U školi naučimo definicije. Teoreme, pravila, zakone. Istine u koje se ne sme sumnjati.
U školi prvo naučimo da je sumnja zabranjena.
Odlični učenici su oni koji rano odluče da je naučeno korisno, i vođeni tom odlukom vredno uče i uvećavaju sva znanja. Ne znaju razliku između informacija i znanja. Informacije koje nekritički usvajaju smatraju svojim znanjem.
Osrednji uče samo ono što ih stvarno interesuje, čemu će se u životu posvetiti, dok ostale predmete zapostavljaju i smatraju nekorisnim. Oni postaju stručnjaci. I oni ne prave razliku između informacija i znanja.
Loši učenici samo izgledaju lenji, ali su često sumnjala. Na žalost sumnjaju neselektivno, i u istoriju, geografiju, matematiku, hemiju... Suvoparne informacije ne smatraju znanjem. Oni će postati neuspešni, zatim buntovni.
U školi naučimo i da reagujemo na zvonce. Naređenja. Autoritet. Neposlušnost se surovo kažnjava. Odlični učenici danas glasaju na zvonce. Osrednji su napravili zvonce. Loši su ispred, bune se, gladni hrane i pravde. Policija ih mlati na zvonce, na naređenje u koje se ne sumnja.
Vera je, pišu odlični, stvorila svet, savršen i dosadan. Da li će ga lepota spasiti, ili će biti potrebno nešto više? Sumnja je stvorila točak, vatru, struju... Sumnja je stvorila nauku. Sumnja je motor čovečanstva. Odlični će se pobrinuti da otkrića postanu dogma, ali će sumnjala nastaviti da otkrivaju nove stvari. Neće se umoriti ni jedni ni drugi. Neće ni policija.
I nikada neće razumeti da je između znanja, bubanja/ponavljanja informacija, i mudrosti, znanja šta raditi sa informacijama, evolutivni skok.
Skok između robota, nabubanog algoritma, i slobodnog svesnog bogolikog stvaraoca.
Ljudi žive kao falsifikati. Falsifikat nije trajan, brzo bledi i propada. Umesto da spoznaju sebe kakvi jesu, zatim prihvate takvog sebe i postanu sebi najveći prijatelj, zavole i dozvole drugima da ih zavole, dohvate se popularnih knjiga, priča modernih medija i još modernijih gurua, i počnu da "rade na sebi". Izvrše nasilje nad sobom.
Promene izgled, ponašanje, navike, ponašaju se srećno i kada to nisu, postanu lik sa seminara "kako postati srećan". Glume tuđe živote umesto da žive svoje.
Bliska perspektiva je pogled iznutra. Čovek je unutra, učesnik događaja, pojava. Učesnik svog života. Takva bliskost nudi mirise, boje, dodire, ukuse. Naravno i bol, tugu, melanholiju. Bliskost dovodi druge ljude, koji postaju dragi, bliski, voljeni. Nužno dovodi i neprijatelje, zlotvore. Život kipi od emocija, sreća i tuga se neprestano smenjuju.
Pogled izdaleka nudi duboko razumevanje, mir. Svest o celini, tišinu. Neometanost drugim ljudima. Drugi su daleki, nevažni, rađaju se i umiru kao uzorak pod mikroskopom. Crno-bela slika, bez mirisa i ukusa, bez važnosti i bilo kakvog uticaja. Izdvojenost iz propadljivog sveta nudi iluziju večnosti, svest o sebi kao višem biću. Dok ne zakrče creva. Dok ne zamiriše ručak. Dok ne iznenadi nečiji pogled, osmeh. Naizgled slučajan dodir. Tada se falsifikat svom težinom ruši u sebe.
Davno je zabludeli Hegel pisao o odnosu gospodara i roba, o klackalici u kojoj se periodično smenjuju uloge. Kad rob ojača i opet postane gospodar, bivši gospodar će nužno postati rob. Hegel predviđa postojanje samo ova dva entiteta. Hvala bogovima što nisu dozvolili ni najumnijem Nemcu da stvara svet - jer svet je mnogo bogatiji nego što to jedan Hegel može pretpostaviti. Ipak, to promišljanje se kao prokletstvo sručilo na svet i odredilo baš ovakav razvoj i tok civilizacije. Zapadna civilizacija je stvorena na Hegelovoj priči i iskeženih zuba preti i plaši.
Svi uslovi za dobar i miran život ravnopravnih a tako različitih ljudi postoje. Sva bogatstva su nadomak ruke. Nešto ipak nedostaje. U glavi ili u srcu.
