субота, 7. децембар 2024.

Postanje

Učimo o atomima, gradivnim jedinicama. Odavno znamo da nisu atomos - nedeljivi.
Za ocenu učimo da je sav svet nastao od najsitnijeg, gradivnog, ka krupnijem. Da se zamak sastoji od atoma koji su poređani stvorili zrnca peska, da se pesak spojio u kamen pa da je kamenom izgrađen zamak.
Obrnuto je:
Prvo je nastao ceo zamak kao ideja, zatim kao crtež, onda kao namera i jasan plan, i tek tada su stigli dunđeri i kamen sa ugrađenim atomima.
Ako unazad analiziramo pesmu i potražimo od čega je sagrađena, naći ćemo strofe, zatim rime, ispod toga slova. 
Pesma je nastala od slova? Nikako, prvo je nastala pesma kao celina, a zatim su je slova podigla do vidljivog sveta.

Sve na svetu stvoreno je od ideje. Celovito, savršeno, završeno.
Nije bilo stvaranja od nižeg ka višem, od atoma do zamka, od slova do pesme.
Prvo je stvorena celina. Zatim su stvoreni delovi.

Nauka uporno pokušava da tražeći najmanju gradivnu česticu objasni svet.
Da pronalaženjem sastavnih delova razume celinu.
To je vožnja sa podignutom ručnom kočnicom.
Sastavni delovi kuće su silicijum, kalcijum, ugljenik, natrijum i kiseonik. Da li će na toj hrpi metala rode napraviti gnezdo, a veverice skladište oraha? Nikako, to je samo hrpa ničega, bez ideje.

Moderne nauke ideju zovu Informacija. Informacija je zapisan recept u krompiru kako da spoji vodonik, ugljenik i kiseonik i napravi slatku krtolu?
Pogrešno.
Čak i tu informaciju je stvorila ideja.
Logos.

Svaka naša misao stvara stvarnost. Stvara i nas koji mislimo. U čemu se onda nalazi ta misao?
U nama,
dok znamo ko smo :)

https://youtu.be/feZzLK-YLwg

28 коментара:

  1. Sviđa mi se kako razmišljaš, jednostavno, jasno, logično.
    Šteta što sam išla u drugačiju školu, naučili me da nema kule bez cigle i maltera, bez građevinskog materijala ideja i plan ostaju samo kula u vazduhu.

    Još kad bi mi objasnio ko je i zašto osmislio i stvorio Univerzum,
    pa sve do najsitnije subatomske čestice?
    Ceo beskrajni ringišpil koji se vrti po nekakvom poretku i nas u njemu, ostavljene da se čudimo i umremo u neznanju, zaboravljeni kao napušten eksperiment?

    ОдговориИзбриши
  2. Sve si lepo poslagao.
    Nedostaje jedino tvorac logosa, informacije,
    pa da prestanem da se pitam, stavim glavu pod krilo i mirno dremam
    na žici iznad tvoje glave, uz ovu melanholičnu muziku.

    U snovima da razgovaram s tobom. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dobro, nema stvaranja bez ideje, bez plana, slažem se, ali gde stanuje logos, u kakvoj glavi, ja ne mogu da zamislim bolju od one čičaglišine. :D
      Ako je čista energija, svetlost, zrak, mora odnekud i iz nečega da izvire?

      Da izvor nije u nekom zabitom svemirskom budžaku koji nećemo nikad otkriti, u nezamislivom obliku za naš um?

      Избриши
    2. Logos blista u mojim mislima kao magična svetlost polarna, daleka i tajanstvena, zauvek nedokučiva.
      Svemirska. :*

      Избриши
    3. Logos, reč, stvara život,
      da bi, zatim, život izgovorio reč.

      Избриши
    4. Kakva božanstvena zavrzlama!
      Poslastica za žilvernovsku maštu. :*

      Избриши
  3. Kad gledam naš haotični svet u raspadu, pitam se zar nismo umeli da smislimo ništa bolje?
    Ne znamo ni ko smo, ni zašto smo tu.
    Glavonošci bez pameti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mi smo život. Stvoren ili večan - nećemo se složiti. Tu smo da proslavimo život.

      Zamisli proizvođača sijalica - uspešan je i srećan ako su njegove sijalice uključene i ne leže u magacinu.
      A sijalice? One su tek čudo, same nisu svetlo a svetle. Obična propadljiva materija, šalje zrake koji večno putuju.

