Nekako.
Ne znam zasto, mislim da kada se dva tela dodirnu, duse prodju jedna kroz drugu.
I kada se vrate nazad, u svoja tela, vise nisu iste. U svakoj ostaje secanje, deo one druge duse.
Deo koji zeli da postane ceo.
Tako.
Ali ako dodirnes puno tela, proci ces kroz puno dusa.
Svaka ce kod tebe traziti deo sebe.
Ti ces u mnogima traziti deo.
Takva je dusa.
Zato treba dodirivati samo dobre, one kojima zelimo dati deo.
U drugima ljudi vole svoju zelju, svoje misli, asocijacije, svoj san.
Kako je to velika sreca, voleti svoj san.
Ne znam zasto, mislim da kada se dva tela dodirnu, duse prodju jedna kroz drugu.
I kada se vrate nazad, u svoja tela, vise nisu iste. U svakoj ostaje secanje, deo one druge duse.
Deo koji zeli da postane ceo.
Tako.
Ali ako dodirnes puno tela, proci ces kroz puno dusa.
Svaka ce kod tebe traziti deo sebe.
Ti ces u mnogima traziti deo.
Takva je dusa.
Zato treba dodirivati samo dobre, one kojima zelimo dati deo.
Kako je to velika sreca, voleti svoj san.
Istina je... sve što si rekao.
ОдговориИзбришиAli kada bi duša uvek mogla da izabere onu dobru, koja joj nedostaje, bila bi to za nju nagrada, ispunjenje, kraj lutanja.
Ali se često prevari.
Tek kasnije uvidi grešku.
A tada već leči ožiljke.
Zar je malo krastavih duša koje tumaraju okolo i ne veruju više ni u šta?
Ali kada se u dodiru spoje dve bliske duše - to je onda savršeno.
I kada se pri tom dodirnu i spoje i njihova tela - blaženstvo je potpuno. :)
Duša tumara i traži i tek kad prepozna onu koja joj nedostaje, kad postane nečija,
ОдговориИзбришиmože da se zaustavi i smiri.
Tek kada postaneš nečiji, počinješ da postojiš.
Pre toga si niko i ništa.
Ali duše se preko zapisanih reči mogu dodirivati samo mislima.
ОдговориИзбришиMogu sasvim izaći iz svojih tela i potpuno zaboraviti na njih.
Mogu otploviti u neka druga vremena i u druge i daleke krajeve i susretati se sa mislima nepoznatih, koje inače ne bi nikada mogle sresti.
Svaki takav susret je dragocen dodir i ostavlja trag u tebi.
Bez njih ne bi bio takav kakav jesi.
Bio bi neko drugi.