Služba

Službe bezbednosti najskuplje plaćamo.
(Ma ne, nisu poskupele krofne.)
Cela SFRJ, ona policijska "Diktatura proleterijata" je imala 43 000 pripadnika, a sada samo Srbija ima značajno više.

Natprosečne plate, beneficiran radni staž, doprinosi na punu platu, uniforme, oružje...
Stanovi. VMA. Sindikati.
Tople zgrade i centralno grejanje. Uvek novi luksuzni automobili. Najniži prašinari za kaznu dobijaju škodu rapid u garanciji.

Kupili smo im i klima uređaje, tepisone za kancelarije, video nadzor pete generacije, prislušnu opremu, kamere,
uređaje i vozila za razbijanje demonstracija. Čistačice, ajtijevce, i Privatno Obezbeđenje koje ih čuva. (Nas od njih ili njih od nas?)
Dobili su kredite povoljnije nego što može da priušti bilo koji civil.
Povišicu u iznosu rate kredita.

Kupili smo im i najbolje kompjutere i laptopove.
Umesto da odu u Suboticu ili Trnovac da prošetaju, naruče kafu i kiselu i razgledaju okolinu, državni a suštinski partijski službenici prave promotivne video priloge o svojoj opremljenosti, uvežbanosti i sposobnosti.
Ne hvale se oni zbog hvale, bistriji čak znaju kako ih ljudi gledaju.

Troše naše pare.

Najbolje spotove prikazuju na NACIonalnoj televiziji, gde sekund košta kao garsonjera na Voždovcu.
Tehnički slabije spotove postavljaju na društvene mreže, na fejzbuku su posebno aktivni.
Nisu baš savladali tehniku :) , pa to izgleda trapavo i zamalo ružno.

Reklamiraju se.

Reklama je potrebna lošem proizvodu?
Ili proizvodu kome preti jaka konkurencija?
Reklamom se, valjda, nude, "uzmite baš nas, nemojte druge".

Koje, bre, druge?
Zar da reket dvaput plaćam?

Surogat

Lako je primetiti da se stvari menjaju. Naročito one obične.
Jednog dana samo nestane omiljeni čips ili puding, čokolada ili sapun, lekovi i kafa, uz objašnjenje prodavca da je nova marka i drugačija ambalaža samo uobičajena zamena za stari proizvod.
"Pa to vam je sve isto, samo je drugi proizvođač."

I izdaleka je očigledno da sadržaj, količina, kvalitet, ukus... nisu ni nalik starim proizvodima.
To govori da promene proizvoda ne rade ljudi koji ih koriste. Da su ih koristili znali bi da je "ni nalik".
Promene rade marketinški stručnjaci, ekonomisti, farmaceuti, tehnolozi... ali nikada ne uoče razliku, jer oni ne kupuju niti koriste te proizvode.

I mi se, povinujući tržišnim zakonima, navikavamo na promene.
U tome pomaže što su promene spore i periodične.

Naviknuti na promene navikli smo da se pravimo da ne primećujemo promene.

A ne menjaju se samo sadržaji rafova u prodavnicama. Menja se školski sistem i sadržaj udžbenika. Menja se odnos prema autoritetu. Menja se kalorijska vrednost gasa. Menja se cena struje. Menja se kvalitet goriva. Menja se i državna granica i društveno uređenje. Menja se smer državne politike. Menja se zdravstveni i penzioni sistem. Menja se vlasništvo nad državom. Struktura stanovništva. Religija. Kultura. Nacija.

Stoti put gutamo staro objašnjenje:
"Pa to vam je sve isto, samo je drugi proizvođač."

Da li ćemo mi, koji prihvatimo promene, biti promenjeni,
ili će promene prolaziti pored ne okrznuvši nas?
Da li ćemo to i dalje biti mi, ili neki novi proizvod?

"Pa to vam je sve isto, samo je drugi proizvođač."

Kraljev gambit

Ljudi (vernici) veruju vlastima, crkvenim ili sekularnim svejedno, i pokoravaju se svakoj naredbi.
Manjina veruje (opet vernici) u slobodnu volju i grabi da preuzme kormilo.
Tek retki posmatraju sa strane, ali ih to ne čini manje zavisnim od terena.

Pešak na šahovskoj tabli ide samo po jedno polje unapred.

Lovac ukoso. Konj u "ge". Top pravo. 

Pravila su unapred zadata.

Ne dižući pogled sa 64 polja svako igra najbolje što ume.

Cilj je da što duže ostane u igri, jer se plaši onoga van polja.

Ali ne igra svaka figura onako kako bi želela.

Slobodna volja se ne nalazi u figuri.

Neka daleka ruka pomera figure, vodi rat i pravi barikade. Zasede, prikrivene ili frontalne napade.

Izbacuje druge sa terena, i žrtvuje se za kralja.

Jer kad kralj padne, svi napuštaju teren.

Nekada konj postane magarac i poveruje da ima slobodnu volju.

Da može da se kreće po terenu van unapred zadatih pravila.

Sa njime niko ne želi da igra.

Čak i kada bi to vodilo u neku drugu, manje nasilnu igru.

Veliki inkvizitor

Postoje prijatelji, postoje neprijatelji.

Postoje i idealisti.

Postoje oni koji očekuju korist,

i postoje oni što ništa ne kapiraju.

Različiti karakteri se vezuju za različite vrste ljudi.
Mudrost je razlikovati ih.