Posmatram s prozora, iz jutra u jutro godinama, čoveka koji ima sve preduslove da Živi. Kupio je auto od stotinak hiljada kao da je kupio kutiju šibica. Višak para snažno preteže nad razumom. Jutros je satima polirao farove. Juče je satima pokušavao da sinhronizuje parking kameru jer sam mu, nevidljiv, sa prozora, ometao signal na 2,4GHz. Češće pere auto nego što vozi. Uvek sa maskom. Nekidan je, valjda prestravljen vestima, na ramenu nosio džak nečega, brašna, šećera, ko zna. Brisao je graške sa čela i jedva dišući me pozdravio. Rekoh: džaba komšija, kad dođe radijacija sve će to u kantu. Nemir mu je skratio korak, a ja sam samo pokušao da ga probudim. Ima kuće na dva mora ali ne letuje, obilazi ih zimi da ošmirgla zidove i prekreči. Sam, jer majstori "oće da ukradu". Ne izdaje, ne trebaju mu pare, a i turisti kvare, prljaju, kradu. Jedino se plaši lopova. Po celu noć, umesto zadruge, prati pokretne džavelin kamere sa svojih imanja držeći pun telefon da, nedajbože, brzo obavesti lokalnu policiju. Pokušao je da podigne novac iz banke, ali kada je dobio formular na kojem treba da napiše razlog podizanja, iskrao se iz banke i nikada se više nije vratio. Pita me da li da pretvara "crkavicu" u kripto ili zlato? Kripto pada. Ako kupi zlato prodavac će saznati i ko je i gde živi, i može da proda tu informaciju. Teške misli su mu iskrivile leđa i povećale dioptriju. Jer, u strahu su velike oči.
Da li se robovi rađaju, ili su indukovani strahovi učinili svoje? Da li je svaka civilizacija sagrađena na strahu? Da li se samo necivilizovani ne boje?
Mirna masa emituje gravitaciju, silu i polje koje nema odbijanje. Ubrzanje u prostoru stvara gravitacione talase. Masa se, zbog inercije, tesko promenljivo krece, i, u najboljem slučaju, rotira.
Kreće se kroz prostor, etar. Ipak, gravitacija ne postoji, postoji ubrzano kretanje Zemlje uvis. U odnosu na sta ubrzava? Jedino i samo u odnosu na etar. Stojimo na masi koja inerciono ubrzava, 9,81.
Miran magnet ne emituje ništa. Okružen je poljem koje pada sa kvadratom rastojanja. Ubrzanje u prostoru stvara električnu struju u objektima koji se približe, koja posledično stvara obrnuto magnetno polje. Magnet koji rotira oko centra naizmenično zrači sever-jug. Magnet koji brzo rotira po drugoj osi ne menja polje, ali uvija prostor. Kada se nalazi u polju drugog promenljivog magneta, okružen drugim promenljivim magnetnim poljem, kroz njega teku (telurske) struje koje menjaju njegovo polje. Zagrevanje je nuspojava.
Rotiranje magneta oko ose koja ne menja polarizaciju je razlicito kada se nalazi u polju sever-jug, i kada se nalazi pod uglom od 90 stepeni, van uticaja Zemljinog polja.
Elektromagnet emituje samo magnetno polje. Promena struje čini promenljivo magnetno polje izazivajući indukciju na telima u blizini. Kretanje elektromagneta (kroz koji tece naizmenicna struja) u prostoru, ili rotacijom, krivi električne i magnetne osobine prostora. Takvo polje deluje na sav živi svet - u polje se prvi put uvodi vreme (kao frekvencija).
Obična žica, provodnik, antena, i emituje i prima elektromagnetno polje. Kilovati, volti puta amperi, se antenom prilagođuju i predaju etru. Rotirajuća antena, čija je brzina rotacije bliska emitovanoj frekvenciji, stvara talase koji se umnogome razlikuju od zračena helikoidalne antene kojoj se menja samo polarizacija. Uvrtanje elektromagnetnih talasa, ili kretanje kroz prostor, menja frekvenciju (nalik doplerovom efektu), menja vreme.
Statički potencijal na provodniku stvara napon ka okolnim objektima. Rotiranje provodnika pod visokim potencijalom pretvara taj provodnik u antenu koja na neki način emituje energiju, ali to nije elektromagnetna energija, to nisu elektromagnetni talasi. To je promenljivi potencijal koji nema brzinu prostiranja, nije vezan za vreme kao elektronagnetni talas, i prenosi se trenutno. Na prijemnoj strani bi bila antena koja rotira istom brzinom, sinhrono, u fazi.
