Pomračenje 1984.

Naša vlada je pala, izbori su bili baš na pomračenje Sunca.
Skupština je nelegalna, neizabrana, neustavna.
Ministrima su falsifikovane diplome tek najmanje krivično delo.
Narod se pobunio. Predsednik sprema izlaznu strategiju.
Država se urušava.

Američka vlada je pala, izbori su falsifikovani.
Senat je nelegalan, neizabran.
Predsednik je nesposoban da brine i o sebi.
Država se urušava.

Francuska vlada ne pravi ustupke demonstrantima, nego ih dodatno grupiše i ojačava. Pitanje je vremena kada će ih naoružavati.
Država se urušava.

Nemačka menja Merkelicu militantnim desničarima. Već viđeno 1933.
Država se urušava.

Rvati imaju šizofrena cepanja između predsednika i premijera, dok bes naroda raste.
Država se urušava.

Austrijanci zabranjuju život i primoravaju sopstvene građane na pobunu.
Država se urušava.

U Australiji je policija oružano napala svoje građane i navikava ih na građanski rat.
Država se urušava.

A od danas narod Rusije formira "Сорок сороков" koji se bore protiv represije koju je nedavno uveo Putin.
Narod protiv vlade.

U nekim državama crkva se pravi mrtva, u drugim samoubilački kolaborira sa vlastima.

Nacionalne države će preko noći prestati da postoje. Negde uz puno krvi, negde tiho.
Novac će izgubiti vrednost i prestati da bude sredstvo razmene.
Kada posle planskog rušenja narodi doobro ogladne, kada se bez hrane i struje vrate u srednji vek,
biće im pružena ruka spasa.
Moćne kompanije će starim hlebom i strujom kupovati čitave regione sa zatečenim stanovništvom, korupcija naroda je već uspešno isprobana.

Kompanije će tada doneti svoje zakone i sprovoditi svoje interese.

Srećniji će robijati u državi "astrazeneka" i "mikrosoft", manje srećni u državama "sinovak" i "ziđing".
Život će biti jeftiniji od kondoma.
VB će zameniti AV. Srećna nova 1984.

Bando crvena

Nisu morali da nas bombarduju,
sasvim je dovoljno što su doveli kvislinga na vlast.

Ako Blek Rok poželi da, recimo, Beograd pretvori u veliki teren za golf,
naštampaće gomilu para i dati partiji,
a kvisling će tu teritoriju oglasiti javnim dobrom,
bagerima porušiti i poravnati grad
i to o našem trošku, efikasnije od tepih bombi,
zatim zasejati najkvalitetniju englesku travu.
Zabosti zastavice kraj rupa gde su bili vaši domovi.

Po zakonu koji je potpisao
vaše imanje više nije vaše imanje,
vaši stanovi više nisu vaši stanovi.
Više ne posedujete ništa osim četkice za zube.
Više ne postoji imanje koje nije na prodaju. Svemu je dodeljena cena i javno oglašeno za prodaju.
Niste vlasnici zemlje. Ničega. Postali ste nomadi, apatridi.

Partija vas prodaje, deo po deo.
Doći će red na svakoga, na svaku kuću, dvorište, park,
po zakonu,
samo je pitanje vremena.

SA jedinice odane partiji, "navijači", će, kao nekada Remove jedinice, čekićima i kuvanim motkama braniti zakon
i kvislinga koji je potpisao.
Svi su oni Nevolja, vojnici partije.

Referendumsko pitanje

Da li ste za potvrđivanje akta o promeni ustava Republike Srbije?

Ima posla ko hoće da radi

 

Upornost sećanja

Sve ono čega se stidim,
što bih želeo da izbrišem iz sećanja,
svaki put se izglancano i pojačano vrati
i dublje urezuje kada se setim.
Ljudi piju da zaborave, a ja se pijan svega setim.
Zaboravim da sam zaboravio.

Svako ima takva sećanja. Srećni brzo oproste sebi, odmahnu rukom i kažu "bilo pa prošlo".
Oni drugi loša sećanja kriju pod ključem. I samo saznanje da je negde zatvoreno i u kavezu sačuvano je bolno, neprijatno i preteće.

Najveći od svih strahova je da će neko drugi doći do tih sećanja.
Paradoks je da bi se taj, "neko drugi", više naslađivao tim sećanjima,
nego što bole onoga ko ih ima.

Ko je u većem problemu? Onaj ko ima neprijatna sećanja,
ili onaj ko po tuđem kopa, traži da zaviri i da se tuđom nesrećom naslađuje?
Koga prvo treba lečiti?

Ukus mesu daje iluzija da je tuđe.

Tetka iz Kanade

Nedavno je pomogla Vojsku Srbije sa četvrt miliona dolara,
a danas nam blokira prelaz preko Gazele.

Metro je još uvek u vlažnim snovima, pa je narod peške krenuo preko mosta.
Tu ga je sačekala Tetka iz Kanade, u oklopnim uniformama i do zuba naoružana.

Aj u dvajs maraka da Tetka Jovanjica neće pucati u svoj narod.

Pomalo lud

Kako sam bio različit u godinama kada to jako boli, sve snage sam upro gurajući sebe ka zajednici, bolno turpijajući sebe i trudeći se da se uklopim.
Avaj.

Fašizam je urođeno stanje zajednice a ne proklamovana ideologija. Različitima u svakom društvu sledi ostrakizam.

Shvatio sam da je uzalud i da ću uvek biti različit. Ako mora biti tako, rešio sam da neću u različitosti biti gori, nego bolji od gomile. Jer, štrčaću svakako.

Tražio sam neki muzički instrument, ali nije bilo para ni za usnu harmoniku.

Budući bez para odlučio sam da učim, ali ne gradivo jer bi uvek bilo boljih, nego tehniku kojom se niko drugi nije bavio. Prva i najvažnija stavka: nema konkurencije.

Rano sam naučio principe. Sam. Knjige su bile skupe al sam umesto zabavnika kupovao časopis Radio Amater i oduševljeno pratio FAI propagacije. Tada su, valjda, i roditelji shvatili da sam različit.
Prve uređaje sam donosio u dvorište i uključivao, kupovao na trafici baterije umesto užine. Na velikom odmoru pokazivao nevešto ožičene spojeve okupljenima, demonstrirao i objašnjavao kako radi, a onda me je dežurni za uvo odveo kod direktora i u zbornicu. Umesto osude i ukora dobio sam divljenje, naklonost nastavnika fizike i hemije, što se brzo prenelo na vršnjake. Uspeo sam. Različit da, ali u nečemu bolji. I uređaji koje sam donosio i rado poklanjao su bili sve bolji.

Krenuo sam i na sport, i iz istog razloga odabrao duge pruge i maraton, lako skupljajući medalje.

Ljudi se ne menjaju. I danas radim istu tehniku, sa istim ciljem. Ali danas znam da ne mogu biti bolji u svemu. Jedini način da različit bude prihvaćen je da ne sakriva različitost, nego suprotno, istakne tu različitost i, makar u njoj, bude bolji.

Ukus je karakter, a karakter sudbina.