Postoje padovi posle kojih ne želiš da ustaneš. Svesno, namerno, razumno. Nema svrhe, nema potrebe, nema razloga.
Gotovo je, slomilo se.
A onda, iz do tada tihog dela bića, stigne komanda: gledam te sa strane, ličiš na idiota, ispravi se, uspravi se, nacrtaj uvežbani osmeh i napravi korak. Odmah!
Nemoj se vaditi da ne možeš jer znam da možeš.
Odglumi. Uživi se u ulogu, tekst ionako znaš. Glumi sebe nekada. Sva je prilika da će gluma biti bolja od prethodne spontanosti, poraza, lutanja. Lako je glumiti nekoga ko luta.
Glumljenje života ne produžava nesreću, ne produžava ni život, samo ih stavlja u mirovanje. Odglumljena osećanja neće donositi radost kao prava, ali neće ni stvarati nove povrede, uvećavati bol. Tako je deo večnosti u bolu zamenjen hladnom promišljenom planiranom i naučenom glumom. Ako gluma bude baš dobra, možda potraje, i možda se nikada ne vrate krhotine, neizgovoreno, strah od osude, sećanja na pad.
https://youtu.be/pYxTGWH5Y0U
Postojanje je večno. Gluma nije.
ОдговориИзбришиNije tačno da posle pada postoje samo dva puta: očajanje ili gluma.
Postoji treći, on je razlog postojanja na Zemlji: promeniti stav.
Ne glumiti promenu, nego prihvatiti borbu.
Primitivni i siromašni narodi su naviknuti na snalaženje, borbu, smišljanje rešenja, akciju. Na kršenje pravila, zakona, ograda.
ОдговориИзбришиZapadnjaci su poslušni, naučeni da budu izdržavani, nagrađivani, kažnjavani, nevoljni i nesposobni da brinu o sebi.
Ustaneš prekasno pa moraš da biraš da li ćeš preskočiiti higijenu ili klopu. Odvučeš se do posla, ista lica isti miris, isti oblici bez boja. Mučnina, zadah, glavobolja, vreme stoji. Izdaleka samo podseća na mamurluk, ali nije, mamurluk je blagoslov jer je bogat osećanjima. Mamurluk je lek a ne bolest, iako ima kliničku sliku i pretežnu prognozu.
ОдговориИзбриши"Pronadji ono sto volis, i pusti da te ubije."
ОдговориИзбришиLičimo na one koji, sedeći na suvozačevom sedištu, snažno pritiskaju pod u želji da zakočimo. Na one koji, kad poleće avion, rukama vuče svoje sedište uvis, pokušavajući da odvojimo avion od tla.
ОдговориИзбришиNaravno da smo svesni da je to nemoguće, da od nas ne zavisi, ali ne odustajemo.
U tome nam prolaze životi. Manje hrabri govore da su učestvovali u postignutom i dostognutom, i dali doprinos, važan i presudan.
Jako me čudi što, oni koji me poznaju, pitaju koga vidim kao krivca za svoj život,
ОдговориИзбришиa ja, umesto krivca, osećam zahvalnost.
Da li pobednik maratona tuguje što je tokom trke padala kiša?
Pobedio je, koga briga.
"Da, da, pozitivno razmišljanje je dobro,
ali
na koga si ljut i šta bi promenio?"
I pokušavam da se setim da li je i mene tako grizla ambicija, da ne vidim da vaga ima dva tasa.
https://youtu.be/RWv8vWcGkQI
Kad te povredi neko blizak, jedino čega se od tada bojiš je blizina. Snaga traume nije u tome što može da ubije, to je slabost. Snaga traume je sposobnost da promeni ličnost.
Ko je uspeo mogao je bolje.
Ko se obogatio mogao je više.
Ko je pobeđivao nije dovoljno.
Ko je voleo mogao je još.
Istrčao sam kilometre, a drugi su pretrčali više.
Upoznao mnoge, neki su upoznali više.
Popio toliko da mogu da me flaširaju, al neko je popio više.
Putovao. Drugi su išli dalje.
Naučio; manje nego drugi.
imao ljubavi, tuge, strepnje i nadu. Veru.
Bio glup, naivan, dobar, tvrdoglav. I gladan i sit svega. Trezan i oduzet, poražen i na tronu.
Bio sam sve, bio sam i ništa.
Ne smatram značajnim što su drugi bili brži, jači, bolji.