Svet

Homeopata daje lek tek posle pola sata razgovora.
Ohrabrujućeg razgovora,
razgovora o svemu što čoveka pritiska.
Razgovora kakav vode ljudi koji se vole.
"Poštuju" je samo eufemizam za "vole".
Posle tog razgovora lekar može da prepiše i čašu mlake vode, delovaće snažno.
Homeopatski lek se ne kupuje, i ne daje: "Na, zini, popij".

Nit prijateljskog razgovora završava u delu mozga koji govori: neko se brine za mene,
nekoga zanimaju detalji o meni,
neko me smatra čovekom,
neko me još voli.
Imam kome da kažem skrivene misli, bez straha od osude.


Prijatelj koji će te saslušati i razumeti,
pitati kako si,
je najveći lekar.
Posle toplih reči, čaša vode je snažan lek.
Neko će to nazvati magijom, sasvim pogrešno.
Nije to magija.
To je samo ljubav.

Šta je svet?
Danas je bol u glavi. Svet je jedan veliki bol u glavi.
Nekad je nedostatak vazduha. Ponekad je ljubav.
Često je ništa. Tada pokušavam da ga napunim, ali on uporno ostaje ništa.
Menja se zajedno sa mnom.

Baš je našao društvo.

Banalno i jednostavno

U prirodi coveka je da otkriva, da stvara.
Zato volimo ukrstene reci.
Kada bi dobili resene, ne bi bilo zanimljivo gledati ih.
Neresene su pravi izazov.
Resavanjem covek stvara, pronalazi sakriveno.
Simulira, ali i podstice stvaranje.

I u umetnosti covek ne voli reseno, otkriveno.
Zavrseno.
Voli da istrazuje, otkriva, saznaje.
To ga podseca na ono sto je nekada bio.
Dok slusa Baha, osim muzike koja dolazi, covek moze cuti i svoju, unutrasnju muziku.
Tada stupa u komunikaciju sa sobom, na jeziku bogova.
Moze cuti pretke koji mu teku kroz krvotok.
Njihove zelje, nade, secanja.
Postati svestan sebe i svog mesta.

Banalna muzika ne nudi nista slicno.
Nudi necije plitke probleme i emocije.
Takve kakvi su. Nema nicega iza.
Tabula rasa.

Direrove "ruke" nekoga podsecaju na tezak rad, nekoga na revolucije, nekoga na ljubav, nekoga na ostarele roditelje... Pokrecu razmisljanje o onome sto ruke rade.
Flaj je definisala "filmove sa rupom". To su naizgled nezavrseni filmovi, koji vas navode da jos dugo  razmisljate i pricate sa sobom da bi smislili kraj.
I taj razgovor sa sobom je trazenje sebe.
Sustina umetnosti je da nije banalna.
Nalazi ono sto nosimo u sebi, duboko sakriveno.

Istina je uvek jednostavna, ali nije banalna.
Istina moze biti sakrivena, kao cvet laticama.
Te latice ne sakrivaju istinu, nego joj daju okvir.
Lepotom privlace samo one koji istinu traze.
I tada, kada neko, privucen lepotom, pridje dovoljno blizu, latice se otvaraju.
Kada pridjemo dovoljno blizu lepoti, dobroti, ljubavi, prisli smo istini.
Hriscani su nasli boga u ljubavi i istini.
Ni lepota ne moze postojati van ljubavi i istine.
Hriscani su pristali da bog umre. Da ga, ponizenog i raspetog, vojnik ubode kopljem u rebra.
I bog je zaista umro. Bio je mrtav tri dana.
Ljubav, istina i lepota su tada nestali.
Ali je pre smrti obecao vaskrsenje.
Svako ko u sebi, ili u porodici, drustvu, pronadje ljubav,
istinu,
lepotu,
na tom mestu je vaskrsao boga.
Obecao je da ce biti u nama.
I da cemo ga u svojim delima naci.
Odrzao je obecanje.
Nije tesko doci do istine. Lepote. Boga.
Nije tesko doci, ali nije ocigledno. Nije banalno.
Nije nam ispred nosa. Sakriveno je.
Moramo se potruditi, traziti u svom delu ljubav.
Tada cemo pronaci.
Umetnost je jezik bogova. Umetnik se trudi da pronadje, otkrije, ali zbog nesavrsenstva poruka ostaje sakrivena.
Muzicko delo treba da asocira, navodi. Ne treba da banalno i bukvalno govori.
Zbog nestrpljenja da postepeno dostize istinu, svet postaje banalan.
I tako postaje suprotnost.

