Ravnopravnost. Jednakost. Terorizam.

Zašto ovi ljudi
https://img.freepik.com/free-photo/business-man-serving-coffee_23-2148480368.jpg?semt=ais_incoming&w=740&q=80
i ovi ljudi
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/88/Zapis-1131-Belica-Zoletova-lipa_20171126_2432.jpg/960px-Zapis-1131-Belica-Zoletova-lipa_20171126_2432.jpg
imaju različitu platu?
Prvi uzimaju 250 dolara na sat, imaju sekretaricu, osiguranje, vozača, obezbeđenje... Kravatu o trošku kompanije.
Drugi 2 dolara na sat bez osiguranja, sam plaća prevoz i topli obrok.

Šta je proizveo prvi a šta drugi?
Prvi je proizveo 72 džendera. Poslao mejl svim NGO organizacijama u svetu i osmislio plakat i font.
Drugi je proizveo leju krompira. Nasadio kvočku na tuce jaja.
Plata je po učinku.

Nešta tu ne valja.
https://youtu.be/c2mn4HR8Tbs?list=RDc2mn4HR8Tbs

Rezonansa

Drugačija je muzika, i na različitim tonskim skalama rezoniraju žice kada su suve i kada su potopljene u alkohol,
ili u torte i vruće pečenje.
A tek različito uronjene u krupne novčanice i zlatne (a ipak plastične) kartice.
Rezonansa žica, tonska skala i vrsta muzike, u sterilnoj poslovnoj zgradi, i u zadimljenoj fabričkoj menzi, je sasvim drugačija.
U vili kraj bazena, ili u starom kućerku.
U skupom restoranu i kafani na periferiji.
Različito rezoniraju žice u golcatoj gladi, u hladnoći, strahu; na bezbrižnom letovanju ili izdržavanju kazne.
Rezonansa u tuđini, izbeglištvu, je uvek u molu, tako zvuče svi odlasci.
Drugačija je muzika u borbi nego u porazu.
Žice uronjene u led, strepnju, krv, uvek zvuče jezivo.
Razlikuje se muzika tokom meseca; kada je visok datum zvuči drugačije nego posle plaćanja računa, pomirljivo i tiho, skoro kao molitva.

https://youtu.be/Aw6ho-QqmJo

Priča o ludom i zbunjenom

Emocionalni suverenitet:
Život je samo ono što izmiče uzrocima i posledicama, zakonima. Pravilima.
Život je samo i jedino ono što, ne samo da nije planirano, nego nije ni očekivano.
Život ne može postojati u uređenom sistemu.

U uređenom društvu, u rutini, ritualu i pravilima,
uspevaju samo roboti. Robovi.

https://www.youtube.com/shorts/qjxip1g5xbw?feature=share

Zbunjenost:
Ako je osoba kvalitetno zbunjena, prva informacija koja posle zbunjenosti dođe biće automatski prihvaćena kao sopstvena istina.

Lažira se sadašnjost, a ta laž će uskoro postati istorijska činjenica.

https://youtu.be/eTjjj0JN5i4?list=RD8DWUEqgQOKY
Porodica je osnovna ćelija društva, kažu knjiške definicije.
Ne pojedinac. Ne društvo. Porodica!
Jugoslavija je, kao danas Kina i Koreja, umesto porodice gradila košnicu. Mravinjak.
Moderni liberalni eldžibitejski svet se okrenuo pojedincu, njegovim pravima, željama, sklonostima, raspoloženjima.
Niko se nije bavio porodicom, ona je postala nepoželjna, prepreka napretku i evoluciji društva.

Nalazimo se u petrijevoj šolji - neka ruka stvara različite uslove na različitim prostorima, posmatra ih i izučava.

