Sveća na vetru

Približio sam se vatri samo koliko sam umeo, koliko je bilo snage, i koliko je nedostajalo hrabrosti.
Biti blizu vatre je delo stvaranja, životni uspeh, i mora se zaslužiti. Živeo sam da zagrlim taj izvor toplote, vatru, zrak, ali znam da bih ga, čak i blagim dodirom, ugasio.
Nisam imao gorivo za tu vatru. Davao sam jedino što sam imao: vazduh, razgorevajući plamen, naravno da bih sebe ogrejao.
I svetlo sam dobio; ogrejan i osušen sam počeo da vidim, raspoznajem oblike, ponekad i boje.

A vatra? Šta je imala od moje blizine? Otrovnu nadu da može kročiti na ostrvo i postati Petko. Ili makar Eho. Kome je vatra Eho?
Ogrejati brodolomnika je delo ljubavi.
https://youtu.be/Iq_TXFpG4c4

Petrodolar

Da nije uveden bretonvudski sistem, petrodolar, Amerika bi 1974. morala da proglasi bankrot. 
Svet se, kako izgleda, danas nalazi u istoj tački.

Svet je u ratu za vrednosti. Potrebno je globalno ustanoviti šta je zajednička vrednost. Stvarna vrednost.

Nafta jeste stvarna vrednost. Možeš se ogrejati ili je sipati u traktor. Problem je što je nepraktična za razmenu, i još veći što je u rukama ljudi sa kojima nije lak dogovor. Osim toga, vrednost korišćenjem nestaje, a ideja je da ide iz ruke u ruku.

Zlato je vrednost? Kome je stvarno potrebno? Kada bi berze metala rekle: ide rat, i treba nam olovo, zlato je neupotrebljivo, zlato bi izgubilo vrednost.

Dolar? Parče naštampanog papira, kao crtež iz slikovnice ili knjige. Stranica iz knjige može nekoga naučiti kada se sadi krompir, kako se pravi staklo, dinamit, čelik... iz dolara se ništa vredno ne može pročitati.

Šta je onda zamenska vrednost? Šta je novac?
Ono što se ljudi dogovore.
Mogu da se dogovore da su školjke novac. Markice za pisma. Razglednice iz Tunisa. Nalepnica sa flaše kokakole. Kilo žita. 
Štagod. I to će biti novac.
Evropljani su za bižuteriju i šarene stakliće kupovali čitave države. Dogovorili su se da je to novac, i da upravo toliko vredi.

Koje su posledice u društvu i državi posle proglašenja bankrota?
Prvi zakon ekonomije je: jedeš koliko zaradiš.
Možeš da jedeš više, ali tada prestaješ da budeš građanin i postaješ rob. Prvo duga, kasnije poverioca.
Trougao dužnik-poverilac-uterivač radi. Prilično je jednostavan. I bizaran.

Drugi zakon ekonomije je da je inflacija najefikasniji način da država otme novac od svojih građana.

https://youtu.be/lUjf514uSmo

Ljudi misle da se SSSR raspao u hladnom ratu.
Nije se raspao. Transformisao se u efikasnu državu, Rusijsku Federaciju. Odbacio je balast: pokrajine sa neruskim stanovništvom, energetske vampire - one koji troše više nego što stvaraju. Postala je efikasna država, i "great again" ušla u 21. vek.
Šta će Amerika ovih dana odbaciti kao balast?

https://youtu.be/TGIvO4eh190

Nacija je politički pojam. Ljudska kreacija.
Kamiondžije svih zemalja se mogu dogovoriti i proglasiti naciju kamiondžija.
Legalno, legitimno, pravno validno, obavezujuće, priznato.
To je nacija. Nju stvaraju loši ljudi.
Narod nije nacija. Narod je stvoren od bogova. Samo bogovi mogu uništiti narod.

Nova normalnost

Postoje padovi posle kojih ne želiš da ustaneš. Svesno, namerno, razumno. Nema svrhe, nema potrebe, nema razloga.
Gotovo je, slomilo se.
A onda, iz do tada tihog dela bića, stigne komanda: gledam te sa strane, ličiš na idiota, ispravi se, uspravi se, nacrtaj uvežbani osmeh i napravi korak. Odmah!
Nemoj se vaditi da ne možeš jer znam da možeš.
Odglumi. Uživi se u ulogu, tekst ionako znaš. Glumi sebe nekada. Sva je prilika da će gluma biti bolja od prethodne spontanosti, poraza, lutanja. Lako je glumiti nekoga ko luta.
Glumljenje života ne produžava nesreću, ne produžava ni život, samo ih stavlja u mirovanje. Odglumljena osećanja neće donositi radost kao prava, ali neće ni stvarati nove povrede, uvećavati bol. Tako je deo večnosti u bolu zamenjen hladnom promišljenom planiranom i naučenom glumom. Ako gluma bude baš dobra, možda potraje, i možda se nikada ne vrate krhotine, neizgovoreno, strah od osude, sećanja na pad.

https://youtu.be/pYxTGWH5Y0U

Neljudska inteligencija

Prava inteligencija je iracionalna.
Sve što je racionalno, logično, razumno, je naučeno. Batinama ili nagradama, svejedno.

Pravi test za razlikovanje ljudske inteligencije od neljudske je ljudska iracionalnost.
Inat. Duhovitost. Strepnja. Zaljubljenost. Ponos. Stid.

