четвртак, 20. фебруар 2020.

Arsenije Tarkovski

- Pao sam i našao tu takve stvari... korenje, grmlje... Da li Vam je ikada palo na pamet da biljke mogu osećati, čak razumeti... Drveće, ovaj lešnik...
- To je jova.
- Nije važno. Nikuda ne žure. A mi žurimo, sujetni smo, govorimo banalnosti. To je zato što ne verujemo prirodi koja je u nama. Stalno neko nepoverenje, žurba, nedostatak vremena da se stane i razmisli.

........................

Svaki trenutak naših susreta slavili smo kao bogojavljenje. Sami na svetu. Ti si bila smelija i lakša od ptičjeg krila. Niz stepenice, vrtoglavo, strčala si i povela me kroz mokri jorgovan u posed svoj sa druge strane ogledala. Noć kad se spusti milost mi bi darovana, otvoriše se oltarske dveri, i u tami je sijalo, u laganom počinku, golo telo. Probudivši se rekoh: "budi blagoslovena!" iako znadoh kako je smeo i drzak blagoslov moj. A ti si spavala i dotakla vekovnu modrinu vasione dok se jorgovan pružao po stolu. Dirnuti plavetnilom tvoji kapci spokojni su bili a ruka topla. A u kristalu pulsirale reke, dimile se gore i svetlucala mora. Ti si držala sferu kristalnu na dlanu svom i spavala na tronu. I, bože pravedni, ti si bila moja. Probudila si se i najednom preobrazila u svakodnevni ljudski rečnik. I reč pod grlom punom snagom ispuni se i reč "ti" izmeni se i dobi novi smisao "car". Sve se preobrazilo u svetu, čak i obične stvari, lavor, bokal, kada, stoje između nas kao na straži. Slojevita i tvrda voda nosila nas je u nepoznato. Smenjivali su se pred nama, kao priviđenja, gradovi, čudesno lepi. Pod našim nogama rasla je nana i ptice slediše korak naš. Ribe su iskakale iz vode i nebo nam se pred očima otvorilo, dok je sudbina tragom išla za nama kao ludak sa nožem u ruci.


7 коментара:

  1. Palo mi je napamet...i znam odavno da biljke i ne samo one, već sve što je živo može osećati i razumeti.
    A ono što izgleda kao neživo - kao kamen, kao zvezda, kao galaksija, kao voda... ima svoj jezik shvatanja, svoj način sporazumevanja i života po sopstvenim, strogim zakonima.

    Te jezike tek natucamo, ili ih uopšte ne razmemo.

    ОдговориИзбриши
  2. "Svaki trenutak naših susreta slavili smo kao bogojavljenje.
    Sami na svetu".

    Pesma nad pesmama. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ti si bila smelija i lakša od ptičjeg krila. :-*

    ОдговориИзбриши
  4. Pod našim nogama rasla je nana i ptice slediše korak naš. :-*

    ОдговориИзбриши
  5. U odelu, s kravatom i akten-tašnom,
    begunac,
    usamljen i zgranut, kao da je zalutao, kao da nikada nije video šumu, potok, livadu, čisto nebo...

    Stranac, ne razume jezik Prirode, ne razume više ni sebe.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nekada je znao, ali ga je vremenom zaboravio.
      Čežnja ge je dovela na ovo mesto, traži izgubljeno.

      Избриши
  6. Već vidim kako skida sve sa sebe i baca na sve četiri strane sveta,
    trči bos i peva iz sveg glasa,
    raduje se kao malo dete. :)

    ОдговориИзбриши