Nasilnik uglavnom ima razum, ali nema etiku i moral. Ne treba ga privoditi razumu, nego vezati, zakljucati, razoruzati. Jedini alat je, ponovo, nasilje. I to je rebus.
Gandi je svojim životnim putem, na kraju i životom, dao pravi odgovor na to pitanje. I ne sećam se više nikog posle njega, možda neki mučenik svetac, na krst razapet, daleko ranije? Malo je takvih. Ni ja nisam od mučeničke sorte, naprotiv.
Nasilnik ima razuma koliko i kurjak, inače bi se mogao privesti moralu i etici, kao neka bogobojažljiva ovčica.
Snazno se stvara zakonski osnov da ljudi ne poseduju nista, Robovi su prvo evoluirali u radnu snagu, zatim u ljudski resurs, a danas u platforme.
Menja se buducnost. Menja se i proslost. Od pre nekoliko dana Gagarin vise nije bio prvi covek u svemiru, nego onaj koji je prvi posle njega leteo. Nije sustina u tome ko je prvi, nego u navikavanju na promene. U gubljenju oslonca.
Prošlost menjaju svi kada žele da poprave sliku o sebi, ko to ne radi? Pamćenje je najbolji falsifikator.
Normalno je da budućnost bude drugačija od sadašnjasti, ali nije normalno da od ljudi postanu neljudi. Ako čovek ne uspe da na vreme pronađe oslonac u sebi, u budućnosti će biti izgubljen, isto kao sada.
Osloboditi se posedovanja nečega, nekoga, a naročito svega i svačega, možda je pravi put u slobodu?
Počev od zabavišta, uteruju nas kao pilad u kaveze i kljukaju probranom, obogaćenom hranom, po specijalnoj recepturi za uzgoj podobnih podanika. Selekcija je nemilosrdna, za nepodobne nema ni mesta ni hrane, idu u škart.
Pa ipak, jedino će crno pile naći put u slobodu. :D
Petlići su još kako potrebni, na namenskim famama dresiraju ih za borbu, za rat. Niko ne može da izmakne, svima je nad glavom malj. Zavisimo od volje i zlovolje nasilnika, živimo na odloženo, kao što plaćamo račune.
Nijedan film strave i užasa nije nadmašio našu stvarnost. I pored svega, pacifisti su izloženi osudi i potsmehu kao izdajice, kao kukavice.
Veliki broj vojnika pod oružjem ima snažnu moc odvraćanja, odustajanja predatora od eventualnog napada. Rozekošuljaši sa tašnicama su lak plen, oni kao da zovu nekoga da ih okupira, potčini, ponizi. Njihova submisivnost je naučena, vaspitavana, kreirana, podmićena. Baš kao i hrabrost vojnika pod oružjem. Sve je u vaspitanju; nekoga vaspitava Azra, nekoga JK, većina je šizofreno iscepana između krajnosti. Ko ne hrani svoju vojsku moraće da hrani tuđu. Moderne države su, samo konstatujem, organizovane kao ogromne kasarne, utvrđenja, sa suštinski vojnom upravom. U takvom okruženju pretvaranje vojnika u rozekošuljaše je samoubilački čin. Granice su porozne a sudovi spojeni.
"Ko hoće pravdu, mora priznati istinu" hakimbej :*
A šta je istina? Svaka strana u sukobu ima svoju istinu, ali to je obično samo pola istine. Gde je druga polovina? U našim knjigama je zapisano sve šta su oni nama uradili, a ima li negde šta smo mi uradili njima? Ili smo kažnjeni nepravedno, bez razloga?
Kako to da su nam tamo daleko Rusi braća, a naše komšije, isto slovenske duše, ljuti neprijatelji i neće s nama? Gde je istina?
Da je bilo dobre volje i razuma, možda je raspad nekadašnje zemlje mogao biti razrešen sporazumno, kao loš brak, a ne oružjem, ubistvom one zemlje i samoubistvom ove ?
Nad preostalim patrljkom ne vredi naricati, a lepa ruska tugovanka ne pomaže. Ostaje kajanje uz bratsku pokajničku žalopojku. Dirljivo, ali koga može utešiti? Mene ne.
