Kuvanje žabe

"U situacijama kada su naša emocionalna osećanja suviše bolna ili neprijatna, mi smo u stanju da sebe anesteziramo. To je prilično jednostavna stvar. Prizor jednog tela, raskomadanog tela, užasava nas. Ali ako takva tela gledamo svuda oko sebe, dan za danom, ono što je užasno postaje normalno i mi gubimo osećanje užasa. Mi ga jednostavno isključimo. Naša sposobnost da osećamo užas potpuno otupi. Krv više ne vidimo, ona za nas više nema mirisa, ne osećamo više njenu agoniju. Nesvesno, mi počinjemo da živimo pod anestezijom."
Skot Pek

100 evra

5 miliona punoletnih građana je dobilo jednokratnu pomoć od sto evra.
(Po donjem kursu, naravno.)
U državi u kojoj ima šest miliona glasača.
Milion duša se ne broje?

Za datu pomoć je uzet MMF kredit od 5 milijardi evra.
5 milijardi, podeljeno sa 5 miliona duša, je hiljadu evra.
1000 EVRA Po čoveku.
Ko je, dakle, uzeo 900 evra po njušci?
Koji doktor nauka nije savladao matematiku za treći razred?
Da li je razlikom novca finansirana bajdenova kampanja?
Baš kao onomad Hilari, kada joj je poklonio naše pare?
Naše milione evra? Moje maline? Moj porez?
M?

Dunav

Dunav nije rođen veliki. Ne, na izvoru je on tek mali i slabašan potok. Bah, rekli bi Nemci.

Nije Dunav sam, svojim talentom radom znanjem voljom srcem... postao veliki.
Drugi su ga učinili velikim.
Hiljade pritoka su mu se dale cele, čineći njegov tok većim i snažnijim. Ime su promenile, odrekavši se svog i uzevši njegovo.
Stvorile su snažnu silu, dostojnu i ljubavi i strahopoštovanja.
Stvorile su utočište, put, hranu, sklonište, dom... milionima.
Snažno gurajući ogromne turbine, zajednički žure ka svom cilju, ka večnosti, moru koje toliko žele.
A onda, gradeći moćnu deltu, na pesku koji je doneo sa evropskih brda, Dunav se razdvaja od svojih saveznika i dozvoljava da svaka pronađe svoj mir.
Tek tada Dunav može da zastane i razume i tok i pritoke. Obogaćen ogromnim znanjem i iskustvom, dolazi do svog cilja onakav kakav je na put krenuo, kao sasvim mali, tek rođeni potok.
Naučio je smisao savezništva i prijateljstva, i više ga niko u novom pohodu ne može zaustaviti. Postaće morska struja. Snažna, nevidljiva, moćna i dobra.
Ko zna, možda mu se nekada putevi ukrste sa Senom?
Tada neće jedno drugom biti pritoka, jer imena odavno nisu važna. Ako se to desi, zaploviće zajedno, u nepoznato, zagrljeni tražeći neko toplije more.

Dijalektika

Tama je oko nas, ali ova svetlost uporno svetli u strasnoj tami.
Svi smo u tami zaceti i rasli, nije nama tama nepoznata.
Postoji svetlost pobede koju slavimo. Svetlost novog zivota; mi zivimo u njoj bez obzira sto smo tamom okruzeni.
Ono sto je novo je svetlost, iskustvo sticanja i sretanja svetlosti kojom zivimo.
Neka bude svetlost.
Sunce je spolja data svetlost, ali mi zivimo od unutrasnje svetlosti, stvorene ipostasne svetlosti.

Istina je dijalektika. Kada je zaustavljena, zarobljena u iskazu, zapisana kao reč, ona tada prestaje da bude istina.
Postoji samo kao kretanje, ideja, misao. Kratkotrajno, nepostojano, dok je ne zameni druga.
Istina koja se ne menja i na kojoj se insistira kao na napisanoj paroli prestaje da bude istina i postaje dogma.
Istina je dijalektika. U nju se mora stalno ulagati i neprestano davati.
"Ono što je u borbu uloženo tek je time stvoreno." -Hegel.
Istina je dijalektika.
Jednako kao ljubav.

Odiseja

Hoda život ispred mene, širi put ali ne utabava, to moram sam. Ukrstim se sa nečijim putem, ali se brzo vratim svom. Osuđen na stvarnost i zarobljen u stvarnosti, taj put ipak nije puka projekcija stvarnosti. Iščitavanje oblika koje put stvara leči od stvarnosti, isceljuje bol koji po tome odakle dolazi mora biti stvaran. Na tom putu nikada ne nedostaje muzike, nego tišine. Na kraju puta su dva izbora, jama, i raskršće na kome ljudi viču: raspni ga, raspni. Koga je put naučio da ustane i posle trećeg nokdauna, uvek bira raskršće. Ko prođe kroz raskršće može ići gde god poželi. Živeti po svojoj volji, bez ove strašne zbrke, idući za svojim životom.

Kada se nađeš u mraku, ne traži izlaz. Svetli, najjače što umeš, makar sagoreo.

Kobajagi život

Online nastava, Online ocenjivanje.
Online zabava, Online upoznavanje, Online druženje.
Online konferencije, Online debate. Online seminari.
Online kuvanje, Online kafenisanje. Online recepti.
Online ogovaranje, Online prepirke, Online savezi.
Online svađe. Online krađe. Online plaćanja.
Online ručkovi, Online degustacije,
Online putovanja, Online fotografisanje.
Online praćenje, Online hakovanje.
Online napadi, Online odbrana.
Online strategija, Online savezi.
Online umetnost. Online vaspitavanje.
Online muvanje, Online sex.
Online poručivanje, Online dostava.
Online oduševljenje. Online tuga.
Online sevdalinke, Online boemi.
Online kampanja. Online glasanje.
Online brojanje. Online rat.
Online robot. Online rob.

Online igrice. Online životi.

Kada nas budu iskopavali

Kažu da se svet bliži kraju.

Kada nas jednog dana budu iskopavali, šta će pronaći?
I da li će biti glupi kao mi i prekopavati davno zatrpane gradove i groblja,
gledajući uvek dole, u zemlju, tražeći oruđe i oružje, crteže ubijanja i lova,
ili će biti hrabriji od nas i podići pogled, ugledati nebo, nečije vesele oči, osmeh?
Hoće li iskopati guglove servere, ajfelove i ostale vavilonske kule,
klovnove ispred mekdonaldsa, bilborde mišelina i kokakole, autoputeve koji nikuda ne vode?
Možda iskopaju neki otporan virus, ili "zbirku propisa sa primerima iz sudske prakse",
pa se i oni pobiju u nekom nepotrebnom ratu?
Valja im ostaviti nešto vredno, jer to će biti naša deca.
Ali šta?
Još uvek tražimo ono što je vredno.
I sve što možemo naći, sve čemu težimo, sve što celog života tražimo,
je ljubav.
Ako budemo voleli, ljubav ćemo sačuvati u našim genima,
u složenoj spiralnoj strukturi, pomalo zaprljanoj mržnjom, pohlepom, strahom.
Možemo se odreći, i iz spirale izbaciti zlo, zaboraviti, i ostaviti samo ljubav.
Tada neće ni morati da nas iskopavaju.
Naći će nas u sebi.
I mi ćemo ponovo živeti.