понедељак, 29. јун 2015.

Krug

A onda je ta praznina bolela jace od bola.
Tada sam prigrlio bol da ne osecam prazninu.
Posle sam odbacio bol i ponovo otvorio prazninu.
Napravio sam krug.
 
Ne stajem mogu biti dve reci.
Zatim je jedna.

34 коментара:

  1. Koliko god. Tvoja odluka. Tvoja volja. To si Ti.

    Postovanje slobodne volje je postulat Ljubavi.
    Budi to sto jesi.
    Budi ono sto zelis.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ali ko može da bude ono što želi?
      U ljubavi se ne može poštovati ništa, a najmanje slobodna volja.
      Ljubav je pohlepna i nemilosrdna.
      Možeš joj biti samo rob i to dobrovolno i sa sa zadovoljstvom :)

      Избриши
    2. Mozda je takva u pocetku. Mozda za one koji ne razumeju sta im se desava...

      Ipak, Ljubav ima svoja pravila. I postavsi robom mozes samo da ih sledis. Kao sto rekoh gore...
      :)

      Избриши
    3. I taman kad pomisliš da si shvatio pravila, iznenadiš se - neprijatno.

      Избриши
  2. Samo i dalje hodaj po tom krugu i ništa se ne pitaj.
    Ne donosi odluke.
    Samo hodaj...

    Neka krug radi svoj posao, on zna ...
    Uradiće sve za tebe, kao i toliko puta pre toga... kao što je uradio i za mene i za svakoga.
    Nema on ni početak ni kraj...
    Pa pusti ga da se vrti.
    Ne ometaj.

    Samo nastavi da hodaš.
    I ne staj!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. ...to bolno kruženje oko praznine... lepo je... zvuči kao najlepša pesma...

      Ali ako hodaš po tom krugu, ima da se nahodaš.
      I stao ti ili ne, krug će nastaviti da se okreće sve brže i nosiće te sa sobom sve dalje.
      Sve dok ne spadne sav bol sa tebe, a praznina se ne ispuni nadom.
      Krug to može.
      Savršen je i moćan.
      Skoro kao Hakim :)

      Избриши
    2. Koga još u životu taj krug nije vozao?
      Beskrajno je neumoran i beskonačno strpljiv.
      A putnika uvek ima.
      I sreća je da nade uvek ima.

      Избриши
  3. Znaš da muzika može da ubije isto kao reč, isto kao metak?
    Pa pusti onda "Popodne jednog fauna", ako nećeš za sebe, a ono za mene...
    Ubi me ova mrtvačka muzika :)

    ОдговориИзбриши
  4. Šta se ti trpaš Klaro?
    Ja sam zadužena za tešenje.
    Nabavila sam onu njegovu rakiju od maline, istina jedva, ređa je i skuplja i od tičijeg mleka.
    Dolećem da ga zagrlim i da se kucnemo za sve paklene krugove koji nisu uspeli da nas do sada umlate, a i za one buduće na koje ćemo samo da pljucnemo. :)

    ОдговориИзбриши
  5. Idem i ja.
    Imam gajbu zaječarskog :)

    ОдговориИзбриши
  6. A šta ćete kada se otreznite?!

    ОдговориИзбриши
  7. Pa ništa... nastavićemo da volimo Hakima, a njega će tako boleti glava da će sve ostalo zaboraviti :)

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман30. јун 2015. 11:41

    Da i vi niste iz društva AA ?

    ОдговориИзбриши
  9. Nedajbože...
    Mi smo iz kluba obožavoca HB :)

    ОдговориИзбриши
  10. Da sam svaki put stala kada sam pomislila da je sa mojim životom gotovo,
    odavno me ne bi bilo.
    Odavno bi nestala.

    ОдговориИзбриши
  11. I zato mirno nastavljam da trčim po tom krugu, kao onaj beli miš po onom točku što se okreće...
    .. i misli da prelazi ogromne razdaljine, a samo trči u mestu.
    Pa šta?
    Zemlja se okreće i putuje, pa nosi i mene...,

    Kuda i gde ? :):):)

    ОдговориИзбриши
  12. Da napravim spisak svega što me je u životu bacalo u očajanje?
    Bolje ne.
    Mogu samo da se začudim - odkud ja još ovde?

    ОдговориИзбриши
  13. Šta vas je spopalo?
    Pravite bilans?
    Uhvatio vas taj Hakimov virus ?

    ОдговориИзбриши
  14. Nije Hakimov, svetski je, zar ne vidiš?

