta? Odakle dolaze?
Da li je antisvet sve vreme tu, uronjeni smo u njega, i potrebna je tek mala reakcija da iz tog sveta čestice uđu u naš?
Fizičari pretpostavljaju postojanje sveta antičestica negde u dalekom svemiru,
smišljajući zvučna imena i deleći nagrade za najgluplje ime.

Izgleda da je svet antičestica oduvek ovde, iako nama nevidljiv. Dovoljna je mala reakcija da napravi rupu i odnekud propusti antičestice u naš svet.

Živimo u svetu koji vidimo, osećamo, opažamo, merimo,
ali istovremeno živimo i u paralelnom svetu kojeg nismo svesni.

Taj drugi svet je ogledalo našeg sveta. Moguće je da promene koje pravimo stvaraju promene i u tom drugom svetu. Kad posečemo šumu, nestala je i u drugom svetu.
A moguće je, i sasvim realno, da promene u tom drugom svetu snažno utiču na nas.
Ako postoji antisvet (pri čemu "anti" nije protiv) mi jednako postojimo i u tom svetu.
Time je ulog života i postojanja makar dupliran.

Dok u ogledalu ne ugledaš dete, nisi se probudio.

83 коментара:


  1. Ne znam ja dovoljno o česticama, atomskim i subatomskim...
    a o antičesticama ne znam baš ništa.
    Ali me ne čudi što u našem svetu istovremeno postoji još neki svet, neprimećen za naša nesavršena čula.
    To nije nikakav paralelan svet, to je naš svakodnevni svet, uključujući kosmička zračenja i sve bizarne nuzprodukte raspadanja materije kojima ne znam ime i poreklo.

    Mogu da shvatim kako bombardovanjem aluminijuma nastaje fosfor 3o i lančana reakcija pretvaranja u ko zna šta uz oslobađanje energije i radioaktivno zračenje.

    Ali mi je neverovatno da negde u svemiru postoji još jedna Klara, po svoj prilici suprotnog naelektrisanja od ove ovde, a zbog putovanja unazad kroz vreme možda u liku novorođečeta?
    Ili ja ništa nisam razumela?
    Po svoj prilici mi je potreban dobar učitelj fizike. :D

    Uopšte mi nije stalo da dupliram svoju životnu ulogu bilo gde, dojadila mi je i ova ovde, kao što je dojadilo i našoj nagrđenoj Planeti trpi nas ovakve.



    ОдговориИзбриши
  2. Sa svakom godinom sve bolje mogu da razumem ljudsku potrebu da produži svoje postojanje, makar i na onom svetu, makar i u nekom antisvetu.
    Nije to samo strah od smrti.
    Tek pred kraj čovek shvati gde je i kako pogrešio, napravio loš izbor, ili šta je sve propustio.
    Tek sada kada je saznao šta je bitno i naučio kako treba živeti, dolazi vreme da se oprosti od života.
    Ko ne bi poželeo reprizu?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Produžavanje postojanja je zaista neracionalno i nepotrebno,
      jer ne znamo da li život treba produžiti u vremenu, ili u prostoru.
      Ne znamo šta je vreme.
      Ne znamo šta je prostor.

      Избриши
    2. sad ga pretera brate

      Избриши
    3. Zar nauku nije sramota da prizna kako ne zna šta je vreme i prostor?
      Danas, kada uspeva da posmatra rađanje i umiranje zvezda kroz vreme, da izmeri rastojanje od Zemlje do dalekih galaksija?
      Ili da ja ponovo krenem u osnovnu školicu i popunim rupe u znanju?

      Избриши
    4. Nauka sve zna.
      Ne poznaje neke nepotrebne stvari, vreme, prostor, energiju, gravitaciju...
      Slabu i jaku silu. Elektricitet. Razliku između materije i talasa, energije...
      Sve ostalo zna.

      Nauka kao zanat koji pokušava da oblikuje stvoreno koje postoji ima smisla.
      Nauka ne može da stvori dirakov impuls, tek filozofi mogu da ga naslute.
      Nauka sve zna. Verujte u nauku. ;)

      Избриши
    5. Samo se ti sprdaj, često mi se čini da više veruješ Bibliji nego nauci?

