понедељак, 23. мај 2016.

Buvlja pijaca

"Pedeset dinara, odlicno je necese pokajes, ajd evo ti dva za sto."
"Osam puta cetri cetresosam i evo jos jedna do pedeset."

Tamo se mogu naci lakovane orahove vitrine, tanjiri za na zid, figurice "uspomena iz banje".
Drveni civiluci sa nastavkom za sesire, izduvane lopte, nikada obuvene cipele, podvrnute zvoncare, novcanici sa oprugom.
Sestari i vinkle za tehnicko crtanje, sabrana dela Lenjina i lektira iz sedamdesetih.
Skolske krede, mede punjene slamom. Satovi na navijanje, i oni zidni, kukavice.
Ploca Lepe Brene u omotu Bitlsa. Partijska zastava. Parkerica i olimpija pisaca.

Na buvljaku se nude nasi prosli zivoti.
ali ih niko nece, i to vise nije pitanje cene.
Sve ono sto smo odbacili niko drugi ne zeli.
Nase uspomene drugima ne vrede.
Nasi zivoti drugima ne vrede.

I ono za cime sada zudimo i sto preskupo placamo ce za koju godinu doci na buvljak.
Cetriputaosamcetresosam, i evo jos jedna do pedeset. Imam i dizalicu za ficu, dacu ti jeftino.


петак, 20. мај 2016.

Neodređeni integral

Na jeziku matematike život je diferencijal.
Na jeziku matematike smrt je integral.
Integral je derivat i proizvod limesa.To znači da integral u sebi sadrzi ceo zivot.
Matematika tako dokazuje da smrti nema.


Život je tako naporan i plitak, a smrt je ponižavajuće patetična. Ako ih odbacimo, šta nam ostaje?
Svaki čovek za života sagradi najmanje jedan zid.
Odnos sagrađenih i porušenih, plus broj zaobiđenih, govori puno o čoveku.

петак, 6. мај 2016.

U pola cene


Na internetu je sve. Baš sve.
Spalićemo, po ko zna koji put, sve knjige, jer nam više nisu potrebne.
Na internetu je baš sve.
Kada spalimo nekorisne memljive knjige, neko odgovoran, savestan i dobronameran, će sa celog interneta ukloniti ono što je štetno. Ima takvih stvari zaista puno.
Zatim ono što je nepotrebno. Nepotrebno samo smara i troši misli, a nema nikakve merljive koristi.
Potom sve ružno i uznemirujuće.
Paralelno će biti brisane suvoparne književne i umetničke ideje i misli. Istorijske podatke, priče o ratovanju, poeziju i kontinente ćemo zaboraviti. Pragmatično ćemo ostaviti samo ono što je korisno.
Za manje od dve generacije imaćemo precizna uputstva kako obući odeću a kako pidžamu, kako pravilno pozdraviti šefa a kako policiju. I to će biti sasvim dovoljno.
Sve će biti slikovno objašnjeno, pa će učenje čitanja i prekomplikovanih slova biti ukinuto.
A za one koji izvoljevaju, koji traže više, a uvek se nađe poneki smarač, tu su knjige.
Jao, zaboravio sam da su još na početku spaljene.
Pa nema veze, ionako je sve na internetu.




Zašto ćumur ima veću energetsku vrednost nego drvo od kojeg je napravljen?

четвртак, 28. април 2016.

Sa kojeg izvora piješ?

Nije sam rad dobar, nego je nerad izvor greha.

Kada se najbrže vrti, čigra izgleda kao da stoji.
Nalik uspravnom čoveku.
Nekome je ta čigra u glavi, nekome u srcu.
Ta čigra, zarobljena u telu, čini žiroskop.
Njegova nevidljiva rotacija drži čoveka uspravnim.
Kao što žiroskop u trupu čini da prekookeanski brod ne oseća talase, tako i čovekov unutrašnji žiroskop čini čoveka neosetljivim na udarce.
Ali vremenom se brzina rotacije smanjuje. Ostareli čovek se savija, potresi i spoljašnje sile ga naginju čas u jednu, čas u drugu stranu.
Tada više nije svejedno da li je unutrašnji žiroskop u glavi ili u srcu.


Čovek je kao žiroskop. A mi mu nudimo mir.
Mir ga pretvara u komad nekorisne mehanike.
Dovoljno je zaštititi ga od prljavštine, đubreta, blata, gorčine.
Ne dozvoliti da se zaustavi.
Ispravan žiroskop neće dozvoliti pad.

недеља, 17. април 2016.

Udahni ljubav

U školama učimo odgovore.
Nagrade i kazne ih utiskuju u dečje glave.
Posle toga je najčešći odgovor:  znam.
Plivanje u odgovorima drži čoveka na površini.
Površini čega? Površina nije dubina.

Ako se usudi da sumnja, da postavlja pitanja,
čovek će pokrenuti mozak na rad. Na razmišljanje.
Tada će se odgovori koje misleći slobodan um nudi jako razlikovati od naučenih.
Kome verovati? Zašto je potrebno verovati?

Lekovito i otrovno rastu zajedno.
Negde ima malo više jednog, negde drugog.
Ne valja uzeti sve što je ponuđeno.
Treba izdvojiti samo dobro.
Neko to radi razumom, nekome pomaže mudrost,
nekoga vodi pohlepa, a najčešće inat.
Nekoga ljubav.
Ima onih koji uče od drugih,
najviše je samoukih.
Tek se retki uzdaju u sreću.
Ko greši?
Imamo li izbora?

rammstein feuer und wasser



Udahni ljubav i kod kuće si.

петак, 15. април 2016.

Put beznadja

Obicni ljudi se ponasaju kao da su oni stvorili svet. A nisu. Svet je stvorio njih.
Naucnici se ponasaju kao da su izmislili nauku, fizicke principe i zakone, ne shvatajuci da su zakoni stvoreni pre njih.
Robovski umovi govore da vladaju prirodom, kosmosom, da su gospodari svega. Ne vladaju sobom.
Ubice tvrde da su najsavrseniji oblik zivota, i da im se sva bica moraju pokoriti. Ako se pokore brze ce nestati.
Umisljajuci da su bogovi svemu smisljaju svrhu i cilj. Osim sebi.
Vlastoljubivi brisu i izbacuju iz postojanja svakoga ko je bolji.
Pohlepni podizu zgrade sa svojim imenom, bezuspesno pokusavajuci da podignu sebe.
Kada su drustvene mreze nametnule obavezu druzenja, drustva su se raspala. Svako sedi ispred svoje kutije i bulji u ravno staklo. U zatvoru se ljudi mnogo vise druze.
Ni lekari vise ne gledaju u bolesnika, nego u ekran.
Otrovani holivudom i hladnoratovskom propagandom, ljubavnici su poverovali da je objekat ljubavi druga osoba. A nije, ne moze biti, nego je sama ljubav koju stvaraju.
Knjizevnici novog veka su jako nacitani, u zivotu su procitali skoro sve svoje knjige.
Diplomate i demagozi su postali uvazeni i cenjeni, kao nekada zanatlije.
Profesori lazu tudju decu, zaboravljajuci da ce istovremeno neko lagati njihovu.
Laz je prerasla malog coveka. Moderan covek se predaje bez borbe.

Jedino onim buntovnicima vazda nesto smeta.



Kad pisam ja moram da povucem magarca za rac.