Istina je da nemam sta da kazem.
Ja sam samo glup i plitak, i ne postoji stvaran razlog za sivilo. Mi smo vaspitanjem nauceni da kada vidimo sivog coveka, izmislimo opravdanje da on za nekim pati. A on je samo glup.
Nauceni smo da kad vidimo coveka koji cuti, pomislimo kako duboko u njemu kljuca mudrost. A on cuti zato sto je prazan i glup.
I ja sam takav.
Nema razloga. Bar ga ja ne vidim. Mozda je to samo nesposobnost da se radujem? Neke stvari nam ne radjaju, nego ih u detinjstvu naucimo. Moguce je da bas tog dana, kada se ucilo radovanje, nisam bio na casu.
Nije to cak ni poremecaj, nego obican nedostatak ljubavi. Kada drvo zalivas zutim skokom imace zute cvetove. Kada ne zalivas nece imati cvetove. Kada zalivas sivom imace sive cvetove.
Nema tu niceg promisljenog i pametnog. Samo uzrok i posledica.
Bilo je primera da su najvece budale stvarale najveca dela. Bodler je cvece zla napisao iz nesvesti i gluposti.
Nije cak ni iz zelje da postane bogat, popularan, povali nesto...
Nista.
Cista glupost.
I neko ko ga cita vidi inspiraciju i nadahnuce. Zato sto citalac ne razume da se i inspiracija i nadahnuce nalaze u njemu, a ne u pesniku.
Rodi se bez emocija, ne izgradjuj racionalnost, a zatim se odrekni ega. Govorice ti da si srecan, da ti svi zavide, a ti jednako neces razumeti zasto.
E pa zato.
Kad god izgovorim JA, neka sila me podseti da nisam samo ja. Uz JA ide i porodica, posao, spao kabl, rata za porez, nezavrsene obaveze...
Tesko mi je da odvojim JA od svega nabrojanog.
Pišem i kada sam mrzovoljan i besan i tužan i očajan i mamuran - onda mi najbolje ide.
Istina je da samo tada pisem.
Manja je steta nego da vicem na ljude i na sebe.
Ljudi se ne menjaju. To sam skoro naucio.
Necu ni ja.
Navikavam se.
Ja sam samo glup i plitak, i ne postoji stvaran razlog za sivilo. Mi smo vaspitanjem nauceni da kada vidimo sivog coveka, izmislimo opravdanje da on za nekim pati. A on je samo glup.
Nauceni smo da kad vidimo coveka koji cuti, pomislimo kako duboko u njemu kljuca mudrost. A on cuti zato sto je prazan i glup.
I ja sam takav.
Nema razloga. Bar ga ja ne vidim. Mozda je to samo nesposobnost da se radujem? Neke stvari nam ne radjaju, nego ih u detinjstvu naucimo. Moguce je da bas tog dana, kada se ucilo radovanje, nisam bio na casu.
Nije to cak ni poremecaj, nego obican nedostatak ljubavi. Kada drvo zalivas zutim skokom imace zute cvetove. Kada ne zalivas nece imati cvetove. Kada zalivas sivom imace sive cvetove.
Nema tu niceg promisljenog i pametnog. Samo uzrok i posledica.
Bilo je primera da su najvece budale stvarale najveca dela. Bodler je cvece zla napisao iz nesvesti i gluposti.
Nije cak ni iz zelje da postane bogat, popularan, povali nesto...
Nista.
Cista glupost.
I neko ko ga cita vidi inspiraciju i nadahnuce. Zato sto citalac ne razume da se i inspiracija i nadahnuce nalaze u njemu, a ne u pesniku.
Rodi se bez emocija, ne izgradjuj racionalnost, a zatim se odrekni ega. Govorice ti da si srecan, da ti svi zavide, a ti jednako neces razumeti zasto.
E pa zato.
Kad god izgovorim JA, neka sila me podseti da nisam samo ja. Uz JA ide i porodica, posao, spao kabl, rata za porez, nezavrsene obaveze...