Neljudska inteligencija je izuzetno efikasna. U deliću sekunde može da izračuna protok i temperaturu vode, pritisak na turbine, napon generatora, broj okretaja, jačinu polja, stepen indukcije, fazu i frekvenciju... i da za tili čas sinhronizuje hidrocentralu sa mrežom.

Tim ljudi bi to radio satima, pa sutra ponovo, prekosutra odmor, bolovanja, neispavanost, svađa...
Sa nuklearnim centralama stvar je još složenija, očitavanje detektora, istrošenost goriva, ksenonska jama...
Zbog efikasnosti ljude menja neljudska inteligencija.
Rezultati su odlični. Za sada.

Neljudska inteligencija je gotovo besplatna i dostupna za globalno korišćenje.
Niko ne zna ko je napisao, još manje šta je u nju upisao.
Neko paranoičan ili neko zabrinut - dakle čovek, može se zapitati da li je neljudska inteligencija programirana da posle nekog vremena (ili sleda događaja) počne da greši, prestane da radi, izvrši sabotažu, okrene komande u nepovoljnom smeru. Mogla bi da proceni da je, zbog napada kompjuterskog virusa, ugrožena, i da će preduzeti mere da bi sebe zaštitila.
A možda je stigne virus koji može da joj promeni komande.

Kapitalizam bira brzu i laku zaradu na račun sigurnosti, i spaja velike sisteme na neljudsku inteligenciju.
Raste efikasnost, raste i profit. Za sada.

https://youtu.be/B43VHAe8lGA

Naježim se kada, na internetu, robot traži da dokažem da sam čovek.
Još više kada se setim Solženjicinove Sveće na vetru.

Promašeni san

Od kamenog doba do danas, naši preci su se borili za makar malo udobnosti. Svi veliki izumi, od točka do obrtnog polja, nastali su sa tim ciljem. 
U teška vremena ljudi su bili češće gladni nego siti, smrznuti, okruženi opasnostima, teškoćama, izazovima. Izlazeći iz pećina žrtvovali su se da bi stvarali udobnost, sigurnost, makar kratko vreme za odmor... Nadali su se i verovali da će bar neki potomak dočekati taj stan.

I desilo se.
Današnji čovek leži na udobnom krevetu u toploj sobi, jede čips i gleda ekran koji gleda njega. Nema cilj, ne vidi svrhu, nema želje, i nalazi da je život manje-više besmislen.
Ljuska bez sadržaja.
Sadržaj mora biti borba, u protivnom sadržaja nema.

https://youtu.be/qoaH7r2ATQE

"Dugotrajni periodi mira razmaze ljude pa postanu sebični, egoisti, koji ne brinu za opšte stvari, za dugoročne vrednosti, za praunuke,
nego se predaju uživanju u trenutku." Hegel.

Čovek se sastoji od
nade,
želja,
potreba.
Kada se u recept umeša strah, postaje nejestiv.
Umesto da se radujemo zbog onoga što imamo, patimo zbog onoga što nemamo.
Bol ima veći intenzitet od radosti. Tako je napravljen svet.
Ići protiv zakona sveta? Naravno!

Mainstream

Da li je svet stvorio slučaj, ili logos, svest?
Da li je svest nastala slučajno ili oduvek postoji?

Ne volim glavni tok.
Izbegavam mejnstrim. U muzici, vestima, nauci, filmovima, i uopšte u umetnosti.
Drage su knjige koje nisu u izlogu. Nenagrađivane.
Izbegavam mejstrim poslove. Ni pred uperenim pištoljem ne bih postao knjigovođa, mesar, vodoinstalater.

https://youtu.be/bfGjxqSB_eI

Smatra se pouzdanim podatak da su konkvistadori u Evropu doneli 200 000 tona zlata.
Od tog doba do danas kopa se 3000 tona godišnje, što je za 500 godina... milionipo tona.
Naravno da se daleko pre tog doba kopalo zlato za kovanje novca, carske riznice, pozlaćivanje hramova i slavljenje idola.

Ali gle:
Ukupna količina zlata u ljudskim rukama, ukupno na svetu, danas iznosi 171 000 tona.
To je službena procena, podatak sa kojim se slažu sve države sveta.
Gde je resto?

Demokratija

Demokratija je neefikasna. Spora. Dok prođu demokratske procedure, razlog je davno prošao.

Demokratija nije dobra ni u telu.
U zdravom telu nema demokratije. Iako svaki organ radi svoj posao, svi podređuju svoju volju šefu.
Najčešće je stomak šef. Noge trče gde stomak želi, oči gledaju ono što je stomaku ugodno, um smišlja načine da nabavi hranu za šefa....
Nekada je srce šef. Od toga boluju dobri pesnici (loši priznaju ambiciju za šefa).
Nekada je intelekt šef. To je zahtevan i disciplinovan život.
Kome su noge i ruke šef, taj je posvećen sportista, i svi organi prate taj cilj.
Ko ima prljave misli, one misli koji ne dolaze iz uma, sve organe podređuje jednom, centralnom.
Čula su najvažnija umetnicima, ali pravi umetnici uvezuju ih sa maštom. Samo mudraci uspevaju da pomire mozak i srce.
Neko je motor, neko je volan. Motor niko ne vidi, svi gledaju volan.

https://youtu.be/Yd8sRHhV2Qw