I Ukrajinci su braća, možda bliža od Rusa. U Ukrajini postoje Pančevo, Vršac, Subotica, Bečej, Sombor, Vukovar, Zemun, Slankamen... Belgorod, Novoserbija. Govore o poreklu uKrajinaca, o mestu odakle su došli.
Tuga ovog rata je što braća ratuju. Ko je tu Kain a ko Avelj ne možemo znati. Baš kao u našim ratovima, kada smo pucali u bratstvo i jednstvo. Da smo se na vreme odrekli jedinstva sačuvali bismo bratstvo. Teritorija bi se svakako raspala, ali mi ne bismo zaboravili da smo braća. Rođena.
Naivno smo poverovali medijima. Onim medijima kojima do danas verujemo. Onaj ko ima moć nad medijima može i danas rođenu braću pretvoriti u Kaina i Avelja.
U pravi čas da pilad podigne glave s praznih hranilica. Preteća glad je signal za uzbunu u svetskom kokošinjcu. Diže se pobuna protiv ludog kukurikanja ostarelih, ali sve ratobornijih petlova, s rupama u pamćenju.
Sveopšti mirovni pokret kreće i maršira uz zvuke besnog roka, zveckanja perlica, narukvica i cvećem zasipa zabezeknute vojničine sa uperenim kalašnjikovima.
Mir, brate, mir!
Deca cveća jednom davno zaustavila su rat i promenila lice sveta. I opet će. Nema ko drugi osim njih, luda "crna" pilad, buntovna deca uspaljenih petlova.
Kad pilici ozbiljno ogladne, glupi ce traziti krivce i neijatelje, ali im to nece utoliti glad. Pametni ce traziti pomoc od drugih pilica, od brace. Udruzice se. Proboj, otkrice, nikada nije proizvod masa, nego pojedinca. Kada jedan dodje do otkrica, to je uvek zajednicki uspeh -zajednica je stvorila tog pojedinca.
Trazenje krivca ili bratsko udruzivanje, pitanje je sad
Najjači u razredu može da kinji sve ostale, niko mu ništa ne može. Za njega nema pravila, ne važe zakoni. Istina i pravda su njegove sluškinje. Ako u džepu ima atomku, njegov je ceo svet. Kada se nameri na isto takvog deliju, opet ništa. Ceo svet mora mirno da gleda stradanje slabijeg, a da ništa ne sme da preduzme. Vojska služi za osvajanje i porobljavanje, odbrana danas ne služi ničemu, a vojni budžeti su ale koje gutaju sve.
U kanibalskom svetu, kasarne najmoćnijih siledžija su uzgajališta za grabljivce, svi ostali su plen. To je pitanje mentaliteta, kulture.
Civilizovan svet pokušava da stvori svet bez granica, ali je neizvesno da li će pokušaj opstati. Možda nekad, kada to bude pitanje ljudske svesti?
"Zivot je borba" je laz kojom od najranijeg doba trujemo decu. Deca koja rastu uz tu izreku ce postati beskompromisni surovi pohlepni i zli ljudi. Prica o opstanku, o tome kako veca riba jede manju, pretvara nase umove, a zatim nas svet, u pakao. Darvin predlaze da stegnemo pesnice, naostrimo koplja i napunimo topove da bismo ubijajuci nadziveli drugog. I Sartr uci: pakao to su drugi.
Ako se u životu treba sa nečim boriti, onda je to borba sa samim sobom. Treba i mora. Nije lako obuzdati životne nagone, tako slične životinjskim instinktima, ta borba čini čoveka čovekom. I tako svako od nas nosi u sebi svoj tajni lični pakao, pakao nisu drugi.
Ako bi sve božije zapovesti saželi u jednu jedinu i držali se nje kroz život, svet bi postao savršen, a i bogovima bi bilo milo. Neka to bude - ljubim bližnjeg svog :zag: :* :heart:
Možemo se zavaravati, ali nama nije kriv Darvin, jer sve što je rekao o zakonima opstanka u životinjskom svetu , važi i za ljudski soj, jer čovek jeste životinja. Nijedna druga životinjska vrsta nije sposobna za bezumnu svirepost i iz dana u dan sve je više dokaza da sapijens ne zaslužuje taj naziv.