Banalna je danas muzika, knjizevnost, banalno na slikarskim platnima, banalno u arhitekturi, oblacenju,
banalno u pozoristu i na filmu.
A u nama?

Naši dani

Ako mislite da je dobrota skupa,
ako mislite da je kultura skupa,
ako mislite da je znanje skupo,
trebalo bi da probate koliko kosta
neznanje,
nekultura
zlo.

Glup je onaj ko čini glupe stvari - Forest Gamp
Cak je i Isus sa krsta dozivao majku. Falsifikat je da se umiruci obraca ocu. Svaki covek u velikom bolu doziva majku. To je arhetip, od toga se ne moze pobeci.

Čovek od pet minuta

Svet je napravljen po meri loših ljudi.

Dobri svakodnevno ćute i trpe udarce.
Uvrede, saplitanja, pljuvanja.
Puni vere čekaju svojih pet minuta.
Trpe.
Nadaju se. Čekaju.

A onda dođe obećano vreme.
Dobri ljudi postanu "vlast".
I umesto da i tih pet minuta budu jednako dobri,
kao što su oduvek bili,
pretvaraju se u dželate.
Zle. Osvetoljubive. Batinaše reketaše.
Želja da isprave nepravdu učinila je da je baš oni stvaraju.
Udaraju. Vređaju. Sapliću.

Koga?

Dobre.
One koji strpljivo čekaju svojih pet minuta.

Manje je zlo trpeti nepravdu nego je činiti. 
Da li je trebalo skrenuti kod Albukerkija levo?

Sartr

Novinar: -Gospodine Sartr, molim Vas da definišete junaka našeg vremena.
Žan Pol Sartr: -To je čovek u bekstvu.

Predaja neprijatelju i predaja vođi je jednako predaja.
Predaja ženi je jedina pobeda. 

20 000

pregleda pod morem.
Ne.
Samo pregleda.
Neko voli da cita vase reci.
Iznenadjeni ste?
Neko vas, mozda, voli?
Da li znate da kada ovde napisete nesto, to procita puno ljudi.
Bas puno.
U pocetku, dok sam bez vas pisao,
bilo je dvocifreno pregleda.
A onda ste vi dosli da komentarisete.
Vasi komentari su izazvali buru.
Uzburkali ste neko more.
20000 pregleda pod morem.
Za licni blog to je puno.
Nemam ja odgovore, samo pitanja.
Vi ste tu zato sto volite pitanja.
Publika raste,
zato sto vi imate odgovore.
Vas razgovor sa mnom je javan.
Iz nekog razloga, vase reci citiraju i na fejsbuku.
Dobre reci koje pisete.

Hvala vam.

Sve je teze naci normalne,
neisfolirane,
nepreplasene ljude.
Obicne, male, mekane i slabe ljude.
Bez stita. I bez maca.
Onakve kakve su bogovi stvarali.
Svi danas pokusavaju da budu specijalni, posebni, narociti, kul, ekstra, do jaja...
Sampioni.
Niko vise ne zeli da bude obican.

Mozda je ovaj blog pokusaj da objasni ljudima da nije cilj postati sampion.
Cilj je ziveti svoj san.
Dodirnuti san, upravljati njime.
Primiti drage ljude u svoj san.
Zagrliti. Osmehnuti se.
Pronaci srecu,
i podeliti je sa drugima.
Cup sa blagom je slabo sakriven.
Tu je, ispod kose.

Sve je ljubav

Ima ljudi koji u svemu vide ljubav.
Mozda je svet ogledalo?
Nije potrebno razumeti izgovoreno ako sam u recima osetio toplinu.
Da,
sve je ljubav.
Stari vedski tekstovi uce da je sav pojavni svet iluzija, "maja" kako se na Sanskritu kaze.

Mislim da su pogresili.
Nije sve iluzija.


Sve je ljubav.

Kako ces ljubav prepoznati? Imas li alat? Detektor za trazenje?
Nisam siguran da moze tako.
I ako naidjes na ljubav, nemas je gde smestiti.
Ne, ne treba traziti.
Treba naci nacina da Das ljubav. Tada, kada je das, ona ce kao neko belo klube osvetljavati i njegove i njene puteve.
"Naci nacina" znaci pronaci nekoga ko ljubavi nema dovoljno, kome je potrebna, iako to ne zna.
Tada mu se samo priblizi dovoljno, i uzece ljubavi koliko mu treba.
Lepota je u tome sto je ti neces imati manje.