Čovek je složeno biće.
Dok životinju pokreću nagoni i instinkti, čovek ima mogućnost izbora.
Mogućnost razlikovanja dobra i zla.
Dobro i zlo su ljudski koncepti.
U ljudima u kojima je dominantna životinja, dostizanje dobra znači povlađivanje životinjskim nagonima - "u se, na se i poda se".
Ljudi kojima vlada duh, ideja, misao, dostizanje dobra znači traganje za smislom.
A smisao je uvek, jedino i isključivo sloboda.
Jedini put do slobode je ljubav.
Većina oslobađa životinju, zver u sebi, i dozvoljava joj da ubija, na kraju i sebe.
Manjina koju vodi duh, ideja, oslobađa dobre stvari - rast, napredak, zajedništvo, saradnju.
Prirodi su potrebne i pčele i mravi,
i ovce i vukovi.
Ptice i magarad.
Jestive i otrovne biljke.
Ljudsko društvo još nije našlo sistem kojem nisu potrebni ratovi.
To svakako nisu liberalizam, kapitalizam, socijalizam...
Još su pogubnije teokratske države poput Izraela i šerijatskih kalifata.
Iskopavamo društva koja su živela hiljadama godina bez rata. U Vinči, Starčevu, Lepenskom Viru, iskopavamo isključivo oruđe,
ali ne nalazimo oružje.
Još ne znamo šta je njih ubilo, kako su nestali.
Utešno je što se njihov dnk poklapa sa našim. Ljudi su preživeli, ali društveni sistem nije.
Kako smo i zašto zaboravili da živimo bez rata?
Zašto smo prihvatili civilizaciju ratovanja i kompeticije?
Nismo mi ništa zaboravili, zverka je još u nama.
ОдговориИзбришиCivilizacija bez naročitog uspeha pokušava da zverku pripitomi, da obrije i umije tog bestidnog i bezobzirnog majmuna, izdresira ga da ne arlauče, besni, ubija, da dopusti i drugima da žive.
Naši daleki preci nisu bili ništa bolji od nas, naprotiv,
ubijalli su se kao mi danas.
Nisu imali oružje?
Butnjača, toljaga, srp, čekić, malj - moćno oružje u svakoj ratobornoj ruci.
Istrebljivali su se i nestajali, isto kao mi danas.
Verujem da su praistorijski ljudi bili bolji od nas.
ИзбришиUpućeni jedni na druge u borbi za opstanak protiv prirodnih nepogoda i divljih zveri, morali su da se udružuju i sarađuju, da dele sve što imaju, uključujući pećinu, vatru, oruđe, hranu i ženke.
Za neuklopljene najveća kazna je verovatno bila progonstvo iz zajednice.
U poređenju sa njima, naše društvo je primitivna divlja horda.
Istina, nijedan sistem nije mogao i ne može bez ratovanja, uspostavljan je i uništavan upravo ratovanjem.
ОдговориИзбришиIzgleda da je nadmetanje, borbenost i osvajanje tuđeg ugrađen u ljudsku prirodu, isto kao težnja ka slobodi.
Iz sukoba dve suprotnosti, kroz rat, nestaju i rađaju se nove civilizacije, sve dok se zverka konačno ne uljudi?
Živimo u nadi da će iz ovakve naše nastati neka bolja.
Možda.
Baš dobar video, lep prikaz bolesti naše civilizacije.
ОдговориИзбришиDd kako smo zaraženi virusom sticanja i posedovanja, postali smo opasni i po sebe i po Planetu.
Šta uopšte znači biti slobodan?
ИзбришиDa li je iko ikada bio zaista slobodan?
Ni mi nismo izuzetak u ovoj truloj civilizaciji koja nam se pred očima raspada.
Sloboda je mit u koji svaki čovek veruje.
O slobodi pevaju robovi, pesnici, mučenici, ratnici, dok sanjaju da će se jednoga dana probuditi u slobodi.
Ne poznajem nijednog slobodnog čoveka, mesto kraljevske dvorske lude odavno je ukinuto, a i s uma sišavši su hemijski i mehanički sputani, bez mogućnosti da žive, govore i rade šta hoće.
Svako je slobodan samo u svojoj glavi, u mislima.
Svakome je ostalo samo sloboda izbora na lance koje će vući dok je živ.
Sloboda je ideal. Putokaz.
ИзбришиNedostižan, baš kao svaki ideal.
Zarobljeni u zatvoru, u telu koje ne može da leti i roni, ljudi su sputani, neslobodni.
Ni razumom ne dobacuju daleko; vide tek mali deo spektra, čuju neznatan opseg tonova... Ograničeni su vremenom, starenjem.
Nema slobode u fizičkoj ograničenosti.
Ali čovek nije samo fizičko telo. Čovek je ono što postoji u telu, što traži, pita, želi.
Voli.
To je neograničeno, beskrajno, ne poznaje prostor i ne priznaje vreme.
Ko se usudi da zakorači u tu beskonačnost na putu je slobode.
Sloboda nije cilj, ona je put. Put kojim idu hrabri.
Sloboda je put onih koji vole.
:zag: :* :heart:
ИзбришиHvala Tvorcu!
ИзбришиMora da je bio izuzetno nadahnut kada se pored tolikog posla setio da jednom ušatom glinenom obliku udahne
život i dušu. :*
U Dalmaciji za magarca kažu tovar, ne bez razloga.
ИзбришиTovar bi mogao biti zajedničko prezime za sve ljude sveta. :D
Danas je cilj imati nove stvari,
ОдговориИзбришиnove ideje je pokopalo davno prošlo vreme.
Slobodan može biti jedino sebičan i zao stvor,
ОдговориИзбришиdobar čovek je uvek nečiji sluga.
