Mainstream

Da li je svet stvorio slučaj, ili logos, svest?
Da li je svest nastala slučajno ili oduvek postoji?

Ne volim glavni tok.
Izbegavam mejnstrim. U muzici, vestima, nauci, filmovima, i uopšte u umetnosti.
Drage su knjige koje nisu u izlogu. Nenagrađivane.
Izbegavam mejstrim poslove. Ni pred uperenim pištoljem ne bih postao knjigovođa, mesar, vodoinstalater.

Smatra se pouzdanim podatak da su konkvistadori u Evropu doneli 200 000 tona zlata.
Od tog doba do danas kopa se 3000 tona godišnje, što je za 500 godina... milionipo tona.
Naravno da se daleko pre tog doba kopalo zlato za kovanje novca, carske riznice, pozlaćivanje hramova i slavljenje idola.

Ali gle:
Ukupna količina zlata u ljudskim rukama, ukupno na svetu, danas iznosi 171 000 tona.
To je službena procena, podatak sa kojim se slažu sve države sveta.
Gde je resto?

Demokratija

Demokratija je neefikasna. Spora. Dok prođu demokratske procedure, razlog je davno prošao.

Demokratija nije dobra ni u telu.
U zdravom telu nema demokratije. Iako svaki organ radi svoj posao, svi podređuju svoju volju šefu.
Najčešće je stomak šef. Noge trče gde stomak želi, oči gledaju ono što je stomaku ugodno, um smišlja načine da nabavi hranu za šefa....
Nekada je srce šef. Od toga boluju dobri pesnici (loši priznaju ambiciju za šefa).
Nekada je intelekt šef. To je zahtevan i disciplinovan život.
Kome su noge i ruke šef, taj je posvećen sportista, i svi organi prate taj cilj.
Ko ima prljave misli, one misli koji ne dolaze iz uma, sve organe podređuje jednom, centralnom.
Čula su najvažnija umetnicima, ali pravi umetnici uvezuju ih sa maštom. Samo mudraci uspevaju da pomire mozak i srce.
Neko je motor, neko je volan. Motor niko ne vidi, svi gledaju volan.

Studentski blok

Još osećam hladnoću vodenih topova 1996. Obrve su mi se zaledile, kapa je bila bar kilo teža i cedila se niz čelo. Tada sam imao dugu kosu, danima spavao u Krsmancu i demonstrirao protiv Bande Crvene.
Kerove smo vređali sa AV-AV, nismo tada znali da smo prizvali zlo.
Želeli smo pad crvenog gestapoa, gašenje debea, slanje državnika na sud.
Crveni gestapo je mučio političke zatvorenike, neprijatelje Druga Dolanca i Druga Kuplerštajna.
Sin Druga Dolanca je, gle, danas direktor Službe. Sudbina Druga Kuplerštajna nije javno poznata, iako neki Bakareci i danas laju kao gladna štenad.
Znao sam ja da će doći nove generacije,
zar da zateknu komunizam, Dolanca i Kuplerštajna? Bandu crvenu?
Nikako, zlo je moralo biti oterano!
Slobin suzavac je tada bio slab, nije oterao ni nas, kamoli crvene bubašvabe. Plakali smo u terazijskom prolazu gde je ciga prodao stotine marama. Jednu sam doneo kući, oprao od suzavca i poklonio onoj koju volim. Ne čuva ona. Ne zna da je ta marama videla Slobine suzavce, vodene topove, Šut u but tadašnjem Radomanu, tužnu priču, tri noći u Krsmancu... 
https://youtu.be/1tPDp0SfyH0

Al devedesetšesta je donela devedesetsedmu, godinu kada je Banda Crvena predala glavni grad.
Nama? Opoziciji? Nekome? 
E ybg. Predali su vlast onima koji su se zbog vlasti posvađali.
Tuga buržoaska. Iz toplih stanova prešli su u kuće. Na dedinju? Naravno.

Danas je studentski blok, koji proizvodi Drašković, simbol protesta i borbe za slobodu.
Yebote, igrica se okrenula naglavačke.
Drašković iz redova Napredne Stranke navija protiv Napredne Stranke.
Jednom je izdao studente, opet će. Nuklearni Raspad Gowneta... pretvaranje u slugu lizacha boolje. 
Dakle, Drašković nije lizač, nego sluga lizača. Dno sa kojeg nema vađenja.

https://www.mojnovisad.com/files/_thumb/600x400/news/7/1/7/66717/66717-studentski-blok-cokolada-1.jpg

