Strah, gospodar i rob

Davno je zabludeli Hegel pisao o odnosu gospodara i roba, o klackalici u kojoj se periodično smenjuju uloge. Kad rob ojača i opet postane gospodar, bivši gospodar će nužno postati rob. Hegel predviđa postojanje samo ova dva entiteta. Hvala bogovima što nisu dozvolili ni najumnijem Nemcu da stvara svet - jer svet je mnogo bogatiji nego što to jedan Hegel može pretpostaviti.
Ipak, to promišljanje se kao prokletstvo sručilo na svet i odredilo baš ovakav razvoj i tok civilizacije. Zapadna civilizacija je stvorena na Hegelovoj priči i iskeženih zuba preti i plaši.

Svi uslovi za dobar i miran život ravnopravnih a tako različitih ljudi postoje. Sva bogatstva su nadomak ruke.
Nešto ipak nedostaje. U glavi ili u srcu.

Posmatram s prozora, iz jutra u jutro godinama, čoveka koji ima sve preduslove da Živi.
Kupio je auto od stotinak hiljada kao da je kupio kutiju šibica. Višak para snažno preteže nad razumom.
Jutros je satima polirao farove. Juče je satima pokušavao da sinhronizuje parking kameru jer sam mu, nevidljiv, sa prozora, ometao signal na 2,4GHz. Češće pere auto nego što vozi. Uvek sa maskom. Nekidan je, valjda prestravljen vestima, na ramenu nosio džak nečega, brašna, šećera, ko zna. Brisao je graške sa čela i jedva dišući me pozdravio. Rekoh: džaba komšija, kad dođe radijacija sve će to u kantu. Nemir mu je skratio korak, a ja sam samo pokušao da ga probudim. Ima kuće na dva mora ali ne letuje, obilazi ih zimi da ošmirgla zidove i prekreči. Sam, jer majstori "oće da ukradu". Ne izdaje, ne trebaju mu pare, a i turisti kvare, prljaju, kradu. Jedino se plaši lopova. Po celu noć, umesto zadruge, prati pokretne džavelin kamere sa svojih imanja držeći pun telefon da, nedajbože, brzo obavesti lokalnu policiju.
Pokušao je da podigne novac iz banke, ali kada je dobio formular na kojem treba da napiše razlog podizanja, iskrao se iz banke i nikada se više nije vratio. Pita me da li da pretvara "crkavicu" u kripto ili zlato? Kripto pada. Ako kupi zlato prodavac će saznati i ko je i gde živi, i može da proda tu informaciju. Teške misli su mu iskrivile leđa i povećale dioptriju. Jer, u strahu su velike oči.

Da li se robovi rađaju,
ili su indukovani strahovi učinili svoje?
Da li je svaka civilizacija sagrađena na strahu?
Da li se samo necivilizovani ne boje?

Pilad u kavezima

Kada se pacifizam odriče nasilja,

on to ne čini u korist mira, nikada,

nego u korist onih koji žele rat.

Stvarno važno

Mirna masa emituje gravitaciju, silu i polje koje nema odbijanje. Ubrzanje u prostoru stvara gravitacione talase. Masa se, zbog inercije, tesko promenljivo krece, i, u najboljem slučaju, rotira.

Kreće se kroz prostor, etar.
Ipak, gravitacija ne postoji, postoji ubrzano kretanje Zemlje uvis.
U odnosu na sta ubrzava? Jedino i samo u odnosu na etar.
Stojimo na masi koja inerciono ubrzava, 9,81. 

Miran magnet ne emituje ništa. Okružen je poljem koje pada sa kvadratom rastojanja.
Ubrzanje u prostoru stvara električnu struju u objektima koji se približe, koja posledično stvara obrnuto magnetno polje.
Magnet koji rotira oko centra naizmenično zrači sever-jug. Magnet koji brzo rotira po drugoj osi ne menja polje, ali uvija prostor. Kada se nalazi u polju drugog promenljivog magneta, okružen drugim promenljivim magnetnim poljem, kroz njega teku (telurske) struje koje menjaju njegovo polje. Zagrevanje je nuspojava.

Rotiranje magneta oko ose koja ne menja polarizaciju je razlicito kada se nalazi u polju sever-jug, i kada se nalazi pod uglom od 90 stepeni, van uticaja Zemljinog polja.

Elektromagnet emituje samo magnetno polje. Promena struje čini promenljivo magnetno polje izazivajući indukciju na telima u blizini.
Kretanje elektromagneta (kroz koji tece naizmenicna struja) u prostoru, ili rotacijom, krivi električne i magnetne osobine prostora. Takvo polje deluje na sav živi svet - u polje se prvi put uvodi vreme (kao frekvencija).

