Da li je čovek ono što čini?
Ono što želi? Ono čega se boji? Ono u šta veruje?
Ono od čega beži?
Naravno da je sve to, sabrano, ali jedna uloga vodi. Dominira.
Da li se, po tome ko vodi, ljudi razlikuju,
ili je presudan redosled drugih?
Da li ljudi jedni u drugima prepoznaju vodeću silu?
Šta bi bio čovek kada bi se odrekao glavne osobine?
Da li bi prva sledeća uloga postala glavna, ili bi čovek postao slobodan?
Teška su to pitanja.
ОдговориИзбришиCelokupna svetska književnost svih vremena i svi psihološki udžbenici i studije traže odgovore, pokušavaju da razumeju, shvate i objasne ponašanje tog komplikovanog bića sa mozgom, srcem i dušom.
I ništa.
Što se više upinju da sagledaju suštinu, zagonetno stvorenje im sve više izmiče.
Za sada se zna da svako od tolikih milijardi ima unikatni otisak prsta.
Ako mu je otisak prsta legitimacija, šta je tek s dušom?
Bića sa mozgom, srcem i dušom se razlikuju po tome ko vodi.
ИзбришиKo je šef.
Onaj kojeg vodi mozak je utišao i srce i dušu, da ne smetaju.
Premeravanju, izračunavanju, pametno odlučuju.
Zatim traže razloge za neuspeh.
Koga vodi srce živi u raju, zaljubljen.
Kada je duša glav a, oseća svačiji, i sav bol ovog sbeta.
Potreban je četvrti, koji će ova tri spojiti i pretvoriti u jednog vođu.
Za četvrtog je potrebno vreme. mnogo vremenena, ceo život
ИзбришиProlaze godine dok se trojica ne usaglase, prestanu da ratuju i sklope mir.
Za mudrog starca pitanja mozga i srca nisu više važna,
Za četvrtog je porebno vreme, mnogo vremena, ceo život,
Избришиkada problemi mozga i srca gube na značaju, nekako su se usaglasili prestalu da ratuju, sklopili mir.
Starac se tada bavi isključivo stanjem duše i još uvek istim pitanjima koja je oduvek muče - šta želi, čega se boji, od čega beži, u šta veruje?
Dobro je što nemamo vremena, ili je to samo izgovor, da se suočavamo sa sobom, razmišljamo o pogrešnim izborima i odlukama, o posledicama, o tome kakvi smo bili, a kakvi smo sada?
ИзбришиDogađaji i ljudi koji su nam se uplitali u život, uticali su na naš pravac i menjali i nas.
Da je moguć novi početak, sa ovim mozgom, srcem i dušom,
verovatno ne bih ostala nekadašnja Tica Klara.
I evo me, to sam ja - Klara Tica.
Mladić je u vlasti emocija, sluđen hormonskom burom,, zreo čovek opterećen računicom i sticanjem, a starac nema više ćemu da se nada, podložan bolestima i melanholiji
ИзбришиDođe vreme kada detinjstvo izgleda kao najsrećniji period života, mada je to daleko od istine, to zna svako dete.
Najsrećniji period života je zaljubljenost.
ИзбришиIzgleda da zaljubljenost ne mari za godine, može da se desi bilo kada sa istom verovatnoćom kao infarkt ili šlog,
u cajtnotu nekad je čak dublja i stabilnija.
Baš šteta, ali svaka ljubav je oročena i posle izvesnog vremena izlapi, ili dobije ukus užegle masti ili uskislog mleka, kako se kome zalomi.
ИзбришиIma ljubavi koje prežive sve nedaće i traju po onom bračnom zavetu - dok ih smrt ne razdvoji
ИзбришиTo je tek tragedija,
Ili sreća?
Kad sve prođe, kad dođe do kraja, čovek se nakratko zaustavi. Okrene, i prvi put pogleda iza sebe. Bez ambicija, želja, izgovora, opravdanja. Sa potpunim mirom.
ИзбришиVredelo je. I sve greške i sve pobede su bile važne i potrebne.
(Do ovde znam, ostalo je tajna). Izgleda, ne znam kako, da sam se tu zaglavio, biće da pijane ne primaju preko Stiksa :) ;) To je baš dobro mesto da se nazdravi: Živeli!