Trka

Jednom će završiti trka. Proći ćemo kroz cilj.
Da li će se računati najbrže vreme? Najsporije vreme?
Ili prolazak kroz cilj okićen medaljama, diplomama, titulama i odlikovanjima?
Da li je važno imati navijače, podršku sa tribina? Da li je podrška važna na cilju, ili tokom trke?
Da li je važno ostaviti putokaze i tragove? Kome? Ko ne stvara svoje, neće uzeti tuđe.
Neko prođe kroz cilj uzdignutih ruku, zajapuren od adrenalina, straha i inata, odlučnosti, poleta, u borbi za nedostižne ideale.
Neko prođe kroz cilj ne osetivši, bez svesti o učinjenom i neučinjenom, spavajući na neki od stotina načina. Ipak, svest o učinjenom donosi zadovoljstvo, ispunjenost, konačno i mir. Na cilju ispunjeno dobija okvir koji je oduvek nedostajao, bez kojeg je većina slika bila nejasna i nepotpuna, iskrivljena kao znak pitanja.
Mir je teško dostižan ideal i pesnicima i ratnicima. 

Mislim, dakle... džuboks na granici

... dakle,
pre nego dođe do postojanja,
Ko je taj ko misli, da bi kao posledicu mišljenja  počeo da postoji?

https://youtu.be/ySzmPrm5Urw

Sinusoida vrhom dodiruje jednu granicu a dnom drugu. Nekad jača nekad slabija, brža ili sporija, i postoji u okviru granica.
Kada bi prešla granice prestala bi da bude sinusoida. Prestala bi da postoji, ili bi se, još gore, pretvorila u strašno čudovište, u nazubljenog monstruma, jer je nemoguće porasti preko granice.

"Ti, koji moraš, mrtav jesi!" uči pesnik.

Postanje

Učimo o atomima, gradivnim jedinicama. Odavno znamo da nisu atomos - nedeljivi.
Za ocenu učimo da je sav svet nastao od najsitnijeg, gradivnog, ka krupnijem. Da se zamak sastoji od atoma koji su poređani stvorili zrnca peska, da se pesak spojio u kamen pa da je kamenom izgrađen zamak.
Obrnuto je:
Prvo je nastao ceo zamak kao ideja, zatim kao crtež, onda kao namera i jasan plan, i tek tada su stigli dunđeri i kamen sa ugrađenim atomima.
Ako unazad analiziramo pesmu i potražimo od čega je sagrađena, naći ćemo strofe, zatim rime, ispod toga slova. 
Pesma je nastala od slova? Nikako, prvo je nastala pesma kao celina, a zatim su je slova podigla do vidljivog sveta.

Sve na svetu stvoreno je od ideje. Celovito, savršeno, završeno.
Nije bilo stvaranja od nižeg ka višem, od atoma do zamka, od slova do pesme.
Prvo je stvorena celina. Zatim su stvoreni delovi.

Nauka uporno pokušava da tražeći najmanju gradivnu česticu objasni svet.
Da pronalaženjem sastavnih delova razume celinu.
To je vožnja sa podignutom ručnom kočnicom.
Sastavni delovi kuće su silicijum, kalcijum, ugljenik, natrijum i kiseonik. Da li će na toj hrpi metala rode napraviti gnezdo, a veverice skladište oraha? Nikako, to je samo hrpa ničega, bez ideje.

Moderne nauke ideju zovu Informacija. Informacija je zapisan recept u krompiru kako da spoji vodonik, ugljenik i kiseonik i napravi slatku krtolu?
Pogrešno.
Čak i tu informaciju je stvorila ideja.
Logos.

Svaka naša misao stvara stvarnost. Stvara i nas koji mislimo. U čemu se onda nalazi ta misao?
U nama,
dok znamo ko smo :)

Ko je ovde lud?

"Država je instrument sile, koji primenjuje silu u korist vladajuće klase" - udžbenička definicija.
Ko se ne uklapa u prosek, ko se razlikuje od drugih, smatra se ludim.
U plemenu ljudoždera, recimo, proglašavaju ludim svakoga ko ne jede ljude. Lud je, potpuno i nesumnjivo, i zaslužuje lečenje.

Definicija ludila je, knjige kažu, nemogućnost komunikacije sa drugima i sa sobom.

Drugi retko zaslužuju obraćanje, i nije greh odbiti, uskratiti, prekinuti komunikaciju. Nekoga ko riče, rita i pljuje ne treba častiti lepim rečima. Komunikacija sa drugima nije moguća ukoliko "drugi" nisu svesna bića.

Što se tiče komunikacije sa sobom, prvo pitanje je "Ko" bi trebalo da komunicira, a drugo: ko je taj "sobom". Odgovori otkrivaju potpuno nov i nepoznat svet.

Posebno je problematičan autoritet koji se usudio da u udžbenik stavi dijagnozu a da pre toga nije sebi prepisao makar godinu samice.