      Samo mi je Dirakov impuls falio, odoh u filozofe. :D

      Избриши
    6. Dirakov impuls je misaoni koncept.
      To je nemerljivo kratak impuls, koji ipak postoji.
      Dugacak impuls ce pogurati materiju i energiju koji su mu srodni, i izazvati treperenje jedne talasne dužine srazmerne dužini impulsa.
      Skraćivanje impulsa samo skraćuje talasnu dužinu.
      Ali dirakov impuls, beskonačno kratak, će stvoriti baš sve talasne dužine istovremeno.
      Stvoriće šum. Bog Haos kao izvor svega što postoji.

      Избриши
    7. Ah, ta filozofija i misaoni koncepti, jedino bi se Ajnštajn iz ovoga ispetljao, ne bez muke.

      Kako neki nemerljivo kratak impuls (čuj, nemerljiv!), beskonačno kratak (!), može da stvori sve talasne dužine istovremeno?
      Šta se desilo sa logikom?

      Isti problem imam i sa singularitetom?!

      Mogu ti reći da je misaoni impuls stvorio beskrajno opasan šum u mojoj glavi, a kakav će haos iz toga nastati i gde ću ja završiti, tek će se videti. :D

      Избриши
    8. Bačen kamen u vodu će napraviti samo jedne talase, spram svoje mase i veličine.
      Biće dužine srazmerno veličini i brzini ulaska u vodu.

      Pucanj u vodu, nemerljivo brz impuls, nece stvoriti samo brze i kratke talase, kao sto je očekivano.
      Ako je dovoljno brz stvorice bas sve talase. I dugacke i kratke.
      Stvoriće sve frekvencije istovremeno.
      Šum. Haos.

      Избриши
    9. To bi onda bio cunami?
      Idem po pištolj, javiću rezultat, ako preživim.

      Избриши
    10. Preživećeš. Talasi će biti ozbiljan miks, od najdužih do najkraćih, istovremeno.

      Избриши
  3. Ako je moguće ovde, na radnom stolu, napraviti majušan otvor iz kojeg neki drugi i drugačiji svet "curi" u naš,
    izvrnuti svet pozitrona i antiprotona,
    možda je moguće otvoriti veću rupu i proći kroz nju.
    Makar pogledom.
    To bi nam, možda, promenilo način razmišljanja i sistem vrednosti.

    Traganje za drugim svetovima ne treba činiti teleskopima i svemirskim sondama.
    Drugi svetovi se nalaze ovde, oko nas i u nama.
    Da li su bolji? Ne verujem, jer mi, sasvim moguće, postojimo i tamo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To nije problem za nekog s trećim okom. ;)

      Избриши
    2. Što da ne?
      Kao Alisa u zemlji čuda.

      Избриши
    3. "Drugi svetovi se nalaze ovde i oko nas"

      Da, svaki čovek je svet za sebe, za nas nepoznat, ne trudimo se da ga upoznamo, ostaje stranac isto kao i ovaj u svakom od nas.

      Избриши
    4. Čitao sam neku statistiku koja prikazuje koje čestice su najčešće stvarane u CERNu,
      skoro 90% su to antičestice. Antiproton im je, iz nekog razloga, posebno često na meniju.
      Da li, možda, sve vreme traže ili buše prolaz?

      Избриши
    5. Na meniju?
      Kao uljezi koji bi da progutaju naš svet?
      Nisam u stanju ovo da razumem?!

      Избриши
    6. Reakcijama stvaraju antiprotone, krupne antičestice, koje uz prasak i eksploziju reaguju sa materijom iz našeg sveta.
      Milijarde dolara su ugurani u eksperiment stvaranja... čega?
      I zbog čega?
      Kome treba prolaz u antisvet, u svet antičestica?

      Избриши
    7. Treba radoznalom sapijensu kao i svakom majmunu
      na beskrajnom putu saznanja i učenja, baš kao i meni.
      To mogu lako da razumem.

      Избриши
    8. Kad naučnici nešto čačkaju oko eksplozije i praska, prvo pomislim kakvo će ubistveno oružje iz toga proizaćI?

      Избриши
    9. E to.
      Kada se sa tim igra ušati amater, dometi i posledice eksperimenta su značajno manji od zaključaka.
      Ali kada to rade vojni budžeti najmoćnijih država, rizik da će uraditi nešto nepromišljeno je ogroman.