Ili se samo igra?
https://youtu.be/TzjI9PhKeQU?list=RDTzjI9PhKeQU

RAW

Postoje nivoi.
Ne dodiruju se.
Život na uglađenom nivou, gde je važan pogled, reć, romantični stihovi, nežna muzika,
prezire život pornografije, hevi metala, direktnih reči, snažnih izraza...
Svaki nivo ima svoju istinu, ali se međusobno smatraju prevarantima, propalicama, robovima.
Prvima je istina sakrivena u formi, ne može je isprljati pogled, dodir, vide smisao u nežnom raspakivanju istine.
Doterani, naparfemisani, sa manirima, blistavim izgledom i stvarima koje drugi vole. Pevuše njišući se uz vino i gitaru, nežne melodije uz nežni izgled.
Drugi istinu (ono što zovu istinom jer su njihove istine negacije), nose kao baklju, kao bič, preziru formu toliko da i sopstvenu urušavaju. Veruju da je potrebno buditi i bičevati ljude istinom, ne shvatajući da je istina jednog bića samo njegova, i ne može se primiti kod drugog, ne može se deliti.
Propisan javni moral zahteva isto - lep osmeh, nežnu muziku, eleganciju, gospodske manire...
Mnogi iza uglađenosti i besprekorno opeglane uniforme vide upravnika logora, karnivora i ubicu. Distorzija nastala između forme i suštine razara potrebu za lepim, za formom kao načinom mimikrije, prevare i laži.
Anarhija hijerarhije je suprotstavljena hijerarhiji anarhije. Suprotni sistemi su, po konačnom ishodu, jednaki - dok traju drže čoveka uspravnim, a pred pad pokazuju da im je jedini i zajednički sadržaj gnusna laž.

https://youtu.be/QOfVKAKd7cM?list=RDQOfVKAKd7cM

Oluja

Neko planira, izračunava i predviđa koji će vetar dunuti.
Neko čeka bilo kakav vetar, i okreće jedra u skladu sa prilikama. Ili neprilikama.
Neko čvrsto drži jedro i ne dozvoljava mu da mrdne. Ljut je na vetar koji menja pravac.
Neko je odvezao jedro i dozvoljava vetru da ga vrti kako hoće.
Neko je na jedro nacrtao zastavu i pozerski čeka dostojanstvenu propast.
Neko je odbacio jedro jer mu ne treba.

Svako različito čeka vetar. A vetar ne mari, sebi je dovoljan.
https://youtu.be/3NG-YBAjzvE?list=RD3NG-YBAjzvE

Budućnost je ranije bila lepša

Vreme ubrzava. Razlika između teorija zavera i stvarnosti je šest meseci. Bliskoistočni ratovi su se proširili na srednji istok, od nedavno i na prenaseljeni daleki istok. Zaraćenim stranama oružjem pomažu svetske sile, i to bez velikih troškova, pa se ratovi se manje-više vode dalekometnim balističkim raketama, razarajući civilne ciljeve i energetiku, jer bi bilo teško i skupo pokrenuti mase u pešadijske ratove. Šta rade civili? Napuštaju teritoriju, trajno odlaze i kreću ka Evropi. Nekada su se ljudi izjašnjavali kao pripadnici doline, regije, cara, religije... Posle su izmislili nacije pa su im granice postale tesne. Uvek je postojala podela, boksovi, kutije u koje smo se gurali, ili u kojesu nas drugi smeštali. Podele su, iako ljudski duboko pogrešne, virus koji je veštački instaliran. Podele su univerzalna konstanta. Zato je fašizam, podela na "mi" i "oni", toliko uspešan. Ako navijaš za neki klub, to jeste fašizam. Ako mrziš drugi klub, to je šovinizam. Ako voliš sve naše (opet Mi, Naše) to je patriotizam. Ako mrzimo svoje, onda smo drugosrbijanci :)
https://youtu.be/NPpfdsaALDA?list=RDLw6Wjd9lALM

Miris tišine posle oluje

Život je knjiga koju nikada ne objavimo nego je stalno dopisujemo. Nisu sva poglavlja istog žanra. Život je pisanje, nikada čitanje. Kriterijum pismenosti je spuštanjem proseka toliko pao da, kad sretneš nekoga ko razlikuje "jer" od "jel", nazoveš ga intelektualcem. Hrabri ljudi se žene devojkama koje vole. Manje hrabri devojkama koje njih vole. Prvi su bar neko vreme zadovoljni, drugi su bar neko vreme uspešni. Ko su onda srećni? To su oni koji umeju da razlikuju klozet od spavače sobe, kuhinju od dnevne, kafanu od stadiona. Kafana je mesto na kojem piješ, stadion mesto na kojem povraćaš. Metabolizam traži prostor. Ko pomeša prostorije, makar sve bile u zlatu i mahagoniju, postaje hodajuća nesreća. Neko planira i predviđa koji će vetar dunuti. Neko čeka vetar i okreće jedra u pravcu vetra. Neko čvrsto drži jedro i ne dozvoljava mu da mrdne, ma koliko se vetar menjao. Neko je odvezao jedro i dozvoljava vetru da okreće jedro. Neko je umesto jedra okačio zastavu i pozerski priželjkuje dostojanstvenu propast. Neko je odbacio jedro jer mu ne treba. Svako različito čeka vetar. A vetar ne mari za jedrilice, sam sebi je dovoljan. Nekad upoznavanje približi ljude, nekad ih snažno odgurne jedno od drugog. Čega se više bojiš? https://youtu.be/C5vqN44iK20