Reči

koje ne prate dela, su galama.
Razgovor o ljubavi bi trebalo da vodi ka ljubavi?
Možda reči odatle izviru, ne vraćajući se izvoru?
Reči su uvek dvosekli mač. Teško ih je držati u redu, pokorne, disciplinovane, poređane, baš kao što je teško zadržatu bujicu, ili vatru.
Nekima Nekada uspeva, tačno je. Ali i onima kojima uspeva, uspeva samo ponekad. I to se pamti i broji.

Kada reč postane logos, dobija moć da stvara, gradi.
A možda je obrnuto, možda mi gradimo i tek kada sagradimo setimo se reči.
Imenujemo.
Stvoreno i stvaralac su jedno. Kada stvoreno gradi više ljudi, tada oni postaju jedno.
Jedan. Odin. Bog.
Najveća vrednost nije u stvorenom, nego u stvaranju koje povezuje ljude.
Stvaranju koje povezuje duše.
Kada jedna duša prođe kroz drugu, ili je samo dodirne, to stvara trajnu promenu i ostavlja neizbrisiv trag na obe duše.
Duhovi se ne dodiruju, nikada, tela tek ponekad, kad se posreći.
Duše ne poznaju ni prostor ni vreme jer nisu sa ovog sveta, i zato ih ne uzimamo ozbiljno.
A logos, sila stvaranja, je na njima.

Na nama.

Može li nedostajati nešto što nikada nisi imao?

Žetva

So ili pesak su posuti na dasku.

Blago uspravljanje daske, nekoliko stepeni, neće pomeriti ništa. Zrnca će ostati na svom mestu.

Ali nežno i brzo vibriranje daske će naterati zrnca da savladaju trenje i krenu nadole.

Između gornjih slojeva atmosfere i površine zemlje postoji naelektrisanje od više milijardi volti.

Gornji slojevi atmosfere su električno provodni sloj, razređen vazduh jonizovan kosmičkim zracima.

(pritisak pada eksponencijalno sa visinom).

Napon, tačnije potencijal, nepobuđen raste po stopi od sto volti po metru visine.

To znači da će glava dvometraša biti na 200 volti u odnosu na njegova stopala.

E sad ide slika

Čitam ovih dana Dnevnik iz Kolorado Springsa.

Piše da je moguće električnim potencijalom zaljuljati atmosferu, prirodni atmosferski napon, da bi elektricitet sišao do antene.

"Jonska struja", kako je neki (pogrešno) nazivaju.

Potrebno je sagraditi visokofrekventni transformator, i na umu imam 60m visoku antenu sa Long Ajlenda, ili sličnu (od zemlje izolovanu) izdignutu površinu. Namerno kažem površinu, ona je srazmerna struji.

Napon transformatora bi podizao dodatni kalem sa visokim q-faktorom.

Transformator generiše visoki napon, veliku elektromotornu silu, koja, preko dve kugle između kojih skače varnica, prenosi izlaz transformatora na antenu i emituje energiju u prostor.

(iako fizika do danas ne zna šta je prostor.)

Struja primara (prekidana varnicom) se prenosi na sekundar, uz povećanje napona, taj napon se varnicom preko kugli šalje na antenu, električni provodnik na visini. Antena mora imati veliku površinu i šiljke, kao da je obložena bodljikavom žicom ili čeličnim sunđerima za pranje sudova.

Generator stvara visoki napon koji, preko kugli između kojih skače varnica, šalje visoki napon na antenu.

Naizmeničnu struju visoke frekvencije.

Električne vibracije.

Visokonaponske vibracije su, ono prirodno polje - prirodno jednosmerno naelektrisanje koje donosi visina, naterale na oscilovanje!!!

Zaljuljale.

U trenucima kada nema varnice, u vremenu između impulsa, antena je galvanski odvojena od zemlje (na koju je spojena preko sekundara) i dostiže potencijal srazmeran visini.

U nekom trenutku atmosferska elektromotorna sila, koja je prosto posledica visine, kao struja ulazi u antenu (koja ima kapacitet, plus kapacitet kugle) i stvara varnicu između kugli, i teče preko sekundara u zemlju.

Tada je moguće isključiti napajanje primarnog namotaja, i na primar priključiti potrošače.

U nekadašnji sekundar je, preko varničarskih kugli, kao varnicom isprekidana struja ušao atmosferski elektricitet, varnicom između kugli pretvoren u impulse, i na nekadašnjem primaru indukovao naizmeničnu struju za termogene potrošače.

Sada je potrebno isključiti napajanje primara i sa njega uzimati energiju.

Besplatnu energiju. Neograničenu i večnu.

Public enemy

Ratnička zemlja, imperija, ne može da postoji bez neprijatelja.

Neprijatelj imperiji daje smisao i svrhu postojanja.

Identitet.

Bez vidljivih neprijatelja najjača imperija će pući kao kokica. Raspašće se iznutra.

Ako nekim nesrećnim slučajem nestane neprijatelja, ogromni napori se ulažu u stvaranje novih.

Naoružavanje, hranjenje, bogaćenje... i vaspitavanje.

Neprijatelj je najrođeniji, dragocena tekovina koju imperije stvaraju.

Zapadni jezici imaju jedinstvenu reč za neprijatelja - the enemy, l ennemi, enemigo...

Slovenski jezici nemaju reč za neprijatelja. Koriste kovanicu, negaciju reči prijatelj.

Onaj ko Slovenu nije prijatelj ne mora nužno biti "enemy". Može biti indiferentan, nezainteresovan, ravnodušan...

Da li negujete, čuvate, hranite neprijatelje?

Koliko je udobno biti "enemy"?