      Избриши
    10. Vojni budžet vrlo promišljeno traga za novim oružjem moćnijim od svega poznatog, ne bacaju milijarde tek tako u druge svrhe.

      Избриши
    11. Učimo iz iskustva.
      Vojni budžet je globalno upregao nauku.
      Struku.
      Upregao u zle vojne ciljeve, u ubijanje.
      Verujemo u struku.

      Избриши
  4. I bez biblijskog pročanstva propast sveta će se jednom desiti.
    To tvrde i naučnici.
    Ali kada?
    To niko ne zna.
    Po predskazanju, to se već moralo desiti i to više puta, a nije se desilo.
    A možda se i desilo, ali mi to ne znamo, kao što ne znamo kako su nestali dinosaurusi.

    Strah od propasti prati prvog čoveka od prvog dana, od prvog koraka na Zemlji.
    Smena dana i noći, godišnjih doba, kretanje zvezda, rađanje života i umiranje, navodili su ga na razmišljanje o prolaznosti, a što je više razmišljao, mozak mu je bio sve veći, a sa mozgom i strah.
    A tek danas?

    Istina je da mi danas živimo u znaku šestog pečata.
    Pitanje je kada to nije bilo tako?

    ОдговориИзбриши
  5. Propast se dešava, pred našim pogledom.
    Ljudi odlaze, verovatno zauvek, sa sećanjima, znanjima i iskustvima.
    Malo li je na ovu skupoću?
    Ta propast nije kraj. Kraj još nije izmišljen.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako nije? A sedmi pečat?

      Избриши
    2. To je legenda, baš kao i šesti.
      Fizički moguća i sasvim verovatna.
      Problem je što toga nema u sadržaju knjige.
      Taj deo nije završen i nije jasan... nama.
      Taj deo ćemo mi napisati.

      Избриши
    3. Fantazija koja će jednom postati stvarnost?
      A možda i neće.
      Nije ni bitno ako nas tada ne bude.

      Избриши
    4. Sve što postoji - postoji.
      Prestanak postojanja nije zapisan u knjizi.
      Šta je fantazija? Ono što još nismo videli?
      Nije moguće zamisliti samo ono čega nema.

      Избриши
    5. Ne mogu da zamislim kraj Univerzuma, a ni o početku ništa ne znam.
      Pa ko sam onda ja i šta ću ja tu?

      Избриши
    6. Ti si tek karika u lancu. Mala, nevažna :)

      Избриши
    7. Je li?
      Ali ako ja zamahnem krilcima...drži se Univerzume!

      Избриши
    8. Ako se prekine karika,
      mala, nevažna,

      Избриши
    9. ...u anihilaciju, ako se tako fino kaže?

      Избриши
    10. Anihilacija nije nestajanje,
      nego pretvaranje materije u energiju.
      Tek posle anihilacije nastaje čuđenje koliku energiju nosi obično zrnce materije.

      Избриши
    11. Na tom principu je dobijanje atomske energije?

      Избриши
    12. Ne, elektrane samo lome teške elemente dobijajući lake, i tako oslobađaju toplotu.
      Anihilacija je spajanje antimaterije i materije, nemerljivo moćniji proces. Jedan gram antimaterije ne bi potopio Hirošimu nego od Kalifornije do Indije.
      Srećom, prolaz ka antisvetu je dobro zatvoren. Pravimo uzan prolaz kroz koji mogu da prođu pozitroni, i tek poneki proton. (ne znamo dokle je CERN stigao.)

      Избриши
  6. Nikakve reči nisu mogle bolje da osvetle tvoju temu od ove neobične muzike.
    Osećam je kao protest protiv propasti, nemoć i bes, da se naježiš.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Obožavam ih, odavno, dok su još bili demo bend.
      Pevaju na svom jeziku, veliki plus od mene.
      Nije ni potrebno prevoditi, zvuk je ono što nudi poruku.
      A poruka je: ljudi, budite ljudi.

      Избриши
    2. Zašto je ljudima tako teško da budu ljudi, kada je to lakše od svega?
      I lepše i prijatnije.

      Избриши
    3. Umetnici znaju odgovor. Oni lako prihvataju slobodu da izaberu.
      Umetnost daje slobodu, konačno i slobodu izbora.

      Избриши
    4. Afherju er alltaf kalt?
      Afhervju er ljosid svart?

      Избриши
    5. Zašto je uvek hladno?
      Zašto je svetlo crno?

