Društvo dronova

Dronovi su navođeni projektili.
U njih su unapred upisani ciljevi, mape puta i način orjentacije.
Postoje dronovi koji su samoubice, postoje i izviđački, špijunski dronovi. Postoje dronovi koji vode druge dronove.
Efikasne zaštite od dronova nema.

Dronovi nemaju savest. Nikada ne podnose ostavke, ne odustaju od zadatog cilja, ne odbijaju naređenja.

Prvi su programirani decenijama, skupo, sporo, sa puno ubeđivanja.
Ostali su učili od njih, prepisujući u sebe programe prvih dronova.

Sedamdesetih se išlo do Rijeke, do ukotvljenih američkih vojnih brodova. Od pijanih vojnika su kupovali spitfajer jakne, vojničke čizme, ambleme vojske i činove, i ponosno ih šetali po Beogradu hvaleći se i ponoseći rekvizitima.
Kasnije vozom do Trsta po levis jakne i farmerke. U London po gitare i bubnjeve, usput kubik ploča.
U Mađarsku po najke i tajgerke, kengurke i diadora trenerke.
Iz Amerike su naručivane starke, iz Japana tehnika, od džepnog tetrisa do pojačala i zvučnika.

Kupovali su se simboli, brendovi. Ideologija, kultura, američki ciljevi i američki način života.

Pankeri su na kožnim jaknama nosili britanske zastave, ne shvatajući da je pank subverzivni anarhistički antibritanski antikolonijalni pokret. Jbg, dolazio je iz Britanije.
Pank je bio anarhistički program za buduće dronove.

Rokeri su u fajerkama sa američkom zastavom na rukavu svirali, Dilana koji se borio protiv američke imperije. I to je bio program groteske i šizofrenije.
Nisu razumeli o čemu pevaju Flojdi, slušali su samo melodiju.

Šminkeri su nosili buduće eldžibitejske simbole i slavili zapadni ideal slobode i američki način života.

Dizelaši su bili autohtoni pokret koji je slavio konjokradice, secikese, kriminalce i ubice. Jednostavan program za dronove sa niskim i.q.

Antifa aktivisti su progutali antisrpstvo kao program, nepromenljiv i nezamenljiv.

Nacionalisti su se samoprogramirali TV programima koji su zbog programiranja stvoreni.

Religijski program je zahvatio deo neopredeljenih, pretvarajući ih u pokorne.

Način života i korupcija ugrađena u sistem je isprogramirala "snalažljive" "namazane" na stvaranje veza u svim institucijama. Program je bio "sve može preko veze".

Ostati neprogramiran u društvu dronova je vodilo u odbacivanje, ostrakovanje, društveno neprihvatanje, neprilagođenost. Podsmeh, ponižavanje, zatvorena vrata. Život izvan margine.
Marginalne grupe su "demokratijom" dobile priliku da učitaju naizgled neutralan program - postali su glasači, navijači.

I kulturna elita je programirana. U državnim stanovima po dva ara i državnim parama donosili su strane predstave i uopšte umetnost, ne shvatajući da se kubizam, dadaizam, DeBor, Bergman i Flober ne mogu nakalemiti na tek drugu generaciju neseoskog stanovništva. Tako su nastale groteske u arhitekturi, pozorištu, muzici, urbanizmu...

Svaki dron prati program, identifikuje se sa programom, i nudi ga drugim, mladim i još neprogramiranim ljudima kao svrhu života.

Krivi smo mi.