U prirodi coveka je da otkriva, da stvara.
Zato volimo ukrstene reci.
Kada bi dobili resene, ne bi bilo zanimljivo gledati ih.
Neresene su pravi izazov.
Resavanjem covek stvara, pronalazi sakriveno.
Simulira, ali i podstice stvaranje.
I u umetnosti covek ne voli reseno, otkriveno.
Zavrseno.
Voli da istrazuje, otkriva, saznaje.
To ga podseca na ono sto je nekada bio.
Dok slusa Baha, osim muzike koja dolazi, covek moze cuti i svoju, unutrasnju muziku.
Tada stupa u komunikaciju sa sobom, na jeziku bogova.
Moze cuti pretke koji mu teku kroz krvotok.
Njihove zelje, nade, secanja.
Postati svestan sebe i svog mesta.
Banalna muzika ne nudi nista slicno.
Nudi necije plitke probleme i emocije.
Takve kakvi su. Nema nicega iza.
Tabula rasa.
Direrove "ruke" nekoga podsecaju na tezak rad, nekoga na revolucije, nekoga na ljubav, nekoga na ostarele roditelje... Pokrecu razmisljanje o onome sto ruke rade.
Flaj je definisala "filmove sa rupom". To su naizgled nezavrseni filmovi, koji vas navode da jos dugo razmisljate i pricate sa sobom da bi smislili kraj.
I taj razgovor sa sobom je trazenje sebe.
Sustina umetnosti je da nije banalna.
Nalazi ono sto nosimo u sebi, duboko sakriveno.
Istina je uvek jednostavna, ali nije banalna.
Istina moze biti sakrivena, kao cvet laticama.
Te latice ne sakrivaju istinu, nego joj daju okvir.
Lepotom privlace samo one koji istinu traze.
I tada, kada neko, privucen lepotom, pridje dovoljno blizu, latice se otvaraju.
Kada pridjemo dovoljno blizu lepoti, dobroti, ljubavi, prisli smo istini.
Hriscani su nasli boga u ljubavi i istini.
Ni lepota ne moze postojati van ljubavi i istine.
Hriscani su pristali da bog umre. Da ga, ponizenog i raspetog, vojnik ubode kopljem u rebra.
I bog je zaista umro. Bio je mrtav tri dana.
Ljubav, istina i lepota su tada nestali.
Ali je pre smrti obecao vaskrsenje.
Svako ko u sebi, ili u porodici, drustvu, pronadje ljubav,
istinu,
lepotu,
na tom mestu je vaskrsao boga.
Obecao je da ce biti u nama.
I da cemo ga u svojim delima naci.
Odrzao je obecanje.
Nije tesko doci do istine. Lepote. Boga.
Nije tesko doci, ali nije ocigledno. Nije banalno.
Nije nam ispred nosa. Sakriveno je.
Moramo se potruditi, traziti u svom delu ljubav.
Tada cemo pronaci.
Umetnost je jezik bogova. Umetnik se trudi da pronadje, otkrije, ali zbog nesavrsenstva poruka ostaje sakrivena.
Muzicko delo treba da asocira, navodi. Ne treba da banalno i bukvalno govori.
Zbog nestrpljenja da postepeno dostize istinu, svet postaje banalan.
I tako postaje suprotnost.
Banalna je danas muzika, knjizevnost, banalno na slikarskim platnima, banalno u arhitekturi, oblacenju,
banalno u pozoristu i na filmu.
A u nama?
Zato volimo ukrstene reci.
Kada bi dobili resene, ne bi bilo zanimljivo gledati ih.
Neresene su pravi izazov.
Resavanjem covek stvara, pronalazi sakriveno.
Simulira, ali i podstice stvaranje.
I u umetnosti covek ne voli reseno, otkriveno.
Zavrseno.
Voli da istrazuje, otkriva, saznaje.
To ga podseca na ono sto je nekada bio.
Dok slusa Baha, osim muzike koja dolazi, covek moze cuti i svoju, unutrasnju muziku.
Tada stupa u komunikaciju sa sobom, na jeziku bogova.
Moze cuti pretke koji mu teku kroz krvotok.
Njihove zelje, nade, secanja.
Postati svestan sebe i svog mesta.
Banalna muzika ne nudi nista slicno.
Nudi necije plitke probleme i emocije.
Takve kakvi su. Nema nicega iza.
Tabula rasa.
Direrove "ruke" nekoga podsecaju na tezak rad, nekoga na revolucije, nekoga na ljubav, nekoga na ostarele roditelje... Pokrecu razmisljanje o onome sto ruke rade.
Flaj je definisala "filmove sa rupom". To su naizgled nezavrseni filmovi, koji vas navode da jos dugo razmisljate i pricate sa sobom da bi smislili kraj.
I taj razgovor sa sobom je trazenje sebe.
Sustina umetnosti je da nije banalna.
Nalazi ono sto nosimo u sebi, duboko sakriveno.
Istina je uvek jednostavna, ali nije banalna.
Istina moze biti sakrivena, kao cvet laticama.
Te latice ne sakrivaju istinu, nego joj daju okvir.
Lepotom privlace samo one koji istinu traze.
I tada, kada neko, privucen lepotom, pridje dovoljno blizu, latice se otvaraju.
Kada pridjemo dovoljno blizu lepoti, dobroti, ljubavi, prisli smo istini.
Hriscani su nasli boga u ljubavi i istini.
Ni lepota ne moze postojati van ljubavi i istine.
Hriscani su pristali da bog umre. Da ga, ponizenog i raspetog, vojnik ubode kopljem u rebra.
I bog je zaista umro. Bio je mrtav tri dana.