      Избриши
    6. Bolje je nego što sam očekivala.
      Ako je to jedini problem, treba samo da se presele sa Islanda
      Znam jedno lepo ostrvce, zove se Woaini.

      Избриши
    7. Ja upravo krećem tamo.
      Laku noć svim dobrim ljudima. :*

      Избриши
    8. Toplo more i večito proleće, daleko od svega.
      Dobrodošao u raj. : D

      Избриши
    9. Ko nije poželeo da se spase iz ovog haosa i pobegne u neki privatni raj?

      Zbog nebrige i neodgovornosti, u potrošačkoj i osvajačkoj groznici, izgradili smo sebi svet-antisvet, nemoguć za normalan život, hladan i mračan kao u pesmi ovih ogorčenih islandskih curica.

      Jedva smo primetili, a kada smo shvatili već je bilo kasno.

      Nema više vajde od kukanja, pred apokaliptičnim galopom valja bežati, ili nešto preduzeti.
      Ali gde?
      Ali šta?
      I najvažnije - kako?

      Избриши
    10. Paralelno gradimo bar dva sveta:
      svet oko nas, policijsku diktaturu, ološokratiju,
      i drugi - svet u nama.
      Na prvi utičemo ceo jedan izborni dan svake četiri godine, ali i njega ukradu.

      Drugi je samo naš.

      Možemo ga zatrpati novinskim naslovima, optužbama, obračunima, tragedijama, ratovima i ubistvima,
      i proživeti vek u paklu straha i mržnje.

      Možemo ga napuniti praznom nadom, proročanstvima o miru i blagostanju, spasiocima i spasenjima i provesti deo života u prijatnoj laži, sve dok se taj svet nade ne sudari sa spoljnim svetom. Gubljenje nade uvek vodi u pakao.

      Možemo voleti.
      Izbegavati budalu i fukaru dok pokušavaju da (se) ubiju.
      U voljenju dobija subjekat a ne objekat.
      Voleti se može život kao takav. Bližnji. Reka i ptice nad njom.
      Umetnost. Čak i umetnost njakanja. :)
      Može se voleti posao, stvaranje, ono što i bogovi rade.
      Al najlepše je voleti nekoga. :*
      Na svet ljubavi ne utiču spoljne sile i ne mogu mu nauditi.

      Избриши
    11. Lako je izabrati između ta dva sveta i svoj unutrašnji svet ispuniti ljubavlju, okrenuti se stvaranju, utonuti u prirodu, što dalje od zatrovanosti suludom politikom, od mentalnog zagađenja svake vrste.
      Ali to ipak ne donosi mir.

      Postoji ogroman svet, van nas, ne možemo se praviti da nas se ne tiče šta se dešava s njim.
      Toliko puta sam pokušala da se isključim - ne gledam, ne čitam, ne slušam, izbegavam ljude-neljude, a opet se svaki put prevarim u nadi da će moj glas promeniti sve.
      I svaki put moj glas ispadne čorak, kao i milion drugih.

      Da ne postoji ova oaza mira kojom odjekuje njakanje,
      jedini zvuk koje moje uši mogu da podnesu, odavno bih završila u ludari. :* :* :*

      Избриши
    12. ,:* :* :*
      Čuo sam jedan recept koji nameravam da primenim.
      Otprilike ovako:
      Moraš znati ko su prijatelji, i još važnije, moraš znati ko su neprijatelji.
      Prema neprijateljima neprijateljski,
      prema prijateljima prijateljski.
      Samo prijatelji mogu postati saveznici.
      Izbegavaj budalu i fukaru i ignoriši njihove naume.
      Voli. Kogagod i štagod.
      A ako se dovoljno udaljiš od neprijatelja nećeš imati koga da mrziš, nećeš sebe trovati.

      Recept zvuči jednostavno, logično,
      zvuči kao da ga oduvek znamo.
      Ali ga se retko ili gotovo nikada ne pridržavamo.
      Pogled i pažnju, neretko i simpatije, poklanjamo budali i fukari, i pomažemo nesebično, kao nekakvi spasioci.
      Tu gubimo razliku između prijatelja i neprijatelja.
      Umesto da svoje snage i vreme poklonimo prijateljima, ostavljamo ih na ledu, "njima je dobro",
      i uporno se bavimo neprijateljima ne dajući im da propadnu.