Tesko mi je da odvojim JA od svega nabrojanog.
Pišem i kada sam mrzovoljan i besan i tužan i očajan i mamuran - onda mi najbolje ide.
Istina je da samo tada pisem.
Manja je steta nego da vicem na ljude i na sebe.
Ljudi se ne menjaju. To sam skoro naucio.
Necu ni ja.
Navikavam se.
Mozak miruje,
ОдговориИзбришиal' ispod mora teče vreli kamen.
Grob podriguje,
proždraće mi kosti ako stanem.
Istetovirani strah na tvojim obrazima jeca,
ti si samo njegov podstanar.
Smrtno ozbiljan,
bez oca i bez prijatelja.
Prazne godine,
oko tebe tužno lete.
Šta ćeš ti sa njima
i šta će one s tobom takvim?
Ti si revidirao stav sto pedeset puta
čas si rođen kao muško, čas ko žensko,
koga je to briga.
Sam znaš,
rođen si ko pička.
Gde je granica?
Nisam siguran ni da postoji.
Šta je cilj?
Ili trčimo u krug bez cilja.
Put od tebe do mene, sa hiljadu rupa,
ko Kumodraška ulica.
Nemam vremena,
da čekam da se ubiješ.
Skloni me,
ja neću inat tvoj životom da platim.
Slomi me,
eto nisam uspeo da shvatim.
Ubij me,
ti to možeš da uradiš sa svakim.
Ako sve vidi, što se pravi blesav,
što ne otera sva govna u nebesa.
Zadah osvete
kruži iznad moje glave.
Zar da ubijem,
da se prestrojim u tvoje pleme?
Ljudi gutaju suze, žvaću sopstvene zube,
lije krv sa krova ruske crkve.
Težak slučaj pakla,
teško da ima išta strašnije.
Budi me,
pre nego poželim da umrem u snu.
Ubij me,
svima za primer raskomadaj moj trup.
Skloni me,
ja znam tvoj strah, to niko ne sme da zna.
Ako sve vidi što se pravi blesav,
što ne otera sva govna u nebesa.
Nikola Vranjkovic
A Vislova Šimborska odgovara :
ИзбришиOprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.
Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.
Oprostite mi, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, očajnici, za ploču sa menuetom
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što sa kašičicom vode ne potrčah.
I ti jastrebe, već godinama isti u istom kavezu,
nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,
praštaj, pa čak i da si punjena ptica.
Oprosti posečeno drvo za četiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino ne obraćaj na mene veliku pažnju.
Veličino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.
Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa neće opravdati dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči,
a onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.
Tesko skupljam misli. Sve se oko mene rusi. Pada. A ja sam nemocan da bilo sta zaustavim.
ОдговориИзбришиSve sto volim, imam, umem, znam... sve do cega mi je stalo.
Zbog cega zivim...
Odlazi u glib.
Nece odmah propasti. Gledacu izbliza kako u svojoj nemoci truli i budja, kako se lomi i propada.
Promasio sam mnogo vise od jednog zivota.
Ta crna melanholija, celoga života me ubija,
Избришиa
nikako ne uspeva
Da mi je mala plava pilula ....
možda bi me se okanila? :)
Sav taj prtljag koji tegliš i kenjkaš je tvoj .
ИзбришиI najvećim delom si ga sam sebi natovario.
A i ako misliš da nisi, onda si ga sigurno zaslužio, takav kakav si.
Samo ti misli da si promašio.
Ali tvoj život nije promašio tebe i ostaje ti samo da ga proživiš..
Uostalom, Imaš prava da njaćeš.
Ajd i ja ću s tobom, imam valjda i ja neki razlog, ha?
Čitam ovo ponovo i ponovo i svaki put me sve više duša boli.
ИзбришиŠta čoveka može toliko da ojadi?
Ima mnogo toga, znam.
Svako ima svoj teret.
Ali ti sigurno nisi promašen.
Plemenitost, mudrost i dobrota ne mogu da promaše.
Svaka tvoja reč i misao su dragoceni dar.
