субота, 05. септембар 2015.

Ekscentar

Last life - upravo mi je saopstila igrica.
Da li to "last" znaci da ih je bilo vise?
Da li treba da nastavim da gubim, kao i do sada, ponavljajuci greske,
ili da potrazim promenu?
Igricu ne mogu menjati.
Jedino sto je u mom dometu za menjanje sam ja.
Promeniti sebe znaci odreci se starog sebe,
i stvoriti novog.
Samo, da li ce taj novi igrati bolje?
Onaj ko je pisao igricu nije u dometu,
ne mogu ga pitati za savet.
Ako nastavim sa istom igrom, brzo ce otici i taj "last" life.
Zatim sledi "game over". I placanje.
Jer svaka se igra mora platiti.
Nekako. Negde. Nekome. Necemu.
I ko je cuvao novce i poene, sada ne moze njima dokupiti jos jedan zivot.
Mozda moze zapoceti novu igru?
Samo sto druga igra nece biti ista,
ona, jedna, koju volimo.

Nisam ja ekscentrican.
Ostatak sveta je ekscentrican.

Ekscentricnost je postala moda, kult, stil zivota.
I onaj ko nije ekscentrican, trudice se da izgleda posebno, razlicito, da bi ispunio ocekivanja.
Da ne bi bio odbacen.
U ekscentricnom svetu, svi normalni, obicni ljudi, deluju ekscentricno.
A oni su samo normalni, obicni, mali ljudi.
Da ponovim:
Normalni
Obicni
Mali
Ljudi.

13 коментара:

  1. Ponavljaj koliko god hoćeš
    Ali ti nisi ni mali ni običan.
    A o tome da li si normalan moglo bi se razglabati.

    Uostalom - niko nije.

    Nikad ne znaš na koga ćeš naleteti, u šta ćeš ugaziti ...?
    I ko zna šta će te sve zadesiti?
    A u tome je lepota života.

    I ne vredi ti ni račun ni predračun, garanciju dobiti nećeš.
    I ne moraš se truditi da menjaš sebe.
    Iz svake nove igre ionako ćeš izaći kao neko drugi, da se ne prepoznaš.
    Pa pogledaj se samo sada, pa priznaj!
    Na šta ličiš?

    A pravila igre?
    Pravila nema.

    Samo uđi i - igraj .
    Kako god da ispadne, tvoj život zaslužuje da mu zatakneš nešto za šešir.
    Ti si igrao... on je samo svirao :)

    ОдговориИзбриши
  2. A takav kakav si...nekakav...svakakav... nikakav...bilokakav...
    Za nekog si centar sveta.

    I uvek ćeš to biti *)

    ОдговориИзбриши
  3. Sve te tvoje igre do sada bile su - predposlednje.
    Pa zar ne vidiš da si na dobitku?
    Izgubićeš samo onu jednu - poslednju.
    Nju još niko nije dobio.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ekscentričan može biti i genije i budala.
      Teško ih je nakad razlikovati.
      A nekada su oba u jednom.



      Избриши
    2. Bez genija svet bi bio mnogo siromašniji.
      A bez budale samo manje zabavan.

      Jedino je prava retkost dobar čovek.
      Dobrica - mudar, skroman i tih kao...pa kao Hakim:)

      Bez takvog život bi bio nepodnošljiv.

      Избриши
    3. Dobar čovek je neprimetan, nevidljiv, kao dobar duh iz boce.
      Beži i od pohvala i od zahvalnosti, a naročito od odlikovanja.
      Da nije njegovih dela, niko ne bi ni čuo za njega.
      A on je iznad svega i iznad svih.

      Избриши
    4. Čovek - sa ponekom greškom.
      Ali ipak svetac, da. ;)

      Избриши
  4. U životu si već odigrao mnoge igre.
    Svaka od njih trošila je tvoje vreme.
    Ali ti nisi pazio, nisi mario.
    Želeo si samo da pobediš.
    Koga?

    A sada te čekaju neke nove, ko zna kakve igre?
    I svaki čas proveravaš koliko je sati, da ne zakasniš?

    Šta, stao ti sat?
    Ali vreme nije stalo.
    Vreme zna.

    Stići ćeš tačno tamo gde si krenuo, kao i svi.
    Možda si samo za svoj život več zakasnio? :)


    ОдговориИзбриши
  5. Bolje baci taj sat sa ruke, šta će ti?
    Taj glomazan, nacifran što šljašti, sa mnogo kazaljki malih i velikih koje mere svašta i koješta - prvi svedok tvog životnog uspeha?!
    Uspeo si u životu, zar?
    Samo on ne pokazuju koliko ti je vremena još ostalo...
    I bolje.

    E pa, zato mu lepo zahvali... pre nego što ga baciš :)

    ОдговориИзбриши
  6. Baš bi bilo lepo živeti u ekscentričnom svetu.
    Bio bi to pre svega slobodan , stvaralački i zanimljiv svet.
    Neukrotiv i pomalo luckast, koji ne priznaje i ne pokorava se zakonima stada, što da ne?

    Ali u ovom svetu ovde vlada podaništvo, prostakluk i glupost .
    Nakaradni uzori i još gore kopije.
    Svet bestidnih pohlepnih klonova.

    A oni "obični, normalni, mali ljudi" - neprimetni su, kao nebrušeni dragulji .
    Ali su tu, uprkos svemu postoje.
    Blago, isto kao onaj redak i neuporediv ekscentrik - mudrac.
    Da nije samo običan grešnik, mogao bi postati svetac.:)







    ОдговориИзбриши