      Избриши
    13. Fin recept, ali problem su lažni prijatelji, kameleoni, kad ih prerpoznamo i prestanemo da se bavimo njima, oni nastave da se bave nama i kvare nam život.

      Imam samo jednog pravog prijatelja, možda ćak dva,
      dok se ne ispostavi da su lažnjaci. :D

      Избриши
  7. Ogorčene islandske curice su brzo odrasle i probudile se u pogrešnom svetu.
    Prvi osećaj je verovatno bio strah. Zatim tuga. Onda razočaranje.
    Napredovale su brzo.
    Sada su otkrile pobunu i bes, i to će jedno vreme biti njihova karta za život.
    Jedva čekam da vidim sledeći korak. Ako to bude prihvatanje manjeg zla, propašće kroz sito i postati sitan pesak, nalik beskrajnom moru peska u pustinji.
    Ko zna šta sve može iz peska izrasti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iz peska izrastaju izuzetne, bodljikave biljke, otporne na sve, retko cvetaju, ali daju slatke i sočne plodove onom ko se usudi da ih ubere.
      Kao naši najuporniji buntovnici protiv svake sile i ljudskog zla, pa i protiv nepravednih bogova.
      Ljudi kaktusi, redak soj.

      Избриши
    2. Haos je idealno stanje stvari, potpuna sloboda.
      Prvi put kada se u haos unese neki zakon, recimo fizički zakon, haos počinje da se pretvara u uređeni sistem, stvarajući nove i nove zakone. Svi naknadno stvoreni zakoni su nastali oslanjajući se na prvi, i njegova su posledica.
      Prvi zakon je oslonac za uređen sistem.
      Kada bi prvi zakon nekako prestao da postoji, nastali zakoni bi možda promenili svojstva i redosled, ali ne bi nestali, pronašli bi oslonac jedan u drugom.
      Ta promena bi bila burna i trajala bi dovoljno dugo da sistem postojećih zakona iz sebe ponovo stvori prvi, izvorni, početni, onaj koji ih je stvorio.
      Kao kristalizacija. Kada jednom krene kristalizacija oko male nečistoće, moguće je ukloniti tu početnu nečistoću i proces će se nastaviti i popuniti mesto koje nedostaje.
      Svaka ćelija, svaki kristal, pamti početak, prvi zakon.
      Po onome što iz peska raste, znamo kako je izgledao početak.

      Избриши
    3. I tako sve do prvobitnog Haosa i stvaranja Sveta?

      Избриши
    4. Slika našeg savremenog sveta je košmarni haos.
      Možda postoji mogućnost da se iz njega izrodi neki novi, bolji, verovatno posle potpune propasti, iz pepela?

      Избриши
    5. Naravno. Upravo sada neka ruka crta nove granice,
      ne samo između teritorija i naroda nego i novu granicu između dobra i zla.

      U stare granice će ugurati sve što je bolesno, devijantno, nekorisno i pokvareno,
      onda će zapaliti granice i uz harfu sačekati da sve izgori.

      Šta radi magacioner kada želi da sakrije da je decenijama krao? Zapali magacin.

      Избриши
    6. Ljudska ruka sigurno neće iscrtavati granice između dobra i zla, naučila je da ih ruši i pušta zlo da preplavi svet.
      I vatru će spremno zapaliti svaki put kad kad zatreba da prikrije tragove zločina.
      Pa čija ruka to može biti?

      Избриши
    7. Neljudska.
      Kao neljudska inteligencija.
      A kada se ljudi odreknu ljudskosti, postaju zli. Njih ni u kom slučaju ne treba smatrati ljudima.
      Mnogo je neljudskih ruku na svetu.

      Избриши
    8. Dolazi vreme za sedmi pečat?

      Избриши
    9. Bergman ga je davno snimio :)

      Избриши
    10. Bergman davno započeo, a film još nije završen.
      Snimanje neprekidno traje na planetarnoj sceni, svi smo mi u njemu glumci u sudbonosnoj partiji šaha sa tragičnim krajem.

      Избриши
    11. Neretko pomislim da se neko za*ebava sa nama,
      i da upravlja svetskim događajima tako da jako liče na stare zapise.
      Da li su zapisi predvideli događaje,
      ili se događaji rade po zapisima,
      nikada nećemo saznati.