I Sartr je u pravu - da nema drugih, da nema nas, svet bi bio bolji. Iz ličnog pakla nerazumnih, rađa se zlo i propast Sveta, pa i ljudske vrste.
Ljubav, dobrota, sloboda - uspavana je klica u srcima detinjastih utopista, pesnika, umetničkih stvaralaca i pravo je čudo kako uspeva uvek da proklija iz milenijumskih naslaga blata i užasa. Božiji prst? :)
Darvin kaže: najjači ostaju. Jedi druge, ili ćeš biti pojeden. ubij drugog ili ćeš biti ubijen. To je zakon zveri. Čovek je dobio slobodnu volju, dobio je i znanje kako se odvojiti od zveri u sebi.
Čovek u sebi ima i zver i boga. I slobodnu volju da bira između ponuđenog. Većina, vidimo, bira zver. Naročito u teškim vremenima. Zver jaka, snažna, nemilosrdna, gladna, uvek na kraju pojede sebe. To je, verujem, prirodna selekcija.
Ljudi koji prežive neće biti zveri. Koliko će IH ostati - ili koliko će NAS ostati? U pitanju je odgovor.
Izgleda da će i jednih i drugih ostati taman toliko da se ne prekine večita borba između dobra i zla, jer život jeste borba, a borba je pokretač života.
Zloslutnici predskazuju da će pored ovakvog sapijensa preživeti na kraju samo bubašvabe , možda pacovi, jer preživeti očigledno nije pitanje razuma.
Bitno je da je život neuništiv, pitanje je u kom obliku će se nastaviti ako ne bude nas. Ruzmarin, mahovina, šaš? :)
Neko će biti ruzmarin, neko šaš. Ali ako pročitamo knjigu postanja, piše da će ljudi, ako okuse sa zabranjenog drveta, umreti. Okusili su, osladili se. Zavoleli. Smrt je bila progon na Zemlju. Preseljenje. Progon, a ne nepostojanje. Smrt još nije stvorena.
Tu knjigu su pisali ljudi, izuzetni, maštoviti, skloni razmišljanju i predviđanju, ali ipak samo ljudi. Mogli su isto tako napisati da postanje još traje, da nije konačno, sve je u razvoju i kraj se ne nazire, ako kraja uopšte ima? Mogli su, zašto nisu? Preselje na Zemlju nije progon, već dolazak u pravi pravcati raj, po Njegovoj milosti. Ako je Tvorac stvorio život, čovek je stvorio smrt i od njega zavisi šta će dalje biti, zavisi sudbina svega stvorenog.
Zar nije vreme da se napiše nova Knjiga? Hakimova knjiga je dobra knjiga. Knjiga za pod glavu. :)
Da se nije zgadio i odrekao nasilja, ne bi postao pacifista.
ОдговориИзбришиNije problem pacifista, problem je nasilinik, nasilnika treba privesti razumu.
Silom? Oruzjem?
ИзбришиKako bi drugacije?
Nasilnik uglavnom ima razum, ali nema etiku i moral. Ne treba ga privoditi razumu, nego vezati, zakljucati, razoruzati.
Jedini alat je, ponovo, nasilje.
I to je rebus.
Gandi je svojim životnim putem, na kraju i životom,
Избришиdao pravi odgovor na to pitanje.
I ne sećam se više nikog posle njega, možda neki mučenik svetac, na krst razapet, daleko ranije?
Malo je takvih.
Ni ja nisam od mučeničke sorte, naprotiv.
Nasilnik ima razuma koliko i kurjak, inače bi se mogao privesti moralu i etici, kao neka bogobojažljiva ovčica.
Malo je svetih ljudi.
ИзбришиSvetih jer su nenasiljem pobedili nasilnike.
Oni su pravi ucitelji.
Ucenika je malo.
