Država ne postoji kao fizički entitet, biće. Ne može se videti iz aviona ni kroz prozor voza, ne može se pešačenjem po travi naslutiti gde završava jedna i počinje druga.
Ne može se naučnim metodama videti, izmeriti, instrumentima detektovati njeno postojanje.
Kao neživ entitet, država postoji zahvaljujući bezuslovnoj slepoj veri da ona postoji.
I novac postoji kao religijski objekat; kada bi ljudi rekli da neće da rade za šareni papir nego za hranu i stan, novac bi prestao da postoji. Slepa vera novcu daje vrednost.
Da bi se vera učvrstila, uveden je religijski sistem: institucije državne uprave, i institucije sile - pendrek metak suzavac pandur, poreski sistem, novac...
Kada bi ljudi prestali da veruju u iluzije, videli bi ono što im je sve vreme pred očima: brda, šume, reke, mora. Sunce, Nebo, Zemlju. I život u svom najlepšem obliku, samoodrživ i samodovoljan.
Ne bi videli katastarske parcele, gradske atare, državne zone i pokrajinske granice.
Ali,
ljudi koji slepo veruju u države, gle, ne veruju u bogove!
Nisu ih videli, ne mogu ih opipati, izmeriti, dokazati. Zato ih proglašavaju nepostojećim. Teorijama zavera.
Ali slepo veruju u tamnu energiju i još tamniju materiju. Veruju u evoluciju, u nastanak pčele od cveta, vuka od ovce,
u globalno zagrevanje, opasnost od kravljeg prdeža i ekološki značaj električnih vozila.
Većina veruje u institucionalizovane religijske sisteme i zakonom odobrena i proglašena verovanja.
Manjina veruje u ono što vidi svojim čulima, i prezire institucionalizovane religijske sisteme.
Нема коментара:
Постави коментар