Obična žica, provodnik, antena, i emituje i prima elektromagnetno polje.
Kilovati, volti puta amperi, se antenom prilagođuju i predaju etru.
Rotirajuća antena, čija je brzina rotacije bliska emitovanoj frekvenciji, stvara talase koji se umnogome razlikuju od zračena helikoidalne antene kojoj se menja samo polarizacija. Uvrtanje elektromagnetnih talasa, ili kretanje kroz prostor, menja frekvenciju (nalik doplerovom efektu), menja vreme.

Statički potencijal na provodniku stvara napon ka okolnim objektima. Rotiranje provodnika pod visokim potencijalom pretvara taj provodnik u antenu koja na neki način emituje energiju, ali to nije elektromagnetna energija, to nisu elektromagnetni talasi. To je promenljivi potencijal koji nema brzinu prostiranja, nije vezan za vreme kao elektronagnetni talas, i prenosi se trenutno.
Na prijemnoj strani bi bila antena koja rotira istom brzinom, sinhrono, u fazi. 

Zemlja ima magnetno polje koje rotira po osi koja ne menja polove. Kroz nju teku telurske struje koje greju i dubinu kopna i sva mora, što znači da rotira u tuđem magnetnom polju. Koristiti telurske struje, jednosmerne, je sasvim moguće, potrebno je naći dve bliske (sever-jug na par stotina kilometara, recimo,) tačke u tlu sa različitim potencijalima i spojiti ih dalekovodima koji vode do elektrane. Kvarenje toka telurskih struja izaziva klizišta. Tamo gde nema klizišta struje su jake. U odnosu na okolni prostor je naelektrisana. U sebi ima dodatno elektrostatički napunjen kondenzator čiji su polovi tlo i gornji slojevi atmosfere. Dielektrik tog kondenzatora, atmosfera stisnuta između dve provodne površine, ima, zbog svoje geometrije, svoju rezonantnu (šumanovu) frekvenciju, koja je, budući stalno pobuđena rotacijom, neograničen izvor električnih i elektromagnetnih vibracija. To nisu progresivni talasi, a električne promene su jače sa povećanjem visine, sa podizanjem antene, i te dve frekvencije su jedna.

Jedan oscilator, generator, osciluje u prostoru. Priguseno, jer entropija prouzrokuje otpor.
Kada se u istom prostoru, udaljen umnoskom talasne duzine, nalazi jos jedan oscilator, ta dva oscilatora ce teziti da se sinhronizuju.
Neobicno je sto ce otpor koji prigusuje oscilacije biti manji od ocekivanog (dobijenog merenjem jednog oscilatora), cak i kada se uracuna povecana inercija. Ili je otpor manji, a nije, ili se entropija predomislja.

Kvantitet ili kvalitet?

Većinska Srbija voli Kebare, Vesiće, Atlagiće, Pajkiće, Vuline, Sline, Brnabiće, Struku, starlete i mnogobrojne Nevolje.
Voli zaključavanje, voli prisilno lečenje, Deu i Sarapu, mudre misli Dragana J. kod Jovane Jeremić.
Naši ljudi vole uvođenje sankcija prijateljskim zemljama i ljubljenje papuča neprijateljskim.
Vole poskupljenja, Blera u vladi, briselske i druge nesporazume, loženje blata, kišu koju privlači magnet.
Povišicu za policiju, nove škode za komunalce.
Kamere. I još kamera.
Ovaj narod, izbrojah juče, voli i gumene čekiće.
Pa nešto razmišljam, Kuba ima lepu klimu. I ono najbolje: tamo nikada ne možeš zaraditi dovoljno za povratak.

Učestvovanje u radu biračkog odbora,
brojanje, gledanje u lica kolega,
a naročito u lica birača,
mene je ošamarilo i otreznilo.

Kome je dobro glasa za vlast.
Kome je loše glasa protiv vlasti.
To je elementarna logika.
Izbrojano potvrđuje da je ovom narodu doobro.
Čestitam na nastavku blagostanja.

Video sam da masa hoće još istog. Još ekonomskog tigra. To bre ovi ljudi hoće. 30e od Sinišu Malog, pa 20e od Vesića, a zatim 100e od Vučka. Zejtin i toaletpapir za sve pare.

Na pogrešan birački spisak su unapred i bezuslovno svi pristali podnošenjem kandidature.
Beograd je, tako, za beogradske izbore imao više upisanih birača nego Srbija (sa Beogradom) za parlamentarne.

Video sam većinsku Srbiju, prvi put u životu.
Tamo gde većina glasa za EU-tanaziju ne treba se igrati demokratije.
Gornje Nedeljice su, čujem, glasale za Rio Tinto.

