Nova normalnost

Postoje padovi posle kojih ne želiš da ustaneš. Svesno, namerno, razumno. Nema svrhe, nema potrebe, nema razloga.
Gotovo je, slomilo se.
A onda, iz do tada tihog dela bića, stigne komanda: gledam te sa strane, ličiš na idiota, ispravi se, uspravi se, nacrtaj uvežbani osmeh i napravi korak. Odmah!
Nemoj se vaditi da ne možeš jer znam da možeš.
Odglumi. Uživi se u ulogu, tekst ionako znaš. Glumi sebe nekada. Sva je prilika da će gluma biti bolja od prethodne spontanosti, poraza, lutanja. Lako je glumiti nekoga ko luta.
Glumljenje života ne produžava nesreću, ne produžava ni život, samo ih stavlja u mirovanje. Odglumljena osećanja neće donositi radost kao prava, ali neće ni stvarati nove povrede, uvećavati bol. Tako je deo večnosti u bolu zamenjen hladnom promišljenom planiranom i naučenom glumom. Ako gluma bude baš dobra, možda potraje, i možda se nikada ne vrate krhotine, neizgovoreno, strah od osude, sećanja na pad.

https://youtu.be/pYxTGWH5Y0U

Neljudska inteligencija

Prava inteligencija je iracionalna.
Sve što je racionalno, logično, razumno, je naučeno. Batinama ili nagradama, svejedno.

Pravi test za razlikovanje ljudske inteligencije od neljudske je ljudska iracionalnost.
Inat. Duhovitost. Strepnja. Zaljubljenost. Ponos. Stid.

Neljudska inteligencija je izuzetno efikasna. U deliću sekunde može da izračuna protok i temperaturu vode, pritisak na turbine, napon generatora, broj okretaja, jačinu polja, stepen indukcije, fazu i frekvenciju... i da za tili čas sinhronizuje hidrocentralu sa mrežom.

Tim ljudi bi to radio satima, pa sutra ponovo, prekosutra odmor, bolovanja, neispavanost, svađa...
Sa nuklearnim centralama stvar je još složenija, očitavanje detektora, istrošenost goriva, ksenonska jama...
Zbog efikasnosti ljude menja neljudska inteligencija.
Rezultati su odlični. Za sada.

Neljudska inteligencija je gotovo besplatna i dostupna za globalno korišćenje.
Niko ne zna ko je napisao, još manje šta je u nju upisao.
Neko paranoičan ili neko zabrinut - dakle čovek, može se zapitati da li je neljudska inteligencija programirana da posle nekog vremena (ili sleda događaja) počne da greši, prestane da radi, izvrši sabotažu, okrene komande u nepovoljnom smeru. Mogla bi da proceni da je, zbog napada kompjuterskog virusa, ugrožena, i da će preduzeti mere da bi sebe zaštitila.
A možda je stigne virus koji može da joj promeni komande.

Kapitalizam bira brzu i laku zaradu na račun sigurnosti, i spaja velike sisteme na neljudsku inteligenciju.
Raste efikasnost, raste i profit. Za sada.

https://youtu.be/B43VHAe8lGA

Naježim se kada, na internetu, robot traži da dokažem da sam čovek.
Još više kada se setim Solženjicinove Sveće na vetru.

Promašeni san

Od kamenog doba do danas, naši preci su se borili za makar malo udobnosti. Svi veliki izumi, od točka do obrtnog polja, nastali su sa tim ciljem. 
U teška vremena ljudi su bili češće gladni nego siti, smrznuti, okruženi opasnostima, teškoćama, izazovima. Izlazeći iz pećina žrtvovali su se da bi stvarali udobnost, sigurnost, makar kratko vreme za odmor... Nadali su se i verovali da će bar neki potomak dočekati taj stan.

I desilo se.
Današnji čovek leži na udobnom krevetu u toploj sobi, jede čips i gleda ekran koji gleda njega. Nema cilj, ne vidi svrhu, nema želje, i nalazi da je život manje-više besmislen.
Ljuska bez sadržaja.
Sadržaj mora biti borba, u protivnom sadržaja nema.

https://youtu.be/qoaH7r2ATQE

"Dugotrajni periodi mira razmaze ljude pa postanu sebični, egoisti, koji ne brinu za opšte stvari, za dugoročne vrednosti, za praunuke,
nego se predaju uživanju u trenutku." Hegel.

Čovek se sastoji od
nade,
želja,
potreba.
Kada se u recept umeša strah, postaje nejestiv.
Umesto da se radujemo zbog onoga što imamo, patimo zbog onoga što nemamo.
Bol ima veći intenzitet od radosti. Tako je napravljen svet.
Ići protiv zakona sveta? Naravno!

Mainstream

Da li je svet stvorio slučaj, ili logos, svest?
Da li je svest nastala slučajno ili oduvek postoji?

Ne volim glavni tok.
Izbegavam mejnstrim. U muzici, vestima, nauci, filmovima, i uopšte u umetnosti.
Drage su knjige koje nisu u izlogu. Nenagrađivane.
Izbegavam mejstrim poslove. Ni pred uperenim pištoljem ne bih postao knjigovođa, mesar, vodoinstalater.

https://youtu.be/bfGjxqSB_eI

Smatra se pouzdanim podatak da su konkvistadori u Evropu doneli 200 000 tona zlata.
Od tog doba do danas kopa se 3000 tona godišnje, što je za 500 godina... milionipo tona.
Naravno da se daleko pre tog doba kopalo zlato za kovanje novca, carske riznice, pozlaćivanje hramova i slavljenje idola.

