Matematika i logika

Preko sedam hiljada godina gradimo svet na temelju tri osnovna pravila.
Pravila koja zovemo zdrav razum.
1. A je A,   B je B.
2. A nije B i B nije A.
3. ili A, ili B.
Na tim postulatima smo sagradili SVE sto nije bog stvorio: zakone, ponasanja, logiku, drzave...
Koliko god cudna i nerazumna ideja bila, ako zadovoljava ova tri pravila, ona je realna.

Ljudi ignorisu staro, osnovno, izvorno pravilo, i u suprotnosti sa tim pravilom donose odluke.
Takve odluke mozda vaze u nekom od paralelnih svetova, ali se ovde ne mogu zvati realnost.
Ako odbacis svet, sa sve njegovim ogranicenjima i nesavrsenostima, ostajes sam. A to je poslednje sto zelis.
Ne odbacuj svet. Prihvati ga i onda menjaj.

Kada neko ima previse ljubavi, ne moze dati visak. To sa ljubavlju ne sledi matematicke zakone.
Onome ko ima previse ljubavi treba dati jos ljubavi, necije ljubavi, da bi se ta ljubav materijalizovala izmedju njih.
Nije najveca stvar dati ljubav. Najveca stvar je naci onoga kome je potrebna. Onoga ko ce umeti da je prihvati.
Dajte svoje srce onome ko zna sta ce sa njim.

Dodir

Nekako.
Ne znam zasto, mislim da kada se dva tela dodirnu, duse prodju jedna kroz drugu.
I kada se vrate nazad, u svoja tela, vise nisu iste. U svakoj ostaje secanje, deo one druge duse.
Deo koji zeli da postane ceo.
Tako.
Ali ako dodirnes puno tela, proci ces kroz puno dusa.
Svaka ce kod tebe traziti deo sebe.
Ti ces u mnogima traziti deo.
Takva je dusa.
Zato treba dodirivati samo dobre, one kojima zelimo dati deo.

U drugima ljudi vole svoju zelju, svoje misli, asocijacije, svoj san.
Kako je to velika sreca, voleti svoj san.

Reinkarnacija I

Sve sto sam sakrio, ako sam ista sakrio, sakrio sam od sebe, ne od drugih.
Svaki covek ima "duplo dno" ispod koga nesto krije.
Ja sam sada stabilan, imam relativno stabilan zivot, relativno stabilne veze sa drugim ljudima, relativno stabilan status u drustvu, relativno stabilno misljenje o sebi.
Ta stabilnost me drzi uspravnim, to je moja kicma, zahvaljujuci njoj sam uspravan i pokretljiv. Skoro ziv. Ako to izgubim, gubim priliku da makar ovaj zivot iskoristim i razumem, i ponovo cu biti na pocetku. Zato je dobro da cutim, da ne kopam po djubretu.
To osinje gnezdo tek pomalo zuji. Seca se nekog od proslih zivota; u jednom sam bio bezbrizan decak; u drugom sam bio hrabri buntovnik; posle buntovnika ziveo je jedan koji stvara; kada je on nestao, pojavio se moj prethodnik, osvajac, huligan, otimac, makijavelista; niko od njih danas ne postoji, to su moji prosli zivoti, iza njih su ostala samo dela i spomenici. Odavde gledano niko od njih nije bio vredan vazduha koji dise.

Biti neciji...

Pesma

je kao uredno spakovana kosulja.
Ne mozes znati da li ti odgovara, cak ni zamisliti kako izgleda, dok je ne probas.
Nema se uvek energije za raspakivanje.
Tek kada raspakujes, mozes pronacci da je prevelika, tesna u struku, flekava...
Mozda cak sa rupama.
I tek tada ne znas da li si te rupe i fleke napravio ti, raspakujuci,
ili je ona flekava spakovana.

Za pesme treba imati mir u glavi. Makar nedostatak panike, strahova koji odvlace misli.

Mozda moj organizam pokusava da mi kaze sta zelim, tako sto mi oduzima vazduh i tera me na mirovanje. Kao da pokusava da ubije filozofa, ili makar da ga otera.
Gledam druge i u njima trazim sebe. Ne dopada mi se to sto vidim.
Sto vise upoznajem ljude sve ih manje volim.
Nalazim da su zli, primitivni, sitni, pokvareni, uplaseni dovoljno da se medjusobno ubijaju.
A znam.
Znam da je covek u stanju da u drugome vidi i prepozna samo ono sto i sam poseduje.

Pad

Dokle god imas gde da padnes, ne priznaj poraz.
A kad padnes tako da nema nize, na sigurnom si.
Tada, kakav god pokret napravis, ustajes.
Dno nudi oslonac, da se od njega odgurnes da bi ustao.
Ne odbacuj dno. Dno je prijatelj, poznaje zemlju.

Rat i mir

Ustav predviđa pravo na rad.
Isti ustav predviđa i pravo na nerad.
Imam pravo i obavezu da branim svoje.
Imam pravo da odbijem da se branim.
Imam pravo da kupim parče zemlje.
Sva voda, zlato, nafta ili gliste u toj zemlji nisu moji. Čak ni blato. Platio sam samo pravo da po njemu hodam i kaljam opanke.
Sva imovina koju sam kupio je vlasništvo države.
Ja samo plaćam korišćenje te imovine. To plaćanje rente se u ekonomiji naziva porez.
Problem nastaje kada država, ustvari nekolicina dokazanih falsifikatora sa glupim izrazima lica, još nekome naplati pravo na korišćenje iste zemlje.
Ako ikada poverujete da ste vlasnik bilo kakve imovine, probajte da jedne godine ne platite porez, pa ćete ubrzo shvatiti ko je stvarni vlasnik.
Kada vladari, državni službenici (službenik dolazi od reči sluga) naprave štetu, prost narod ne shvata da su službenici neprijatelji, nego da je država neprijatelj. Nju podrivaju i potkradaju, nadajući se rušenju.
Bakunjin je govorio da će doći dobro kada svi vladari budu zadavljeni crevima bankara.

Kamere državne televizije svakog dana snimaju cele gradove Šiptara koji peške, iz svog samoproglašenog raja, prolazeći neometano preko Moje zemlje, ilegalno ulaze u EU.
Kada Nemci budu odlučili da ih deportuju iz Rajha, po zakonu o zabrani primanja azilanata iz 2014. deportovaće ih ceo milion, preko iste EU granice, u onu državu iz koje su u Uniju ušli. Po EU zakonu. Deportovaće ih preko madjarske granice u Srbiju.
Tada će Srbija, u skladu sa potpisanim međunarodnim ugovorima, morati da ih naseli u naše gradove, da smeštaj, platu, socijalnu pomoć, ponudi državljanstvo, zdravstvenu zaštitu, verske objekte i socijalni program po visokim standardima EU.
Postaće konstitutivni narod, i njihov jezik će postati drugi službeni, obavezan u svim školama.
Pijavica ko pijavica, parazit nema svest. Na kraju obavezno ubije i sebe.

Ej, ali tek na kraju!

Ko nas to jastuči u mozak bre?

Osmeh

Ko mene hlebom ja njega sa dva hleba.
Ko mene kamenom ja njega sa dva kamena.

Al sta sa ljubavlju?
Osmehom?
Zagrljajem?
Toplom reci?
Kako odgovoriti na naklonost?
Pogled ispod obrva?