Ljubav, istina i lepota su tada nestali.
Ali je pre smrti obecao vaskrsenje.
Svako ko u sebi, ili u porodici, drustvu, pronadje ljubav,
istinu,
lepotu,
na tom mestu je vaskrsao boga.
Obecao je da ce biti u nama.
I da cemo ga u svojim delima naci.
Odrzao je obecanje.
Nije tesko doci do istine. Lepote. Boga.
Nije tesko doci, ali nije ocigledno. Nije banalno.
Nije nam ispred nosa. Sakriveno je.
Moramo se potruditi, traziti u svom delu ljubav.
Tada cemo pronaci.
Umetnost je jezik bogova. Umetnik se trudi da pronadje, otkrije, ali zbog nesavrsenstva poruka ostaje sakrivena.
Muzicko delo treba da asocira, navodi. Ne treba da banalno i bukvalno govori.
Zbog nestrpljenja da postepeno dostize istinu, svet postaje banalan.
I tako postaje suprotnost.
Banalna je danas muzika, knjizevnost, banalno na slikarskim platnima, banalno u arhitekturi, oblacenju,
banalno u pozoristu i na filmu.
A u nama?
I mi smo postali banalni ljudi.
ОдговориИзбришиPostepeno, polako, nismo ni primetili kad.
Ponekad se nađe neko jednostavan, ali izuzetan,
kao nebrušen dragi kamen.
Neko kao Hakim.
Divan tekst, Hakime.
ОдговориИзбришиKao propoved ... i ruke sklopljene za molitvu.
Uvek sam se pitao šta je to u čoveku?
ОдговориИзбришиČak i u onom pećinskom?
Odakle mu ta težnja za lepotom, da je traži i da je stvara, da uživa u njoj?
Mora da je ta iskra božiji dar.
Drugačije ne može biti.
Violinski ključ je pravi ključ za razumevanje među ljudima.
ОдговориИзбришиMatematika isto tako, ali samo za one nadarene.
To su dva jezika razumljiva svim ljudima na svetu, ma kojim jezikom govorili.
O matematici ništa ne znam, samo osećam da je ona jezik sa kojim bi čovek mogao da razgovara i sa Bogom.
Na sličan način kao sa muzikom.
Kažu da lepa muzika utiče na sve živo i ... neživo.
ОдговориИзбришиNa biljke i na životinje, čak i na vodu.
Kada voda "sluša" prijatnu i nežnu muziku, kristališe u pahuljice neverovatne lepote i simetrije ... i nema dve iste, kao što nema ni dva ista otiska prsta među tolikim ljudima
Kada bi mi i deci od malih nogu puštali takvu muziku, možda bi i ona bila bolja?.
Možda bi bila manje prijemčiva na pink nekulturu?
https://www.youtube.com/watch?v=Tp9iv7yntXM
ОдговориИзбришиPosle ovog filma malo mi je jasnija moja povezanost sa vodom. :)
ОдговориИзбришиReka mi je uvek bila najbolja prijateljica, a kad uronim u more postajem dete koje sa vraća u zagrljaj majke.
Blaženstvio i radost.
Ovo mi je shvatljivo, logično.
ОдговориИзбришиIz vode je ponikao živi svet, rodila nas je.
Voda nas sve povezuje.
Mi smo samo balončići ispunjeni vodom, kao vazdušne meduze.
Moramo sa vodom da rezoniramo :)
Interesantno, lepo.
ОдговориИзбришиPitam se samo koliko se može verovati svemu što se ovde prikazuje?
Koliko tu ima nauke a koliko naučne fantastike?
Lepo Hakime, ali skrati malo.Ima žena da me ostavi zbog tebe.
ОдговориИзбришиĐe će ti duša?
Jos da skratim?
ОдговориИзбришиTriput kratim i opet kratko.
Ima ljudi koji nisu ni banalni ni jednostavni.
ОдговориИзбришиPosebno su obdareni, odkud im to?
Kao Volf Mesing, ako je verovati ruskom filmu o njemu.
Bio je telepata, prorok i hipnotizer.
Ajnštajn i Frojd su ga ispitivali, ali su ostali zapanjeni i bez objašnjenja.
Morao je da pobegne od Hitlerovog besa zbog loše ratne prognoze .
Prisvojio ga je Staljin kao savetnika .
Tačno je prognozirao datum kraja drugog svetskog rata.....
Ne mogu da verujem, a vi?
I da li se može verovati svemu na šta se na inernetu nađe, a izgleda verodostojno?
Priča o istini nikad nije jednostavna, a nikad banalna :)
Pontije Pilat je pitao Isusa sta je istina.
ОдговориИзбришиNije dobio odgovor, jer odgovor nije banalan.
Da je pitao sebe, imao bi odgovor.
Aletheia je apsolutna istina, nedostupna coveku.
Covek je grubo ogranicen sa dve strane:
A, kao vrh najvece planine, pocetak i uzrok.
Ш, kao najniza tacka, kraj, rupa iz koje se ne izlazi.
Izmedju tih krajnosti nalazi se sva istina dostupna coveku.
Tacno na sredini izmedju njih se nalazi M, ravnoteza izmedju vrha i dna, simbol disanja.
Najlepse slovo.
Kada disete, M, udisete put, istinu, zivot.
Istina je kako za koga .
ОдговориИзбришиZar to nije lepo?
Ja biram Ž (ćirilično).
Sa korenjem u zemlji i krošnjom u nebu - to je sam život.
I biram još O - savršeno i beskrajno. :)
Ljubav Stvara.
ОдговориИзбришиToliko je jednostavno.
:)