Ucenike je Diogen svecom trazio.
Snazno se stvara zakonski osnov da ljudi ne poseduju nista,
ОдговориИзбришиRobovi su prvo evoluirali u radnu snagu, zatim u ljudski resurs, a danas u platforme.
Menja se buducnost.
Menja se i proslost. Od pre nekoliko dana Gagarin vise nije bio prvi covek u svemiru, nego onaj koji je prvi posle njega leteo. Nije sustina u tome ko je prvi, nego u navikavanju na promene.
U gubljenju oslonca.
Prošlost menjaju svi kada žele da poprave sliku o sebi, ko to ne radi?
ОдговориИзбришиPamćenje je najbolji falsifikator.
Normalno je da budućnost bude drugačija od sadašnjasti,
ali nije normalno da od ljudi postanu neljudi.
Ako čovek ne uspe da na vreme pronađe oslonac u sebi,
u budućnosti će biti izgubljen, isto kao sada.
Osloboditi se posedovanja nečega, nekoga, a naročito svega i svačega, možda je pravi put u slobodu?
https://youtu.be/0PaWsISVUic
ОдговориИзбришиPočev od zabavišta, uteruju nas kao pilad u kaveze i kljukaju probranom, obogaćenom hranom, po specijalnoj recepturi za uzgoj podobnih podanika.
Selekcija je nemilosrdna, za nepodobne nema ni mesta ni hrane,
idu u škart.
Pa ipak, jedino će crno pile naći put u slobodu. :D
Mali petao.
ИзбришиMuški nisu potrebni farmi.
Svi nepotrebni na farmi idu pod malj,
potrebni će dogodine.
Gledao sam različite horore kao mali, a ovaj mi je bio najstrašniji.
Valjda zato što je uživo.
Petlići su još kako potrebni, na namenskim famama dresiraju ih za borbu, za rat.
ИзбришиNiko ne može da izmakne, svima je nad glavom malj.
Zavisimo od volje i zlovolje nasilnika, živimo na odloženo, kao što plaćamo račune.
Nijedan film strave i užasa nije nadmašio našu stvarnost.
I pored svega, pacifisti su izloženi osudi i potsmehu kao izdajice, kao kukavice.
Mir na planeti nikada nije imao šanse.
Veliki broj vojnika pod oružjem ima snažnu moc odvraćanja, odustajanja predatora od eventualnog napada.
ИзбришиRozekošuljaši sa tašnicama su lak plen, oni kao da zovu nekoga da ih okupira, potčini, ponizi. Njihova submisivnost je naučena, vaspitavana, kreirana, podmićena.
Baš kao i hrabrost vojnika pod oružjem.
Sve je u vaspitanju; nekoga vaspitava Azra, nekoga JK, većina je šizofreno iscepana između krajnosti.
Ko ne hrani svoju vojsku moraće da hrani tuđu. Moderne države su, samo konstatujem, organizovane kao ogromne kasarne, utvrđenja, sa suštinski vojnom upravom.
U takvom okruženju pretvaranje vojnika u rozekošuljaše je samoubilački čin. Granice su porozne a sudovi spojeni.
"Ko hoće pravdu, mora priznati istinu" hakimbej :*
ОдговориИзбришиA šta je istina?
Svaka strana u sukobu ima svoju istinu, ali to je obično samo pola istine.
Gde je druga polovina?
U našim knjigama je zapisano sve šta su oni nama uradili, a ima li negde šta smo mi uradili njima?
Ili smo kažnjeni nepravedno, bez razloga?
Kako to da su nam tamo daleko Rusi braća,
a naše komšije, isto slovenske duše, ljuti neprijatelji i neće
s nama?
Gde je istina?
Da je bilo dobre volje i razuma, možda je raspad nekadašnje zemlje mogao biti razrešen sporazumno, kao loš brak, a ne oružjem,
ubistvom one zemlje i samoubistvom ove ?
Nad preostalim patrljkom ne vredi naricati,
a lepa ruska tugovanka ne pomaže.
Ostaje kajanje uz bratsku pokajničku žalopojku.
