Promašeni san

Od kamenog doba do danas, naši preci su se borili za makar malo udobnosti. Svi veliki izumi, od točka do obrtnog polja, nastali su sa tim ciljem. 
U teška vremena ljudi su bili češće gladni nego siti, smrznuti, okruženi opasnostima, teškoćama, izazovima. Izlazeći iz pećina žrtvovali su se da bi stvarali udobnost, sigurnost, makar kratko vreme za odmor... Nadali su se i verovali da će bar neki potomak dočekati taj stan.

I desilo se.
Današnji čovek leži na udobnom krevetu u toploj sobi, jede čips i gleda ekran koji gleda njega. Nema cilj, ne vidi svrhu, nema želje, i nalazi da je život manje-više besmislen.
Ljuska bez sadržaja.
Sadržaj mora biti borba, u protivnom sadržaja nema.

https://youtu.be/qoaH7r2ATQE

"Dugotrajni periodi mira razmaze ljude pa postanu sebični, egoisti, koji ne brinu za opšte stvari, za dugoročne vrednosti, za praunuke,
nego se predaju uživanju u trenutku." Hegel.

Čovek se sastoji od
nade,
želja,
potreba.
Kada se u recept umeša strah, postaje nejestiv.
Umesto da se radujemo zbog onoga što imamo, patimo zbog onoga što nemamo.
Bol ima veći intenzitet od radosti. Tako je napravljen svet.
Ići protiv zakona sveta? Naravno!