      Избриши
    2. Jeste, postojimo da proslavljamo život, to je suština i to ima smisla.
      Ali mi tek životarimo na sve moguće izopačene načine, nanoseći štetu i bol i sebi i drugima, nezadovoljni, besni, nesposobni da budemo srećni.

      Mi smo sijalice od lošeg materijala, koje jedva škilje dok ubrzo ne pregore.

      Избриши
    3. Svaka sijalica svetli najbolje što ume. Najjače pred crkavanje.
      Nije to lako, ona mora da stvori nešto što ona ne poseduje, što u nju nije ugrađeno.
      Ona je samo gromila stakla i metala,
      ali sa ugrađenom idejom.
      Logosom.
      Ideja stvara. Ideja tera materiju da svetli. Da stvara zrake koji su i njoj nepoznati.

      Избриши
  4. aman pope
    onaj odozgo načisto omano
    postanje ispade kilavo
    preduzimaj kolko je do tebe
    mora ponovo

    ОдговориИзбриши
  5. Lep video - čovek i ptica, zapitani o istim stvarima ne nalazeći odgovore, dok im izmiče vreme između rođenja i smrti.
    Sve što imaju je život pod senkom smrti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kada bi umesto ove sumorne sivocrne slike postavio istu takvu, ali obojenu vedrim bojama - umesto crnog gavrana običnu senicu, možda rajsku pticu, a umesto ožalošćenog u crnini veseljaka sa tamburom, život bi dobio novo značenje.
      Pitanja bi verovatno ostala ista, ali bi to bila slika životne radosti.
      Svako živi život kakav osmisli.

      Избриши
    2. Ma kakva senka je dobra.
      Ko nema senku živi u tami.
      Postojanje senke, bilo kakve, svedoči da smo na svetlu.

      Избриши
    3. Misliš?
      Ne bih da živim u senci zlikovca ili idiota, ali eto, živim.
      Postoji samo jedan način da se izbavim... zato čekam da vreme obavi svoje.

      Избриши
    4. Ima da se načekaš.
      Ovo vreme čeka svog heroja.

      Избриши
    5. Veliki heroji žive u čitankama i u mermernim spomenicima,
      naši gunđaju za tastaturama, piju pivo s nogama u lavoru,
      mlitavi anonimusi.

      Избриши
    6. Vreme je varljivo, nepredvidivo.
      Upravo na scenu stupaju naši mladi buntovni heroji, potomci šetača umornih nogu.
      Odvažni su, nepodmitljivi i imaju ceo život pred sobom.

      Sad mogu da izvadim noge iz lavora i krenem za njima.
      Sa štitom ili na njemu.

      Избриши
    7. https://youtu.be/jtnDx59-l9E
      Svici protiv beskrajne noćne tmine. :heart:

      Избриши
  6. Potrošio sam previše vremena pitajući se o postanju.
    Uzalud.
    Sada sam sa svakim danom sve bliže nestajanju, a tu za mene nema ništa nejasno.

    Pravi odgovor na sve sumnje i podpitanja je moj život, to je jedino što je stvarno moje, ali privremeno, dato na revers.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dok filozofi mudruju, a gluperde ratuju, budale uživaju u životu.

      Избриши
    2. ;) :)
      Potrebna je velika mudrost da bismo postali budale. :)

      Избриши
    3. :* :* :*
      Zamalo da zakasnimo, jedva uhvatismo poslednji voz. :D

      Избриши
    4. Nije poslednji.
      Ko zna koliko ću se ja još vozati tamo-amo dok ne priznam da sam budala.

      A sad patike, pištaljku i
      odoh.

      Избриши
    5. Pištaljka?
      To vreme je odavno prošlo.
      Funkcioneri, direktori, ministri i upravnici
      će se pesnicama i oružjem boriti da se ne vrate da ponovo budu prostitutke, šibicari, džeparoši, žbirovi...

      Избриши
    6. Pištaljka je čudo, uspela je i ovoga puta da probudi nadu i pokrene energiju mladosti na akciju.
      Isluženi matorci su uspeli još jednom da se osove na noge i krenu, osokoljeni.

      Posle decenija poraza i patnje, vreme je za poslednji čin, za preokret.
      Vreme je da pištaljka dobije saveznika u poslednjem trenu, kao nekad.
      Ili... za nas ne postoji više "ili".

      Избриши