Dirljivo, ali koga može utešiti?
Mene ne.
I Ukrajinci su braća, možda bliža od Rusa.
ИзбришиU Ukrajini postoje Pančevo, Vršac, Subotica, Bečej, Sombor,
Vukovar, Zemun, Slankamen...
Belgorod, Novoserbija.
Govore o poreklu uKrajinaca, o mestu odakle su došli.
Tuga ovog rata je što braća ratuju.
Ko je tu Kain a ko Avelj ne možemo znati.
Baš kao u našim ratovima, kada smo pucali u bratstvo i jednstvo.
Da smo se na vreme odrekli jedinstva sačuvali bismo bratstvo.
Teritorija bi se svakako raspala, ali mi ne bismo zaboravili da smo braća.
Rođena.
Naivno smo poverovali medijima.
Onim medijima kojima do danas verujemo.
Onaj ko ima moć nad medijima može i danas rođenu braću pretvoriti u Kaina i Avelja.
Iz stare biblijske priče i iz svih sličnih do današnjeg dana,
Избришиpilad u kavezu nije naučila ništa, kratkog je pamćenja.
Bitno je da je hranilica puna.
Pod izgovorom svetskog rata neko upravo odnosi hranilicu.
ИзбришиDa li je vreme za ucenje ili za borbu?
U pravi čas da pilad podigne glave s praznih hranilica.
ИзбришиPreteća glad je signal za uzbunu u svetskom kokošinjcu.
Diže se pobuna protiv ludog kukurikanja ostarelih,
ali sve ratobornijih petlova, s rupama u pamćenju.
Sveopšti mirovni pokret kreće i maršira uz zvuke besnog roka, zveckanja perlica, narukvica i cvećem zasipa zabezeknute vojničine sa uperenim kalašnjikovima.
Mir, brate, mir!
Deca cveća jednom davno zaustavila su rat i promenila lice sveta.
I opet će.
Nema ko drugi osim njih, luda "crna" pilad,
buntovna deca uspaljenih petlova.
Mir i Ljubav. :D
Kad pilici ozbiljno ogladne,
Избришиglupi ce traziti krivce i neijatelje, ali im to nece utoliti glad.
Pametni ce traziti pomoc od drugih pilica, od brace. Udruzice se.
Proboj, otkrice, nikada nije proizvod masa, nego pojedinca. Kada jedan dodje do otkrica, to je uvek zajednicki uspeh -zajednica je stvorila tog pojedinca.
Trazenje krivca ili bratsko udruzivanje, pitanje je sad
Bez sumnje - piladijo celog sveta, ujedinimo se!
ИзбришиNajjači u razredu može da kinji sve ostale, niko mu ništa ne može.
ОдговориИзбришиZa njega nema pravila, ne važe zakoni.
Istina i pravda su njegove sluškinje.
Ako u džepu ima atomku, njegov je ceo svet.
Kada se nameri na isto takvog deliju, opet ništa.
Ceo svet mora mirno da gleda stradanje slabijeg, a da ništa ne sme da preduzme.
Vojska služi za osvajanje i porobljavanje, odbrana danas ne služi ničemu, a vojni budžeti su ale koje gutaju sve.
U kanibalskom svetu, kasarne najmoćnijih siledžija su uzgajališta za grabljivce, svi ostali su plen. To je pitanje mentaliteta, kulture.
Civilizovan svet pokušava da stvori svet bez granica,
ali je neizvesno da li će pokušaj opstati.
Možda nekad, kada to bude pitanje ljudske svesti?
"Zivot je borba" je laz kojom od najranijeg doba trujemo decu.
ОдговориИзбришиDeca koja rastu uz tu izreku ce postati beskompromisni surovi pohlepni i zli ljudi.
Prica o opstanku, o tome kako veca riba jede manju, pretvara nase umove, a zatim nas svet, u pakao.
Darvin predlaze da stegnemo pesnice, naostrimo koplja i napunimo topove da bismo ubijajuci nadziveli drugog.
I Sartr uci: pakao to su drugi.
Poluistine su otrovnije od neistina.