Ali gle:
Ukupna količina zlata u ljudskim rukama, ukupno na svetu, danas iznosi 171 000 tona.
To je službena procena, podatak sa kojim se slažu sve države sveta.
Gde je resto?

Demokratija

Demokratija je neefikasna. Spora. Dok prođu demokratske procedure, razlog je davno prošao.

Demokratija nije dobra ni u telu.
U zdravom telu nema demokratije. Iako svaki organ radi svoj posao, svi podređuju svoju volju šefu.
Najčešće je stomak šef. Noge trče gde stomak želi, oči gledaju ono što je stomaku ugodno, um smišlja načine da nabavi hranu za šefa....
Nekada je srce šef. Od toga boluju dobri pesnici (loši priznaju ambiciju za šefa).
Nekada je intelekt šef. To je zahtevan i disciplinovan život.
Kome su noge i ruke šef, taj je posvećen sportista, i svi organi prate taj cilj.
Ko ima prljave misli, one misli koji ne dolaze iz uma, sve organe podređuje jednom, centralnom.
Čula su najvažnija umetnicima, ali pravi umetnici uvezuju ih sa maštom. Samo mudraci uspevaju da pomire mozak i srce.
Neko je motor, neko je volan. Motor niko ne vidi, svi gledaju volan.

https://youtu.be/Yd8sRHhV2Qw

Studentski blok

Još osećam hladnoću vodenih topova 1996. Obrve su mi se zaledile, kapa je bila bar kilo teža i cedila se niz čelo. Tada sam imao dugu kosu, danima spavao u Krsmancu i demonstrirao protiv Bande Crvene.
Kerove smo vređali sa AV-AV, nismo tada znali da smo prizvali zlo.
Želeli smo pad crvenog gestapoa, gašenje debea, slanje državnika na sud.
Crveni gestapo je mučio političke zatvorenike, neprijatelje Druga Dolanca i Druga Kuplerštajna.
Sin Druga Dolanca je, gle, danas direktor Službe. Sudbina Druga Kuplerštajna nije javno poznata, iako neki Bakareci i danas laju kao gladna štenad.
Znao sam ja da će doći nove generacije,
zar da zateknu komunizam, Dolanca i Kuplerštajna? Bandu crvenu?
Nikako, zlo je moralo biti oterano!
Slobin suzavac je tada bio slab, nije oterao ni nas, kamoli crvene bubašvabe. Plakali smo u terazijskom prolazu gde je ciga prodao stotine marama. Jednu sam doneo kući, oprao od suzavca i poklonio onoj koju volim. Ne čuva ona. Ne zna da je ta marama videla Slobine suzavce, vodene topove, Šut u but tadašnjem Radomanu, tužnu priču, tri noći u Krsmancu... 
https://youtu.be/1tPDp0SfyH0

Al devedesetšesta je donela devedesetsedmu, godinu kada je Banda Crvena predala glavni grad.
Nama? Opoziciji? Nekome? 
E ybg. Predali su vlast onima koji su se zbog vlasti posvađali.
Tuga buržoaska. Iz toplih stanova prešli su u kuće. Na dedinju? Naravno.

Danas je studentski blok, koji proizvodi Drašković, simbol protesta i borbe za slobodu.
Yebote, igrica se okrenula naglavačke.
Drašković iz redova Napredne Stranke navija protiv Napredne Stranke.
Jednom je izdao studente, opet će. Nuklearni Raspad Gowneta... pretvaranje u slugu lizacha boolje. 
Dakle, Drašković nije lizač, nego sluga lizača. Dno sa kojeg nema vađenja.

https://www.mojnovisad.com/files/_thumb/600x400/news/7/1/7/66717/66717-studentski-blok-cokolada-1.jpg

Trka

Jednom će završiti trka. Proći ćemo kroz cilj.
Da li će se računati najbrže vreme? Najsporije vreme?
Ili prolazak kroz cilj okićen medaljama, diplomama, titulama i odlikovanjima?
Da li je važno imati navijače, podršku sa tribina? Da li je podrška važna na cilju, ili tokom trke?
Da li je važno ostaviti putokaze i tragove? Kome? Ko ne stvara svoje, neće uzeti tuđe.
Neko prođe kroz cilj uzdignutih ruku, zajapuren od adrenalina, straha i inata, odlučnosti, poleta, u borbi za nedostižne ideale.
Neko prođe kroz cilj ne osetivši, bez svesti o učinjenom i neučinjenom, spavajući na neki od stotina načina. Ipak, svest o učinjenom donosi zadovoljstvo, ispunjenost, konačno i mir. Na cilju ispunjeno dobija okvir koji je oduvek nedostajao, bez kojeg je većina slika bila nejasna i nepotpuna, iskrivljena kao znak pitanja.
Mir je teško dostižan ideal i pesnicima i ratnicima. 

https://youtu.be/hA0F1LikpNk