понедељак, 10. фебруар 2020.

Vetar

Samo se krivci plaše, i oluje i sivog neba.
Bacam pesak protiv vetra a vetar ga vraća.
Sneg će pasti preko snega, kiša preko kiše,
samo se vetar ne suprotstavlja vetru.
Nevidljiv a drveće pred njim saginje glavu.
Visoko letimo, zbog malo vetra padamo.
Dok smo ostavljali svoje glasove iza sebe,
predavali ih vetru,
zvezde su počele da gore i stvorio se novi glas,
jači od vetra,
koji smo polako prepozavali kao svoj,
ovoga puta odlučan da spasi jedini život koji može da spasi.
Zmajevi ne lete sa vetrom nego protiv njega.
Tek kad kreneš protiv vetra saznaš svoju snagu.
Mi smo maslačak, u složenosti zaslepljeni
možemo videti kroz oči svakog čoveka
do početka vremena.
Sramota nikada nije lagala istini.
Mač starih bitaka, kruna starih kraljeva,
srećnih jednostavnih i tužnih stvari
glas vetra je glas naše sudbine.
Nisam znao da je svet tako mali
i da je vreme zauvek nebitno.

Vetar tera kapljice na prozor,
moja je poslednja,
čekam...

16 коментара:

  1. Divna poema, filozofska, zvuči kao najlepši psalm.
    Hvala ti. :*

    ОдговориИзбриши
  2. Svako može da pronađe ovde neku misao, da je prepozna kao sebi blisku, da je uzme i ponese sa sobom, razmišlja putem sve dogod ga noge nose, zadovoljan kao da je pronašao zlatnu žicu. :)

    "Zmajevi ne lete sa vetrom nego protiv njega.
    Tek kada kreneš protiv vetra saznaš svoju snagu."

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ili ga neka misao zagolica kao nedokučiva zagonetka, pa duma li duma,
      sve dok ga glava ne zaboli, pa opet ništa, sve dok ne naiđe onaj koji zna.
      Bosonogi hakim.

      "Dok smo ostavljali svoje glasove iza sebe, predavali ih vetru, zvezde su počele da gore i stvorio se novi glas, jači od vetra, koji smo polako prepoznavali kao svoj, ovoga puta odlučan da spasi jedini život koji može da spasi."

      Prst na čelo meni ne pomaže. :)

      Избриши
    2. Nema nedokučivog, postoji samo ograničen um. :)

      Избриши
    3. Uostalom i ja sam samo maslačak, zbunjena u svoj svojoj zagonetnoj složenosti, tumaram i zagledam se u oči svakog prolaznika, pokušavam da saznam, da doprem do suštine, do samog početka vremena, ali - ćorak!

      Šta ću? :)

      Избриши
  3. Svet postaje sve veći za moj umorni korak, a vreme sve kraće.
    Ko se to poigrava sa mojim merama?

    ОдговориИзбриши
  4. Ne vredi brojati..
    Bezbrojne kapi kliziće još dugo niz tvoje prozore, čas kao blaga prolećna kiša - nekad kao besni nalet nepogode iz olujnih oblaka, uz munje i tresak gromova.

    Ne čekaj, ne gubi vreme. Raduj se, uživaj.
    Poslednja kap ionako bane iznenada, neželjena kao nezvan gost.

    Vetar se šunja iza leđa, ne zna se ni kada ni šta nosi.

    ОдговориИзбриши
  5. Imamo u sebi gene mnogih predaka, mozda cak i boga, i potencijal da budemo neki od njih.
    Svi postoje u nama, od Adama naovamo. Ko cemo postati? Onaj koga odaberemo i u ciju ulogu udjemo.
    Od potencijala do realizacije je dug put, ceo zivot.

    ОдговориИзбриши
  6. Neki kažu da je do hrabrosti, ili do sudbine, okolnosti, ličnog izbora ili božje zamisli.
    Ne možemo do kraja znati.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Imamo dosta pameti i hrabrosti, nedostaje nam bar nešto mudrosti. Naši izbori su prečesto štetni, rušilački, pogrešni.
      Mislim da to ne može biti po božijoj zamisli. Ili ipak može?
      Ono što mogu da vidim je kako sami sebi krojimo sudbinu.

      Избриши
  7. Neko kroji, makazama, neko zida ciglama.
    Neko kopa.
    Neko promislja.
    Vise volim da ceo dan razmisljam i onda pet minuta radim
    nego da pet minuta razmisljam i ceo dan radim.
    Rezultat u oba slucaja ne izostaje,
    ali su rezultati dijametralno razliciti.

    ОдговориИзбриши
  8. Одговори
    1. Čvrsto stežem i ne puštam, možda pređe malo i na mene?
      :-* :-* :)*

      Избриши