20000 hiljada ljudi je za kratko vreme pročitalo tvoj blog.
Pripisao si to komentarima...
Zašto?
To nije tačno.
Da nije tvojih takvih tema, takvih misli, na tvoj način napisanih - ne bi bilo nijednog komentara i nijednog čitaoca.
Tek toliko da znaš.
A sad hajde da njačemo, u horu naravno , tako treba :)
Au bre, sto si ga zacrnio...
ОдговориИзбришиSta je ovo? Sveopste ludilo? A crno...!
Ajde malo vedrije.
Nisi nista promasio. Ziv si. Sve je kako treba da bude.
I bice onako kako ti hoces. Prosto je.
To izvlacenje da je sve onako kako neko drugi smislja je varka. Jedna velika varka. Kada tu varku savladas doci ces do toga da se ti pitas. Jedino Ti. Za sebe. A onda i do drugih mozes stici, na tom istom talasu.
Tesko je. Ali ako je za utehu, drugog izbora nema...
Ajde, ajde, glavicu gore... :) :*
Kakva korist od glavice?
ИзбришиU njoj je uvek neki kvar.
Glavić gore i teraj .
Sta god da radi radnju!
Избриши(citaj: ispunjava svakog ponaosob)...:)
Ti, koji nemaš šta da kažeš, a ne prestaješ da govoriš, ne prestaješ da pišeš, samo nastavi tako.
ОдговориИзбришиUživaću u svakoj tvojoj reči i dalje.
I budi sivlji od svih sivih, i gluplji od svih glupih.
I plitak, najplići...potrudi se najviše što možeš da budeš tako prazan i glup i plitak.
I piši samo kada si tako bedan, mrzovaljan, mamuran,očajan... onda ti zaista najbolje ide.
Samo nemoj prestati da pišeš.
Tek onda bi neko neupućen mogao pomisliti da si prazan i glup.
Ne postoji cveće zla... postoji samo cveće bola, izraslo iz razočaranja i oćajanja...
iz patnje.
To zna svaki pesnik.
I onaj u kome odjekne njegova pesma.
Ko se usuđuje da sudi pesniku ?
Ko pokušava da ga izleči od bola?
Samo onaj ko ne razume.
Ako ne veruješ meni, upitaj tog nesretnika Bodlera. :)
Odavno sam shvatila da ne treba nikoga tešiti.
ОдговориИзбришиNije moguće rečima utešiti nekoga ko pati.
I svaka neoprezno izgovrena reč može ga još više povrediti.
Moram da naučim da ćutim, da ga samo zagrlim i milujem i budem pored njega.
Sve ostalo obaviće sam, kao toliko puta u životu.
Dobro ti je ovo, Hakime.
ОдговориИзбришиSamo produži dalje.
Ima crnih dana.
ОдговориИзбришиNalete odnekud kao da ih vetar donese.
Ili se pakosni Marfi zaigra i pravi smicalice i tvojim nevoljama kao da nema kraja.
I taman kad pomisliš da si gotov i dižeš ruke od svega...
Crni dani prolaze kao da ih nikada nije bilo.
Kao toliko puta pre toga.
Crni dani su samo prolazu.
Isto kao i ti.
Pa?
Tako je, u prolazu su kao i ja.
ИзбришиKada god izgovorim Ja, znam da je u njemu ceo moj život do sada, kakav takav.
ОдговориИзбришиKao u nekom natrpanom koferu, u žurbi spakovanom i još uvezanim kanapom da ne bi puko.
Od beskorisnih stvari... tereta...ili bogatstva?
Ima svega.
I sve je izmešano.
Ima i iznošenih i prljavih stvari.
Ima i onih koje bi trebalo baciti, a žao mi.
A u toj nabijenoj gomili su i one lepe i blistave, sasvim nove.
Izabrala sam ih sama, ali nisam sigurna da će mi dobro stajati.
I zato kada god treba da izgovorim Ja - oklevam i pronađem način da to izbegnem.:)
Što komplikuješ?
ОдговориИзбришиStarudiju recikliraj.