Kada smo, kao civilizacija, ubili boga ljubavi, popunili smo prazninu novim - bogom novca.
ОдговориИзбришиAli svi su bogovi besmrtni, i bog ljubavi nije ubijen,
samo smo ga oterali iz društva.
Njegova priroda je da čeka poziv.
Svako ko voli ima na svojoj strani boga ljubavi.
Potrebno je samo da se odreknemo prevaranta, mamona, boga pohlepe.
Ljubav će doći sama.
Ljubav je ženskog roda. Slučajnosti nema.
:* :* :*
ИзбришиI sve druge slučajnosti, pa i one nezgodne i katastrofalne su ženskog roda, sreća je što postoji spasonosni muški SPAS. :D
Ne znam da li je put ka slobodi ljubav, ili je to ipak mržnja?
ОдговориИзбришиU svakom slučaju bez borbe ne ide.
Ljubav je pravi put ka nečijem srcu, ali ne i jedini, nekad je to i fina hrana, u to sam sigurna. :)
Nema finije hrane od hrane za dušu.
ИзбришиReči ljubavi, razumevanja, praštanja...prava su i retka poslastica.
Ljubav je borba, još kako,
ОдговориИзбришиali nikada borba "protiv", uvek je borba "za".
Ni mržnja ni strah, kao suprotnosti ljubavi, ne vode ka slobodi,
nego uvek ka ropstvu, zavisnosti, pohlepi. Gladi.
Mislim da su ljudi, kao svi ostali sisari,
Избришиgladni zagrljaja i nežnosti, gladni ljubavi, ako to ne dobiju,
prazninu ispunjavaju besom, pohlepom i mržnjom.
Ljubav je nasušna potreba kao oblik najteže zavisnosti,
kao opojna droga, kao igre na sreću.
Glad je tezak osecaj, nedostatak koji se mora necim nadomestiti.
ИзбришиAli ako se glad za prihvatanjem i ljubavlju nadomesti pogresnim, materijalnim, stvorice jos vecu glad.
Svaka glad je neumoljiva, surova i ne trpi dugo odlaganje.
ИзбришиGladan ljubavi, hleba, bogatstva, moći ili duhovne hrane, uvek je spreman za akciju.
Glad je motiv, rezultat zavisi od karaktera.
biću slobodan kad se ispružim ukočen u sanduku
ОдговориИзбришиdo tada radim dve smene da ispeglam minus na računu
Nisam siguran da ces to biti Ti.
ИзбришиTi ces, makar knjige kazu, biti u punom postojanju i slobodan.
baš ti fala
Избришиu popovske priče ne veruje više ni bogomoljac radoje i seoska vračara smiljana
Te knjige, pune fantazija i čuda, namenjene su naivnim dušama i gladnim robovima da ih drže u pokornosti pred carem i pred Bogom.
ИзбришиDogod klečimo pred njima pognuti, nećemo biti slobodni.
Slobodna volja je čisto božanska osobina.
ИзбришиNeko svoju odmah preda ne znajući šta bi sa njom, i provede život u pokornosti pred catem i pred bogom, puzeći pred pandurom i popom.
A neko slobodnu volju uposli da donosi odluke, i proživi život promenljive sreće, ali uvek uspravljenog pogleda.
Sazna kako je teško biti bog, onaj ko donosi odluke.
Prihvatanje neke fantazije za istinu, i neke druge za laž,
je delo slobodne volje.
Da li je u slobodnoj volji veca sloboda ili volja?
Volja je energija, pokretač svega,
Избришиako nema volje za delovanje, neće biti ničega, pa ni slobode.
Fantazije su plod mašte, razum ih ne prihvata kao apsolutnu istinu, sve dok ne uspeju da se ostvare u realnosti, do tada može samo da sumnja ili negira, po slobodnom izboru.
Ako mogu da biram između razuma i mašte, biram maštu.
ОдговориИзбришиRazum je proračunat i nadmen, lišen emocija, a ako se ispostavi da nije u pravu, postaje neprijatan i osvetoljubiv.
Mašta je van dometa razuma, iznad svih stega i zakona,
luckasta i neuhvatljiva, sa stvaralačkom energijom koja nadmašuje sitničav i dosadan razum.
Sa maštom se ne da ništa meriti, nema načina.
Razum je naučnik u pokušaju, mašta je pesnik, kakav-takav.
Potrebno je pomiriti razum i maštu.
ОдговориИзбришиMašta daje stvaralačku energiju, razum je vodi.
Dobitna kombinacija.
Mašta je gas. Razum je kočnica.
ОдговориИзбришиBez gasa nikada neće krenuti.
Bez kočnica će se slupati.
Tačno tako, zdravorazumski. :*
ИзбришиIpak, dok razum seiri u mestu ukopan, mašta leti slobodno
ne mareći za rizik od slobodnog pada.
Letenje je sloboda vredna žrtve.
Moj bog je samo moj, ne liči ni na jednog iz "svetih" knjiga koje su napisali ljudi.
ОдговориИзбришиDobroćudan je i blag, ne ucenjuje, ne traži žrtve.
Pušta me da na miru istražujem, lutam, grešim, učim.
Razume i ne kažnjava, kao pravi dobar otac.
Tvorac je svega postojećeg,
svega što je potrebno svakom stvoru, svakoj travčici, bubici...
ptici i magaretu.
Ostavio nam je slobodnu volju da sve stvoreno usavršavamo ili uništimo.
E, tu mu se potkrala greška.
Ni Bog Otac nije bez mane,
zar to nije uteha za svakog grešnog smrtnika? :D
Koliko mi učimo od njega,
Избришиtoliko on uči od nas.
Mi od njega nećemo nikada naučiti "ljubi bližnjeg svog".
ИзбришиŠta bi tek bilo da on nauči od nas kako se mrzi?