Ako se u životu treba sa nečim boriti, onda je to borba sa samim sobom.
ИзбришиTreba i mora.
Nije lako obuzdati životne nagone, tako slične životinjskim instinktima, ta borba čini čoveka čovekom.
I tako svako od nas nosi u sebi svoj tajni lični pakao,
pakao nisu drugi.
Ako bi sve božije zapovesti saželi u jednu jedinu i držali se nje kroz život, svet bi postao savršen, a i bogovima bi bilo milo.
Neka to bude - ljubim bližnjeg svog :zag: :* :heart:
I ja ljubim - hakima i ceo Svet. :zag: :* :heart:
ИзбришиHvala na pitanju, i ja! :zag: :* :heart:
ИзбришиCovek coveku nije vuk.
ОдговориИзбришиCovek je coveku brat.
I ljubav.
:-*
Amin.
ИзбришиMožemo se zavaravati, ali nama nije kriv Darvin, jer sve što je rekao o zakonima opstanka u životinjskom svetu , važi i za ljudski soj, jer čovek jeste životinja.
ИзбришиNijedna druga životinjska vrsta nije sposobna za bezumnu svirepost i iz dana u dan sve je više dokaza da sapijens ne zaslužuje taj naziv.
I Sartr je u pravu - da nema drugih, da nema nas, svet bi bio bolji.
Iz ličnog pakla nerazumnih, rađa se zlo i propast Sveta,
pa i ljudske vrste.
Ljubav, dobrota, sloboda - uspavana je klica u srcima detinjastih utopista, pesnika, umetničkih stvaralaca i pravo je čudo kako uspeva uvek da proklija iz milenijumskih naslaga blata i užasa.
Božiji prst? :)
Darvin kaže: najjači ostaju.
ИзбришиJedi druge, ili ćeš biti pojeden.
ubij drugog ili ćeš biti ubijen.
To je zakon zveri.
Čovek je dobio slobodnu volju,
dobio je i znanje kako se odvojiti od zveri u sebi.
Čovek u sebi ima i zver i boga.
I slobodnu volju da bira između ponuđenog.
Većina, vidimo, bira zver.
Naročito u teškim vremenima.
Zver jaka, snažna, nemilosrdna, gladna,
uvek na kraju pojede sebe.
To je, verujem, prirodna selekcija.
Ljudi koji prežive neće biti zveri.
Koliko će IH ostati - ili koliko će NAS ostati?
U pitanju je odgovor.
Izgleda da će i jednih i drugih ostati taman toliko da se ne prekine večita borba između dobra i zla, jer život jeste borba,
Избришиa borba je pokretač života.
Zloslutnici predskazuju da će pored ovakvog sapijensa preživeti na kraju samo bubašvabe , možda pacovi,
jer preživeti očigledno nije pitanje razuma.
Bitno je da je život neuništiv, pitanje je u kom obliku će se nastaviti ako ne bude nas.
Ruzmarin, mahovina, šaš? :)
Neko će biti ruzmarin, neko šaš.
ИзбришиAli ako pročitamo knjigu postanja,
piše da će ljudi, ako okuse sa zabranjenog drveta, umreti.
Okusili su, osladili se. Zavoleli.
Smrt je bila progon na Zemlju. Preseljenje.
Progon, a ne nepostojanje.
Smrt još nije stvorena.
Tu knjigu su pisali ljudi, izuzetni, maštoviti,
Избришиskloni razmišljanju i predviđanju, ali ipak samo ljudi.
Mogli su isto tako napisati da postanje još traje, da nije konačno, sve je u razvoju i kraj se ne nazire, ako kraja uopšte ima?
Mogli su, zašto nisu?
Preselje na Zemlju nije progon, već dolazak u pravi pravcati raj, po Njegovoj milosti.
Ako je Tvorac stvorio život, čovek je stvorio smrt i od njega zavisi šta će dalje biti, zavisi sudbina svega stvorenog.
Zar nije vreme da se napiše nova Knjiga?
Hakimova knjiga je dobra knjiga.
Knjiga za pod glavu. :)