Od kolevke pa do groba
Избришиnajlepša je kolevka :)
Ljubav jeste oročena,
ali sećanje na nju nije.
Ako vreme ne postoji,
a za sećanje vreme ne postoji, pa se čak može menjati prošlost,
onda kandidujemo novu temu za kvantna merenja.
Da li je predstava tragedija, komedija, drama, lagana razbibriga,
najmanje zavisi od predstave.
Važno je kako publika doživljava predstavu.
Ne znamo da li je moguć izlazak na bis, ili ponavljanje od 2, 4, 6 i 8.
Ko propusti premijeru, može do tapkaroša za reprizu.
Neko je davno rekao da je život komedija sa tragičnim krajem, taj mora da je bio neki težak cinik.
ИзбришиMeni izgleda kao simfonija, Betovenova Eroika.
Pre nego što se ukrcamo u Haronov čun, vredi da nazdravimo.
Živeli! :zag: :cmok: :heart:
Izgleda da se na vizu čeka godinama. Možda zbog rizika da će neko ljuljati čamac dok ga ne prevrne. :)
ИзбришиSimfonija je život, dabome, samo što ima stavove, delove koji različito zvuče,
iako su deo iste celine.
Bilo bi fino da je neka patetična simfonija, ali moj život je težak, ubistven rok.
Избришиhttps://youtu.be/o1tj2zJ2Wvg
https://youtu.be/-O_wMkTMRKc?list=RDvlTD-ElV7hc
ИзбришиPa da, udri brigu na veselje i sve je rešeno.
ИзбришиSprdanje je odbrana nemoćnih od poraza,
ИзбришиSve mi se čini da je ovaj Svet stvoren na zabavu zluradih bogova, kao morbidno pozorište čovekolikih lutaka.
ИзбришиNisu bogovi zluradl, nego mi nemamo granice.
ИзбришиKlinac želi da se dopadne curama i kreće u teretanu.
posle 2 ili 3 meseca ima lepeze, raširila su se ramena, taman dovoljno da uđe u piletinu i postane popularan.
Umesto da napusti teretanu i odmah ostvari planirani cilj,
pronalazi jačeg trenera i pojačava vežbe.
Narednih deceniju, dve, tri, četiri, zna sve o masi, definiciji, steroidima, insulinu... Kosu odavno nema, zubi su porculanci, oprema vrhunska, od sponzora. Piše knjigu da privuče nove mlade, Opisuje važnost treniranja kao ultimativni uspeh u životu.
Gde se, i zašto, zagubio prvi cilj, razlog, uzrok?
Zagubio se u lavirintu nedovršene sive mozgovine čovekolikog,
Избришиako evolucija bude strpljiva, jednog dana biće bolje.
Do tada će se bogovi ludo zabavljati i od smeha padati na teme.
Kako se desilo da mišićave telesine potisnu harizmatične, duhovite žgoljavce koji su bili centar svakog društva i zbog kojih su se čupale cure?
ИзбришиA i cure su se pretvorile u neprirodne tvorevine plastične hirurgije i kozmetike.
Sada su svi slični, kao da su izašli iz istog kalupa.
U prepravljenom telu, duh ne može biti zdrav,
zakržljao je.
Taman posla kada bi se savremen čovek udubljivao, za brzu orijentaciju posle onoga "drago mi je", pri upoznavanju, sledi neposredno, skoro prostačko pitanje - a čime se vi ono bavite?
ОдговориИзбришиOdgovor će ga trenuno rangirati na društvenoj lestvici i biće prihvaćen kao poželjan, ili luzer s kojim ne vredi traćiti vreme.
Bitno je čime se čovek bavi, šta radi, koliko je uspešan, toliko vredi.
Na koji način zarađuje za život, gomila novac i kupje društveni pložaj, nije tema.
ИзбришиPitanje je kakvi su mu stavovi, kako postupa, da li je dobar čovek ili skot?
Umesto pitanja "a čime se vi ono bavite" je zdravije postaviti neko od pitanja iz uvodnog teksta. Ili "šta volite i zašto?"
