RAW

Postoje nivoi.
Ne dodiruju se.
Život na uglađenom nivou, gde je važan pogled, reć, romantični stihovi, nežna muzika,
prezire život pornografije, hevi metala, direktnih reči, snažnih izraza...
Svaki nivo ima svoju istinu, ali se međusobno smatraju prevarantima, propalicama, robovima.
Prvima je istina sakrivena u formi, ne može je isprljati pogled, dodir, vide smisao u nežnom raspakivanju istine.
Doterani, naparfemisani, sa manirima, blistavim izgledom i stvarima koje drugi vole. Pevuše njišući se uz vino i gitaru, nežne melodije uz nežni izgled.
Drugi istinu (ono što zovu istinom jer su njihove istine negacije), nose kao baklju, kao bič, preziru formu toliko da i sopstvenu urušavaju. Veruju da je potrebno buditi i bičevati ljude istinom, ne shvatajući da je istina jednog bića samo njegova, i ne može se primiti kod drugog, ne može se deliti.
Propisan javni moral zahteva isto - lep osmeh, nežnu muziku, eleganciju, gospodske manire...
Mnogi iza uglađenosti i besprekorno opeglane uniforme vide upravnika logora, karnivora i ubicu. Distorzija nastala između forme i suštine razara potrebu za lepim, za formom kao načinom mimikrije, prevare i laži.
Anarhija hijerarhije je suprotstavljena hijerarhiji anarhije. Suprotni sistemi su, po konačnom ishodu, jednaki - dok traju drže čoveka uspravnim, a pred pad pokazuju da im je jedini i zajednički sadržaj gnusna laž.

https://youtu.be/QOfVKAKd7cM?list=RDQOfVKAKd7cM