      Избриши
    12. Ja bih rekla da je taj neko naša glupost.

      Život se odvija u ciklusima, kao godišnja doba, ponavljaju se slični događaji po univerzalnim zakonima, a mi ponavljamo uvek iste greške, a onda to nazivamo prokletom sudbinom.
      Strašno je kako kao ponavljači nismo u stanju ništa da naučimo.

      Na biblijska predskazanja gledam kao na kazivanja iz kolektivnog iskustva, prenošena s kolena na koleno,
      ispričana simboličnim jezikom infantilnom ljudskom rodu.

      Umetnici su izoštrenog senzibiliteta, kao savršen instrument kolektivnog nesvesnog, kao i njihove kolege božiji proroci.

      Za mene tu nema neke misterije, ni mistike, ali sam ja
      za Bibliju nepismena, nedovoljno produhovljena, očigledno plitka, a bezobrazna.

      Избриши
    13. Neko upravo gradi treći hram jer je tako zapisano.
      Ciklusi života se ponavljaju,
      ali detalji su baš uporni.

      Избриши
    14. https://youtu.be/Q3hBLv-HLEc?t=5060

      Избриши
    15. U tome je ljudska nesreća.

      Hramovi se dižu uvek na tuđim kostima, ne u slavu bogova već u slavu vladara, kao spomenik njegove veličine i moći za večnost.
      Na mestu sinagoge ili crkve, preko noći nikne džamija, a onda dođe drugo vreme, pa na srušenoj džamiji nikne ponovo crkva, a sada možda treći hram?

      Ne mora se biti prorok, politika osvajanja, mržnje, osvete,
      uz nadmetanje u naoružanju, preti novim stradanjima i patnji, zapisano odavno u svetskoj istoriji.
      Vernici će saviti šiju i s patriotskim pesmama krenuti u sveti rat, za otadžbinu, kao zavet precima.

      Božija volja?
      Nema Bog ništa s tim.
      Bogu se može moliti svako u svojoj sobi, na kamenu pored reke, u šumi pokraj drveta, bez prolivene kapi bilo čije krvi.

      Избриши
    16. Vredi pogledati Stalkera ponovo i ponovo i ponovo.
      Hvala Ti. :*

      Избриши
    17. STALKER je nadrealna zagonetka, zahteva vreme i napor i za vid i za um, film sa najviše "rupa".
      I svaki put kada ga ponovo gledam rupe ispunjavam na drugi način, ispada sasvim nov, moj pačvork film, možda čak bolji od originala? :D

      Retki su filmovi koji ostave trajni pečat u pamćenju
      i nastave da žive u nama menjajući nas.
      Takvi filmovi su dar za um i srce, za dušu.

      Избриши
    18. Вот и лето прошло,
      Словно и не бывало.
      На пригреве тепло.
      Только этого мало.

      Всё, что сбыться могло,
      Мне, как лист пятипалый,
      Прямо в руки легло.
      Только этого мало.

      Понапрасну ни зло,
      Ни добро не пропало,
      Всё горело светло.
      Только этого мало.

      Жизнь брала под крыло,
      Берегла и спасала.
      Мне и вправду везло.
      Только этого мало.

      Избриши
    19. Kada me već sreća zaobilazi
      neka me i nesreća zaboravi
      To mi je dovoljno

      Избриши
    20. Izgleda kao da su Bergmanov SEDMI PEČAT i STALKER Tarkovskog produžeci istog filma, započetog u biblijskom
      proročanstvu ŠESTI PEČAT.
      I mi živimo u nastavku tog istog apokaliptičnog filma,
      kao da se u suštini ništa nije promenilo ni u nama ni u svetu oko nas, osim kulisa.

      Избриши
    21. Počinjem da verujem da ne postoji ni prošlost ni budućnost, samo sada, kao što neki tvrde.

      Избриши
    22. sve je zapisano svi proroci su lažni

      Избриши
    23. Sve što postoji postoji sada.
      Čak i prošlost i budućnost.

      Избриши
    24. Neočekivano za taj filozofski horor film,
      kroz tutnjavu voza koji stiže u završnoj sceni, probija se Betovenova oda radosti, jedva čujna, kao nagoveštaj nove nade.

      Избриши
    25. Istovremeno.

      Избриши
    26. Dok sve propada, život ide dalje.

      Избриши