ИзбришиNismo naučili da razgovaramo. Strah da će nas iskren odgovor ili pravo pitanje udaljiti, odgurnuti, diskvalifikovati,
nas tera na prazan hendšejk bez dodatnog značenja, bez smisla.
Razgovor je veština kojoj su skloni i telektualci i filozofi - ljudi koji se bave stvarima koje ih se ne tiču, koji u razgovor ne unose sebe, i s pravom se pitaju: koliko je "sebe" ostalo?
Pre nego što smo naučili da razgovaramo, prestali smo da razgovaramo.
ИзбришиKratke SMS poruke, bez tačke i zapete, često treba odgonetati, ne retko i pogrešno razumeti, a uz prateće emotikone, svode komunikaciju na nemušti govor.
Sve što treba je lakonska informacija - gde i kada, sve ostalo je gubitak vremena i gnjavaža.
Bilo bi suviše jednostavno svrstati nekog pod jednu osobinu.
ОдговориИзбришиČovek je sklopljen od svega što je preživeo od one početne tri kile drečavog mesa, što su zatim u njega usadili roditelji, škola, crkva, država, običaji, prijatelji i neprijatelji i što je sam tražio i u sebe ugradio. tokom života.
Bilo bi netačno, a i nepravedno obeležiti ga kao namćora, tvrdicu, pametnjakovića, budalu, lelemua, gubitnika...jer je svako mnogo više od toga.
Tačno je da je svako od nas složeno biće, sastavljeno od više od jedne osobine,
Избришиali je često neka osobina upadljivo preovlađujuća.
Najčešće ne ona ko.ju javno pokazujemo, koja je svima vidljiva.
Ta osobina određuje put i objašnjava postupke.
U pravu si, da nije vodeće osobine, ne bi bilo izuzetnih ljudi, svi bi bili slični i dosadno nezanimljivi organizmi, koji žive da im prođe vreme.
ИзбришиNe bi se desili pronalazaći, umetnici, heroji, pesnici, filozofi, reformatori, avanturisti, revolucionari... a bez njih ko bi bila ja?
Naravno da i obični imaju svoju glavnu osobinu koja ih vuče kroz život, ali to se čovečanstva baš ništa ne tiče.
Poneki osvešćeni mučenik pokuša da spase svoj život bekstvom iz trule civilizacije u divljinu, u sklepanu kolibu daleko od svega i svih
ОдговориИзбришиi živi na primitivan način kao njegovi preci.
Da li je postao slobodan, možda srećan, ili je zatočenik usamljenosti?
Oba.
ИзбришиUsamljenost je cena slobode.
Malo ih je spremno da plati tako visoku cenu.
Usamljenik može biti miran i zadovoljan, ali ne verujem da je srećan.
ИзбришиZa sreću su potrebni dvoje, onaj drugi da te razume, podržava, da se u njemu ogledaš, inače kao da ne postojiš.
I nema slobodnih.
Čak ni samoživi osobenjaci nisu slobodni, oni robuju svom hipertrofičnom egu.
Danas čovek u onom drugom pre svega vidi takmaca, pretju, opasnost, neprijatelja.
ОдговориИзбришиSumnjičavost i nepoverenje otežava kontakte i vodi u izolaciju.
Stanje duha nacije sve više liči na kolektivnu paranoju.
Nema više mesta za iskrenost i bliskost, živimo na oprezu da nam najbolji prijatelj ne bi iznenada "zabio nož u leđa"...
Teško je menjati sebe i teško je početi život ponovo od nule, ali nije nemoguće.
ОдговориИзбришиPitanje je kako resetovati bolesno, iskvareno društvo, lišeno etičkih i moralnih vrednosti, potonulo u primitivizam i kriminal, kojim vlada bezobzirna sila?
Protiv sile nema drugog načina osim sile.
ИзбришиDolazi vreme heroja.
Da li heroji to znaju?
ИзбришиHeroji su u čitankama, sada nastupaju poltroni.
Избриши,
Nemam više želja.
ОдговориИзбришиNe verujem više nikome i niušta.
Bojim se života, još više se bojim smrti.
Nema mesta na koje bih pobegao od sebe.
ma bravo junačino
Избришиtakvi nama trebaju