I to je to.
Kažu da cveće najbolje uspeva i cveta ako ga zalivaš đubretom.
ОдговориИзбришиI ako to radiš s ljubavlju.
Čoveku treba samo ljubav, što više ljubavi.
Govna se moraju izostaviti.
Ako čoveka obasipaš govnima postaće...ko zna šta može postati, samo ne srećan čovek.
This is a great post; it was very edifying. I look ahead in reading more of your work.CEO Mark Hurd....
ОдговориИзбришиMudrac može za sebe da govori da je glup i plitak i da se tako ruga pametnjakovićima.
ОдговориИзбришиAli svako može da vidi da to nije istina, pa i pametnjaković.
Ako nista, barem mozes da pises. Zamisli tezinu neispisanog koje zeli da izadje a ne ume. Ne znam da li nece...ali znam da ne ume. Ne znam da li uopste i ima izlaza...ali znam da se uvecava. Ne znam kuda ce oteci...ali znam da negde mora. Ne znam zasto mora...ali znam da ce doci do implozije. I posle toga, nemam ideju sta sledi. Osim da je to valjda logicnost cuvanja tereta kome nema mesta...ni u sebi, ni za druge. A kome je uopste i stalo...I nebitno je u stvari da li jeste bitno, jer ce kao i sve proci. Odusak sebi...uz nevoljni dodatak tebi.
ОдговориИзбришиTi si ona koja bloguje o dobroti?
ОдговориИзбришиDa, ti si se jedina usudila.
Volim tvoje reci.
Svako pise o onome sto ima.
O onome sto ga obuzima.
O onome sto on jeste.
Nenamerno i nesvesno.
Ti o dobroti,
ja o gluposti.
Pa reci,
da li si ti vise dobra
ili sam ja vise glup?
U pravu si. Neizgovoreno iznutra udara u zube, preteci da izlomi.
Izgovoriti donosi olaksanje.
Kao koherentni talas zarobljen izmedju nepropusnog i polupropusnog reflektora. Maseri, laseri i ljudi, jedine tri koherentne svari na svetu.
Koherencija nosi neverovatnu snagu.
Nekome osnazi reci, nekome dela.
Interferencija koherentnih talasa stvara porodicu.
Neznantni fazni pomeraj rusi sve.
Efekat leptira.
Knjige kazu da je popkvareni svet, nekada davno, oprao kataklizmicki potop.
ОдговориИзбришиNajnesrecniji covek na svetu, Noje, je bio najsurovije kaznjen,
tako sto je sve to morao da gleda.
Dobrota se duboko sakrila, bezeci od tame i nedela ljudskih dusa. Zato joj treba dosapnuti da pokaze svoju usplahirenu prirodu, da se ne boji, i da joj se nece nikakvo zlo desiti ukoliko se poda onima koji je trebaju.
ОдговориИзбришиO dobroti pises i ti samo je teskobom zbog sveopste gluposti zapostavis ponekad.
Ne, naravno da ja nisam (vise) dobra, niti si ti (vise) glup, a mozemo i da obrnemo uloge...Covek je medalja sa dva lica, sa dobrotom i naivnom gluposcu (sto obicno jedno bez drugog ne ide) i koja se jako dobro poznaju ali jedno drugog stide u ovom vremenu vladavine zla koje ih zloupotrebljava.
Nije svako cutanje sila, ta koja udara u stisnute zube. Toga se i bojim ponekad...da se tako ogromno i snazno, turbulentno i mocno ne pretvori u vecnu mrtvu tisinu jer je istrulelo od cekanja trenutka.
A mozda smo samo glupi sto ocekujemo da svako to razume, iako smo svesni da je to nemoguce. Ili previse dobri da verujemo da je moc necijeg prodiranja u tu tamu izostrena njihovim iskustvom i naklonoscu.
Sto vise vremena prolazi, zaista sve manje znam. I bauljam cak po vec poznatim prolazima.
Nisi glup, niti mozes da budes. Pitaj svoju dobrotu, i videces da ne gresim.