Vreme je da, ovako ranjeni, već jednom shvatimo da mi nismo kvantitet
nego kvalitet,
i da je vreme da prestanemo igru brojeva.
Šibicaru niko nikada nije uzeo pare, nepobediv je.
Ne treba igrati šibicu, kuglica nije tamo gde misliš.

Jedan pesnik ume da napiše pesmu. To je kvalitet.
Ako mu dodeliš još sto ljudi, ili još hiljadu, hoće li mu pesma biti bolja?
Neće, naravno. Kvantitet ne stvara kvalitet.

Na izborima pobeđuje kvantitet.
Broj. Masa. Količina. Srča. Blato u termoelektrani.
Ne pobeđuje kvalitet. Ne broji se, nepotreban je.

To što neam knjižicu pokazuje da mi nije mesto ovde.

Zakon akcije i reakcije

Živimo u ratnom stanju,
ali ne u ratu koji je oko nas, nego u ratu koji je u nama.

Vaspitavani smo, naučeni i dresirani da odmah reagujemo.
Za brzo reagovanje neophodne su informacije iz štampe ili kutije,
i nabubana znanja usvojena tokom školovanja.

Živimo kao kugla u fliperu. Odbijamo se od pobuda, pritisaka, napada, situacija,
haotično, brzo, panično.
Nikada se ne zaustavljamo da mirno promislimo.
Da shvatimo šta želimo.

Umesto da se umirimo, oslušnemo sebe, i potražimo ono što volimo,
ono što želimo,
da odemo na reku bez unapred zadatog plana kretanja i cilja koji treba postici,
mi Reagujemo na život snažno i impulsivno.
Brzo, pametno i korisno.

Kada naučimo da ne radimo ništa
isključimo TV i zatvorimo novine i knjige,
kada naučimo da ne reagujemo na impulse i izazove,
tek tada ćemo iz mira preći u akciju, i prvi put raditi ono što treba nama,
a ne užurbanoj okolini.

Izaći iz ubrzanja, zaustaviti se, ne reagovati.
Odreći se moranja.

Živeti.

Da li imamo izbore?

"U trenutku kada nemamo slobodne medije sve se može desiti.
Totalitarizam i svaku moguću vrstu diktature čini mogućim to da ljudi prestaju da budu informisani.
Kako možete imati mišljenje o nečemu ako niste informisani?
Ako vas svako stalno laže, posledica nije ta da verujete lažima, već da, zapravo, niko više ne veruje ni u šta.
I narod koji više ničemu ne veruje ne može da se odluči. Njemu nije uskraćen kapacitet za bilo kakvu akciju, nego i kapacitet da misli i sudi, a sa takvim narodom možete da radite šta hoćete."
Hana Arent

"Svaki put kada vidimo neku nepravdu a ne reagujemo na nju, treniramo mozak da bude popustljiv pred zlom.
I jednog trenutka više nismo upotrebljiva bića koja imaju pravo da reaguju, jer smo se izdresirali da ne reagujemo na nepravdu."
Asanž.

Kada država ne omogući svojim građanima osećaj slobode i odlučivanja, kada građani osete nemogućnost da utiču na svoju sudbinu, tada građani silom i sa ulice ruše vladu, pokušavajući da vrate osećaj slobode.
Jedina sloboda koju su prošlim rušenjem dobili je sloboda da u parku slobodno viću da su nezadovoljni, obespravljeni, gladni i poniženi.
A bes, poslednja odbrana svesti, ostaje jedina brana i lek protiv apatije, letargije, katatonije, duhovne smrti.
Nekada su na ulici ljude tukli, danas ih kupuju. Kupljeni ne shvataju da su tim činom prestali da budu ljudi, jer su postali roba koja se kupuje i kojom se trguje. 
Svaka roba se, kada prestane potreba za njom, baca na deponiju. 

Robovi vremena

Imaš li vremena za ono što voliš?
Za slušanje muzike, odlazak na reku, druženje sa dragim ljudima... igranje onim što volis?
Za dugo spavanje?

Nekada su živeli robovi kojima je kugla oko noge branila kretanje.
Novo doba je stvorilo robove koji sami kupuju kugle i lance od zlata, radeći da budu što teži.
Težina nudi sigurnost. Sigurno ropstvo.

Njih sa prezirom gledaju robovi vremena. To su oni što život plaćaju vremenom. Čak i kada ne rade teško, čak i kada ne rade nego sede u udobnoj fotelji u klimatizovanoj kancelariji, 
nekome su pola života na raspolaganju.
Kravata, dres kod, picnuta robijaška uniforma sa logom firme, potvrđuju da su nečije vlasništvo.
Nalik su kastriranom ljubimcu u toplini i udobnosti gazdine kuće, zahvalni zbog uvek pune činije za hranu.

Bogovi, slutim, nisu imali takav plan kada su ih stvarali.