Zemlja ima magnetno polje koje rotira po osi koja ne menja polove. Kroz nju teku telurske struje koje greju i dubinu kopna i sva mora, što znači da rotira u tuđem magnetnom polju. Koristiti telurske struje, jednosmerne, je sasvim moguće, potrebno je naći dve bliske (sever-jug na par stotina kilometara, recimo,) tačke u tlu sa različitim potencijalima i spojiti ih dalekovodima koji vode do elektrane. Kvarenje toka telurskih struja izaziva klizišta. Tamo gde nema klizišta struje su jake. U odnosu na okolni prostor je naelektrisana. U sebi ima dodatno elektrostatički napunjen kondenzator čiji su polovi tlo i gornji slojevi atmosfere. Dielektrik tog kondenzatora, atmosfera stisnuta između dve provodne površine, ima, zbog svoje geometrije, svoju rezonantnu (šumanovu) frekvenciju, koja je, budući stalno pobuđena rotacijom, neograničen izvor električnih i elektromagnetnih vibracija. To nisu progresivni talasi, a električne promene su jače sa povećanjem visine, sa podizanjem antene, i te dve frekvencije su jedna.
Jedan oscilator, generator, osciluje u prostoru. Priguseno, jer entropija prouzrokuje otpor. Kada se u istom prostoru, udaljen umnoskom talasne duzine, nalazi jos jedan oscilator, ta dva oscilatora ce teziti da se sinhronizuju. Neobicno je sto ce otpor koji prigusuje oscilacije biti manji od ocekivanog (dobijenog merenjem jednog oscilatora), cak i kada se uracuna povecana inercija. Ili je otpor manji, a nije, ili se entropija predomislja.
Većinska Srbija voli Kebare, Vesiće, Atlagiće, Pajkiće, Vuline, Sline, Brnabiće, Struku, starlete i mnogobrojne Nevolje. Voli zaključavanje, voli prisilno lečenje, Deu i Sarapu, mudre misli Dragana J. kod Jovane Jeremić. Naši ljudi vole uvođenje sankcija prijateljskim zemljama i ljubljenje papuča neprijateljskim. Vole poskupljenja, Blera u vladi, briselske i druge nesporazume, loženje blata, kišu koju privlači magnet. Povišicu za policiju, nove škode za komunalce. Kamere. I još kamera. Ovaj narod, izbrojah juče, voli i gumene čekiće. Pa nešto razmišljam, Kuba ima lepu klimu. I ono najbolje: tamo nikada ne možeš zaraditi dovoljno za povratak.
Učestvovanje u radu biračkog odbora, brojanje, gledanje u lica kolega, a naročito u lica birača, mene je ošamarilo i otreznilo.
Kome je dobro glasa za vlast. Kome je loše glasa protiv vlasti. To je elementarna logika. Izbrojano potvrđuje da je ovom narodu doobro. Čestitam na nastavku blagostanja.
Video sam da masa hoće još istog. Još ekonomskog tigra. To bre ovi ljudi hoće. 30e od Sinišu Malog, pa 20e od Vesića, a zatim 100e od Vučka. Zejtin i toaletpapir za sve pare.
Na pogrešan birački spisak su unapred i bezuslovno svi pristali podnošenjem kandidature. Beograd je, tako, za beogradske izbore imao više upisanih birača nego Srbija (sa Beogradom) za parlamentarne.
Video sam većinsku Srbiju, prvi put u životu. Tamo gde većina glasa za EU-tanaziju ne treba se igrati demokratije. Gornje Nedeljice su, čujem, glasale za Rio Tinto.
Vreme je da, ovako ranjeni, već jednom shvatimo da mi nismo kvantitet nego kvalitet, i da je vreme da prestanemo igru brojeva. Šibicaru niko nikada nije uzeo pare, nepobediv je. Ne treba igrati šibicu, kuglica nije tamo gde misliš.
Jedan pesnik ume da napiše pesmu. To je kvalitet. Ako mu dodeliš još sto ljudi, ili još hiljadu, hoće li mu pesma biti bolja? Neće, naravno. Kvantitet ne stvara kvalitet.
Na izborima pobeđuje kvantitet. Broj. Masa. Količina. Srča. Blato u termoelektrani. Ne pobeđuje kvalitet. Ne broji se, nepotreban je.
To što neam knjižicu pokazuje da mi nije mesto ovde.