    ОдговориИзбриши
  15. Vidim.
    Propast.
    Ode ceo Svet po k****

    ОдговориИзбриши
  16. Kažu da je svako bar jednom u životu bio u takvim govnima da je poželeo da nestane.
    I ja sam ali nisam imao muda da se skenjam.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Opasno je tek kad počneš da razrađuješ način kako da se skenjaš.
      A onda ti je bolje da muda sačuvaš za neku akciju druge vrste :)

      Избриши
  17. I ja sam, i to više puta.
    Samo nisam bio dovoljno lud.
    Ali ko zna šta život nosi? :):):)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ako te opet uhvati, trk kod psihića, ima pilula za to :)

      Избриши
  18. Ceo život staje u ove tri Hakimove reči, zapravo jedna reč, različito napisana.

    Ne stajem...
    Nestajem...

    Gle, ispade Hakimova haiku pesma, najkraća pesma od samo jedne, ali razdeljene reči.

    Život je taman tako i lep i kratak.



    ОдговориИзбриши
  19. Ne bi škodilo da je i lepši i duži.

    ОдговориИзбриши
  20. Nestade Hakim?!

    Ej, Hakime gde si?
    Jesi li živ?

    ОдговориИзбриши
  21. Naravno da je živ.
    Žilav je Hakim.
    On i Sizif na pauzi tuku zaječarsko, ladno ledeno, sa visokom kragnom :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I dok se jedan drugom izjadaju ode gajba zaječarskog , a istekne im i radno vreme.
      Pa opet mogu na pauzu

      Težak je i surov ovi život, i nepravedan.... reče mirno barba Mate, povuče lagano još jedan dim i još jedan gutljaj ladne smokovače...
      I zagleda se u pučinu ... u Kornate.

      Krug?
      Da, ponovo krug. :)

      Избриши
  22. Svaki bol može da se podnese.
    Može i da se preboli.

    A praznina ubija, polako i u tišini.

    ОдговориИзбриши
  23. Njakanje uvek pomaže.
    Ne njače Hakim tek tako.

    ОдговориИзбриши
  24. I kada ti izgleda da si gotov, slomljen, da nemaš više ništa, da si zgažen, bez snage i volje, da hoćeš samo da legneš i ostaneš tako... i imaš samo jednu želju - da te svi ostave na miru...onda je vreme za onu kapljicu lepote i nežnosti, koja uvek odnekud kane, nenadano... pa te prene... iznenadi, možda obraduje?

    Neka te Prever podseti -

    B a r b a r a

    Sećaš li se, Barbara,
    pada la je kiša nad Brestom neprekidno toga dana
    a ti si išla nasmejana
    pokisla, ustreptala, blistava
    pod krupnim kapima kiše.
    Sretoh te u ulici Sijam
    Smejala si se i ja sam ti se osmehnuo.
    Sećaš li se, Barbara?
    Nisam te poznavao,
    a nisi ni ti mene.
    Sećaš li se?
    Seti se ipak toga dana i ne zaboravi ga.

    Jedan čovek je stajao pod strehom, zaklonjen.
    Zovnuo te Baarbara i ti si potrčala njemu po kiši
    pokisla, ustreptala, blistava i
    bacila mu se u zagrljaj.
    Sećaš se, Barbara?
    I ne ljuti se što ti kažem ti.
    Jer kažem ti svakom koga volim,
    čak i kada ga ne poznajem.
    O, Barbara,
    kakva je svinjarija taj rat.
    I šta je sa tobom sada pod kišom od gvožđa,
    od vatre, čelika krvi.
    I onaj koji te je stezao u zagrljaju zaljubljeno, strasno
    da li je mrtav, nestao, ili još živ?
    O; Barbara,
    još uvek pada kiša nad Brestom
    kao što je padala nekada.
    Ali ništa nije isto, jer sve je porušeno.
    To su samo posmrrtne kapi užasa i očaja.
    To više nije pljusak gvožđa, čelika i krvi
    već samo oblaci koji nestaju kao psi,
    kao psi koji promiču vodenom strujom duž Bresta
    da istrunu nege daleko
    vrlo daleko od Bresta
    od koga nije ostalo ništa.
    ***
    I u svakom životu ne dešava se ništa što već neko drugi nije preživeo.
    To baš i nije utešno...ta gomila ljudskog jada raste i preplavljuje svet.
    Ali ipak, i ta kapljica lepote i ljubavi, tako sićušna i dobrodošla, blagoslovena je i spasava te da ne potoneš.

    Nemoj sada, možda neki drugi put? :)



    ОдговориИзбриши