петак, 28. фебруар 2020.

Kafana

Znanje je moć  a neznanje blagoslov.
Odluka koju donese znanje uvek obavezuje, postaje teška prepreka, katkad neprijatelj;
neznanje nikada ne donosi važne odluke, prepušta to srcu.
Doneta odluka te obavezuje, sputava, ograničava.
Kada doneseš odluku više nisi slobodan. Postaješ njen rob.
Prestaješ da budeš ti i postaješ svoja odluka.
Tužno je što nam to niko ne govori dok smo mladi.




Najnesrećnija osoba u kafani je vlasnik kafane.
On mora da bude trezan u drustvu pripitih,
i da, kad isprati i poslednjeg veseljaka, složi stanje robe i kasu, i spremi izveštaje za knjigovodju, poresku upravu i banku.
Ne pije, ni kap, šteka pare.
Kada skupi dovoljno pozvaće društvo i potrošiti ih na piće i muziku.

9 коментара:

  1. Govorili su i govorili, ali ko može ubediti mladost da su joj odluke pogrešne?
    Sve odluke su bile moj izbor - to sam ja ovakva kakva sam sada.
    Sada bi bile sasvim neke druge i ko zna ko bi onda bila ja? :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ne zna se ko pravi gore greške, znanje ili neznanje.
    I ne zna se ko se više kaje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Okajavanje je najlakše u kafanici, uz muziku i čaše od kristala. :)

      Избриши
  3. Sve kafane zatvoriti, a stalne goste pretvori
    u ekološke brigade. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Ukinuti jedinu slobodnu zonu gde svako može da bude ono što jeste?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Takve kafane nestaju, zamenjuju ih moderne i klubovi, gde se svako pretvara u ono što nije.

      Избриши
  5. Usamljenici, iznevereni... nesrećno zaljubljeni,
    propali političari, bankrot bankari, pesnici željni aplauza, filozofi bez tribine, izviždani glumci, beskućnici, lopovi bez perspektive... i svi udruženi očajnici, izbeglice iz života -
    trk u "Poslednju šansu", ako još postoji :)

    ОдговориИзбриши
  6. Razgovor u kafani pogresno shvataju kao razgovor sa prijateljem.
    A mozda i ne sasvim pogresno.
    Muzika utice da dusa zatreperi, da bolne pritisnute i potisnute emocije izadju iz pretegnutog srafstuka.
    A alkohol davi inhibicije.
    Tada covek prizna i izgovori ono sto ni pred uperenim pistoljem ne bi.
    To priznanje samo naizgled izgovara drugom, a izgovara i priznaje jedino sebi.
    Sagovornik je samo dekor, jer i on tek skuplja hrabrost da sebi prizna ono sto od drugih krije.
    Posmatrac vidi dva pijanca koji pricaju o razlicitim stvarima, i jako lako osudjuje i i pijance i pice. On je utoj grupi jedin nesnadjen, on jedini ne razume, iako je jedini trezan.
    Psihoterapija, ispovedaonica, imaju istu ulogu, isti cilj, nameru,
    ali snazno promasuju fudbal zbog naucenog odnosa prema autoritetu.
    Kafana je institucija.
    Blog takodje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Umesto na kanabe kod nekog otupelog frojda,
      ili u kafanicu na čoškiću, više volim da dođem ovde kod tebe.
      Fina muzikica, osmesi i cmokcmokovi, bez svađa, tuče, razbijenih flaša i glava.
      A posle seanse nema srama, nema kajanja, ne treba rasola ni aspirina.
      Čak svako svakog sluša i pokušava da razume.
      Pa gde to još ima? :)

      Избриши